Dr Branislava Lepotić Kovačević
Direktor funkcije za pravne poslove, JP Transnafta Pančevo

UGOVOR O OSNIVANJU ENERGETSKE ZAJEDNICE
U PRAVNOM OKVIRU TRŽIŠTA ENERGIJE REPUBLIKE SRBIJE

Rezime

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je prvi ugovor potpisan između Republike Srbije i Evropske zajednice, kojim se Republika Srbija obavezuje na harmonizaciju svog pravnog sistema sa pravnim sistemom Evropske unije i na osnovu kog je Republika Srbija stekla obavezu implementacije propisa Evropske zajednice.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice se vrši povezivanje tržišta energije država unutar Energetske zajednice i povezivanje ovog tržiša sa tržištem energije Evropske unije. Ovaj ugovor se prvenstveno odnosi na tržište električne energije i prirodnog gasa, ali i na druge oblike energije koji se prevoze mrežama, kao što je utečnjeni prirodni gas, nafta, obnovljivi izvori energije, vodonik.

Cilj osnivanja Energetske zajednice je obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom kako pojedinačnih potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, tako i država članica Evropske unije. Energetska bezbednost ugovornih strana je uslov socijalne bezbednosti njihovih građana i ostvarivanja održivog razvoja kroz efikasno korišćenje energije i brigu o životnoj sredini, što su posebna dimenzija ovog ugovora.

Energetska zajednica ima svoju institucionalnu strukturu, kroz koju obezbeđuje ostvarivanje svojih ciljeva, preduzima aktivnosti i donosi odluke. Ona se razvija u pravcu proširenja predmeta delovanja, obuhvatajući nove oblasti energetike i nove propise Evropske zajednice čija implementacija postaje obaveza Republike Srbije i kroz koju se ostvaruje čvršća integracija pravnih sistema Republike Srbije i Evropske unije.

Ključne reči: Energetska zajednica, Evropska unija, energetska bezbednost, tržište energije, pravo energetike Republike Srbije, održivi razvoj,

1. Uvod

Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija1 , donet je 19. jula 2006. godine, a stupio je na snagu 27. jula 2006. godine.

Ugovor o osnivanju Zajednice za energetiku Jugoistočne Evrope je nastao kroz «Atinski proces» stvaranja Regionalnog tržišta električne energije i prirodnog gasa zemalja Jugoistočne Evrope. Cilj ovog procesa je organizovanje regionalnog tržišta energije Jugoistočne Evrope i njegovo integrisanje u unutrašnje tržište energije Evropske zajednice.

Prvi Atinski memorandum o razumevanju je potpisan 2002. godine 2. Ovaj memorandum je imao za predmet stvaranje tržišta električne potpisnica. Potom je ceo proces proširen i na tržište prirodnog gasa, o čemu je potpisan Atinski memorandum o razumevanju iz 2003. godine3 . Tiranska deklaracija iz 2004. godine4 postavlja temelje razvoju institucija regulatornih tela u oblasti energetike država potpisnica. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice potpisan je 2005. godine, nešto pre nego što ga je Republika Srbija ratifikovala.

Oblast primene ovog ugovora je u odnosu na trenutak ratifikacije, nešto šira, kako u pogledu proširenja osnovnih tema prava električne energije i prava prirodnog gasa, tako u pogledu otvaranja novih tema: socijalne dimenzije energetske zajednice i tako i proširenja energetske zajednice na oblast naftnog prava.

2. Struktura ugovora

Ugovorne strane su: Evropska zajednica, s jedne strane i s druge strane Republika Albanija, Republika Bugarska, Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Republika Crna Gora, Rumunija, Republika Srbija (koje su Pridružene strane) i Privremena Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, saglasno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U članu 1. Ugovora je utvrđeno da države članice Evropske zajednice mogu postati Učesnici Energetske zajednice, u skladu sa članom 95. ovog Ugovora, na način da učestvuju u radu institucija Energetske zajednice.

