ADVOKATI

Artur Šopenhauer, slavni nemački filozof, klasični predstavnik pesimizma, ocenio je da tri profesije: lekar, sveštenik i advokat, najviše ulaze u dubinu ljudske duše, rekavši:

"Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti,

sveštenik u svoj njegovoj gluposti,

a advokat u svoj njegovoj zloći."

A u novije doba, aktuelna je jedna druga, po moral i profesionalizam pesimistična misao, koja glasi:

"Postoje dve vrste advokata - oni koji poznaju zakon

i oni koji poznaju sudiju."

POJAM ADVOKATURE.

Prema Zakonu o advokaturi, advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.

ŠTA OBUHVATA PRAVNA POMOĆ?

Pružanje pravne pomoći obuhvata:

  1. davanje pravnih saveta;

  2. sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;

  3. sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;

  4. zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima;

  5. zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;

  6. obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

KO MOŽE BITI ADVOKAT?

Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.

Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:.

  1. da je državljanin Srbije;

  2. da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;

  3. da ima poslovnu sposobnost;

  4. da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;

  5. da nije u radnom odnosu;

  6. da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;

  7. da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.

Nedostojno je da bude advokat ono lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata.

Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.

Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita.

MORA LI ADVOKAT DA PRIHVATI KLIJENTA?

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.

Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:

  1. ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku;

  2. ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu;

  3. ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca;

  4. ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije;

  5. u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

MOŽE LI ADVOKAT OTKAZATI PUNOMOĆJE?

Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu.

O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.

Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.

Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje, a u ostalim slučajevima - na njen zahtev.