Ugovor je potpisala i Republika Turska, ali je pre utvrđivanja njegovog konačnog teksta odustala od njegove ratifikacije. Bugarska i Rumunija su nakon ratifikacije ovog ugovora postale članice Evropske unije, tako da u daljem procesu i aktivnostima na razvijanju Energetske zajednice učestvuju sa strane Evropske zajednice. Moldavija i Ukrajina su kandidati za članice Energetske zajednice.

Ugovor se sastoji od Preambule, 12 Naslova i 4 Aneksa.
Naslovi su: 1. Načela, 2. Proširenje Acquis communautaire, 3. Mehanizam za funkcionisanje tržišta mrežne energije, 4. Stvaranje jedinstvenog tržišta energije, 5. Institucije Energetske zajednice, 6. Postupak donošenja odluka, 7. Implementacija odluka i rešavanje spora, 8. Tumačenje, 9. Učesnici i posmatrači, 10. Rok važenja, 11. Izmene i pristupanje, 12. Završne i prelazne odredbe. Naslovi su podeljeni na glave.

Aneksi su: Aneks I - Rokovi za implementaciju Direktiva Evropske zajednice Br. 2003/545 , i 2003/556 , i Uredbe Evropske zajednice br. 1228/20037 od 26. juna 2003; Aneks II - Rokovi za implementaciju zakonodavstva Evropske unije koje se odnosi na životnu sredinu; Aneks III – Član 81, 82, 86 (1) i (2) i 87. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i; Aneks IV – Doprinosi budžetu.

Ugovor ima 105 članova.

3. Preambula

U Preambuli Ugovora opisani su procesi koji su uticali na stvaranje Energetske zajednice i utvrđeni su ciljevi Energetske zajednice. Navedena je činjenica da je proces stvaranja Energetske zajednice započeo potpisivanjem Atinskih memorandumima, kao i da je bio podstaknut aktivnostima država Jugoistočne Evrope, u procesu pristupanju Evropskoj uniji.

Evropska perspektiva država Jugoistočne Evrope izražena je kroz status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji pojedinih potpisnica (Makedonija, Hrvatska, kao i Rumunija i Bugarska – u vreme potpisivanja), kao i potencijalnih kandidata (Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore) potvrđenih od strane Evropskog saveta kroz Kriterijume iz Kopenhagena od 2002. godine i kroz Solunsku Agendu za Zapadni Balkan iz 2003. godine.

Proces približavanja Evropskoj uniji država Jugoistočne Evrope je izražen i kroz proces Evro-Mediteranskog partnerstva i aktivnosti Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope u procesu stvaranja uslova za mir, stabilnost i ekonomski razvoj regiona.

Osnovna ideja ovog ugovora je osnivanje integrisanog tržišta energije, zasnovanog za zajedničkom interesu i solidarnosti, a sve u cilju podsticanja visokog nivoa snabdevanja gasom i električnom energijom svih građana, zasnovanog na obavezi javnih službi i ostvarivanja ekonomskog i socijalnog napretka i visokog nivoa zaposlenosti, kao i uravnoteženog i održivog razvoja stvaranjem područja bez unutrašnjih granica za gas i električnu energiju8.

Jedan od načina ostvarivanja sigurnosti snabdevanja energijom je povezivanje tržišta energije regiona Jugoistočne Evrope sa tržištem Evropske unije. S obzirom da su centri proizvodnje energije i centri potrošnje energije veoma često prostorno udaljeni, te da je neophodno izgraditi infrastrukturu kako bi se ovi centri povezali na efikasan i ekonomičan način, potrebno je stvoriti preduslove za investicije u energetsku infrastrukturu. Prvi preduslov su politička i ekonomska stabilnost i poznat pravni i regulatorni okvir za ulaganja. S obzirom na geografski položaj Energetske zajednice, ona treba da bude spona između tržišta energije Evropske unije kao potrošača i kaspijskih, severnoafričkih i bliskoistočnih rezervi gasa.

Istovremeno, Energetska zajednica bi bila organizovana i regulatorno uređena, da pored povezanosti sa navedenim izvorima prirodnog gasa, koristi i svoje resurse prirodnog gasa i druge izvore za proizvodnju (električne) energije. Na ovaj način bi se ostvarivala diversifikacija izvora snabdevanja potpisnica ovog ugovora, država Jugoistočne Evrope i država Evropske unije, uz istovremeno ujednačavanje pravnog okvira, i stvaranje uslova za konkurenciju na tržištu energije. Otvaranje tržišta energije se ostvaruje u dva pravca: otvaranje za nove učesnike na tržištu energije i otvaranje za nove investitore u infrastrukturu, uz primenu principa konkurentnosti, transparentnosti i nediskriminacije.

Poseban uslov razvoja tržišta energije i ostvarivanja osnovnih principa sigurnosti i diversifikacije izvora snabdevanja energijom je izgradnja energetskih mreža i povećavanje interkonektivnih kapaciteta.

Ostvarivanje jedinstvenog tržišta energije, moguće je samo ako postoje zajednička pravila za obavljanje energetskih delatnosti, koja se primenjuju na jedinstvenom geografskom prostoru. Jedinstven pravni, regulatorni okvir, je prvi korak u stvaranju, funkcionisanju i razvoju ovog tržišta energije, ali je neophodno razvijati i institucije efikasnog nadzora, nad funkcionisanjem sistema i primenom usvojenih regulatornih normi.

4. Zadatak, ciljevi i aktivnosti Energetske zajednice

U Naslovu I su utvrđeni: zadatak, ciljevi i aktivnosti Energetske zajednice.

Zadatak Energetske zajednice je da uredi odnose između ugovornih strana i da stvori pravni i ekonomski okvir za regulaciju energetskih mreža za prevoz električne energije i prirodnog gasa, a sve u skladu propisima Evropske zajednice koji utvrđuju pravila unutrašnjeg tržišta električne energije i prirodnog gasa. Ciljevi Energetske zajednice su:

  1. stvaranje stabilnog regulatornog i tržišnog okvira, koji treba da bude jedinstven, izgrađen na način da privuče investicije u energetsku infrastrukturu (proizvodne objekte i energetske mreže), a sve u cilju da sve potpisnice imaju pristup energetskim kapacitetima ovog tržišta;
  2. stvaranje regulatornog okvira za investicije u energetske mreže i za trgovinu energijom koja se prenosi ovim mrežama, kako bi se stvorila mogućnost ujednačenog snabdevanja ovom energijom svih područja Energetske zajednice u geografskom smislu;
  3. povezivanje energetskih mreža unutar tržišta Energetske zajednice sa drugim tržištima (kaspijskim, severnoafričkim i bliskoistočnim rezervama gasa), uz eksploataciju domaćih rezervi prirodnog gasa, uglja i hidroenergetskog potencijala, u cilju ostvarivanja energetske bezbednosti i konkurencije na tržištu energije;
  4. stvaranje jedinstvenog regulatornog okvira za trgovinu električnom energijom, uz primenu principa energetske efikasnosti, podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije, unapređenja stanja životne sredine i efikasnog korišćenja energije;
  5. razvijanje konkurencije i iskorišćavanje ekonomije obima na jedinstvenom tržišt energije Energetske zajednice povezanom sa tržištem energije Evropske zajednice.9

Aktivnosti Energetske zajednice su usmerene na ostvarivanje njenih ciljeva – stvaranje regulatornog okvira za trgovinu i prenos/transport energije i investicije u ovoj oblasti.

Prva aktivnost Energetske zajednice je implementacija propisa Evropske zajednice koja se odnosi na regulisanje tržišta električne energije i tržišta prirodnog gasa, zaštitu životne sredine, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i stvaranje i podsticanje uslova za konkurenciju i regulaciju javnih službi.

Drugi cilj je stvaranje i primena propisa kojim će se regulisati efikasno funkcionisanje mrežne energije na tržištu Energetske zajednice i na delu tržišta Evropske zajednice, i stvaranje jedinstvenog mehanizma za prekogranični prevoz električne energije i prirodnog gasa energetskim mrežama, uz primenu nadzora nad sprovođenjem navedenih propisa.

Treći cilj je stvaranje takvog tržišta energije, na kome će se energija prenositi mrežama bez unutrašnjih granica, unutar koga će biti razvijena koordinacija uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spoljnih poremećaja, i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van energetske i Evropske zajednice.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice je zabranjen svaki vid diskriminacije u pogledu svih pravnih odnosa koji su regulisani ovim ugovorom ili na osnovu ovog ugovora.

Istovremeno, ovim ugovorom je zaštićeno pravo svake potpisnice da utvrdi uslove za korišćenje sopstvenih energetskih resursa, vrši izvor preovlađujućeg izvora energije i utvrđuje opštu strukturu snabdevanja energijom.10 Ovakva odredba daje pravo svakoj potpisnici da propisima uredi sopstvenu strategiju razvoja energetike primenjujući principe regulative Evropske zajednice o funkcionisanju tržišta energije.

5. Acquis Communautaire Evropske zajednice obavezan za Energetsku zajednicu

Acquis Communautaire Evropske zajednice obavezan za Energetsku zajednicu obuhvata četiri osnovne oblasti: 1) regulaciju tržišta električne energije i tržišta prirodnog gasa, 2) zaštitu životne sredine, 3) podsticanje i zaštitu konkurencije, 4) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Posebnu oblast usaglašavanja propisa potpisnica sa acquis je usaglašavanje sa Opšte primenljivim standardima Evropske zajednice.

U članu 25. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice utvrđeno je da Energetska zajednica može da preduzme mere radi implementacije amandmana na propise Evropske zajednice izričito navedenih u ovom Ugovoru, u skladu sa razvojem zakonodavstva Evropske zajednice.11

5.1. Acquis o energiji

Acquis o energetici obuhvataju: 1) Direktivu br. 2003/54/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište električne energije , 2) Direktivu br. 2003/55/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište prirodnog gasa i 3) Uredbu br. 1228/2003/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine o uslovima za pristup mreži radi prekogranične razmene električne energije.

Aneksom I ovog ugovora, je predviđeno da su Ugovorne strane dužne da u roku od dvanaest meseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora, implementiraju navedene propise Evropske zajednice.

Direktive br. 2003/54/ES i 2003/55/ES uređuju pravila o tržištu električne energije, odnosno prirodnog gasa. Na tržištu električne energije i prirodnog gasa neophodno je obezbediti regulisanje izdavanja dozvola za izgradnju novih objekata za proizvodnju električne energije, utvrditi pravila regulisanog pristupa treće strane energetskim mrežama, što obuhvata i pravo priključenja na energetske mreže. Tržište električne energije i prirodnog gasa treba da se otvori, ali da odnosi na tržištu budu regulisano od strane regulatornog tela koje je nezavisno od države, ali i od učesnika na tržištu energije. Ovo telo prati odnose na tržištu, utiče na njegov razvoja i vrši nadzor nad obavljanjem mrežnih energetskih delatnosti (transport, prenos, distribucija energije). Ovaj nadzor obuhvata kontrolu obavezne primene principa transparentnosti i nediskriminacije prilikom uređivanja korišćenja energetskih mreža uz obavezu objavljivanja uslova i cena za korišćenje, kao i utvrđivanje metodologija za određivanje tarifa za korišćenje mreža. Poseban segment ovih direktiva se odnosi na obavezu javnog servisa, ali uz obaveznu primenu načela konkurencije i zaštite socijalnih kategorija kupaca (korisnika mreže i energije).

Uredba br. 1228/2003/ES reguliše uslove prekogranične razmene električne energije i posebne uslove trgovine električnom energijom.

Ovi propisi čine celinu propisa o otvaranju tržišta električne energije i prirodnog gasa, propisujući uslove otvaranja tržišta, načina funkcionisanja i regulacije otvorenog tržišta energije i zaštitu kupaca energije.

Aneksom I Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je propisana obaveza Ugovornih strana da postepeno otvore tržište električne energije i prirodnog gasa za pojedine kategorije kupaca u sledećim rokovima. Od 01. januara 2008. godine svi potrošači izuzev domaćinstava su kvalifikovani kupci energije i treba da imaju pravo da slobodno biraju od koga će da kupe energiju i pod kojim uslovima na otvorenom tržištu enegije. Od 01. januara 2015. godine, svi potrošači energije treba da imaju pravo da slobodno biraju od koga će da kupe energiju i pod koji uslovima.13

Mehanizam otvaranja tržišta energije podrazumeva stvaranja uslova da kupci energije mogu da kupe energiju od kog trgovca energijom žele da je kupe, a ne od onog propisanog tarifnim sistemom (najčešće distributera, na čiju mrežu su priključeni). U cilju stvaranja uslova za otvaranje tržišta energije utvrđene su dve kategorije kupaca kvalifikovani kupci i tarifni kupci. Kvalifikovani kupci su oni kupci energije koji ispunjavaju propisane uslove i koji kupuju energiju za sopstvene potrebe i koji mogu slobodno da izaberu svog snabdevača (trgovca) energijom, od koga će kupiti energiju.14 Tarifni kupci su oni kupci koji kupuju energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu.15 Za tarifne kupce se tarifnim sistemom utvrđuju elementi za obračun i način obračuna isporučene energije.16

Pre otvaranja tržišta energije, svi kupci energije su bili tarifni kupci energije. Otvaranje tržišta energije vrši se postepeno, kroz stvaranje pravnih uslova, u dve osnovne faze, kao što je napred navedeno.

5.2. Acquis o zaštiti životne sredine

Acquis o zaštiti životne sredine su: 1) Direktiva Saveta 85/337/EEC od 27. juna 1985. godine o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu, sa izmenama i dopunama iz Direktive Saveta 97/11/EC od 3. marta 1997. godine i Direktive 2003/35/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. maja 2003. godine 17; 2) Direktiva Saveta 1999/32/EC od 26. aprila 1999. godine koja se odnosi na smanjenje sadržaja sumpora u pojedinim tečnim gorivima i koja menja i dopunjuje Direktivu 93/12/EES 18; 3) Direktiva 2001/80/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine o ograničenju emisija određenih zagađivača u vazduh iz velikih ložišta 19; i 4) član 4 (2) Direktive Saveta 79/409/EEC od 2. aprila 1979. godine o očuvanju divljih ptica 20.

Aneksom II Ugovora o osnivanju Energetske zajednice su utvrđeni odložni rokovi u kojima navedeni propisi Evropske zajednice iz oblasti zaštite životne sredine treba da budu primenjeni od strane Ugovornih strana. Direktiva 85/337 o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu i član 4. stav 2. Direktive 79/409 o očuvanju divljih ptica, treba da se implementiraju sa stupanjem na snagu ovog ugovora. Direktiva 1999/32 o smanjenju sumpora u pojedinim tečnim gorivima trba da se implementira do 31. decembra 2011. godine, a Direktiva 2001/80 o ograničenju emisija u vazduhu određenih zagađivača do 31. decembra 2017. godine.

Ugovorom o osnivanju za Energetske zajednice je utvrđeno da će sve Ugovorne strane nastojati da pristupe Kjoto protokolu na Konvenciju ujedinjenih nacija o promeni klime 21. U vreme stupanja na snagu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori Kjoto protokol nije bio na snazi. Kjoto protokol je ratifikovan krajem septembra 2007. godine 22.

Pored navedenih propisa u oblasti aštite životne sredine, kao posebno važan propis Evropske zajednice, je Direktiva Saveta 96/61/ES od 24. septembra 1996. godine koja se odnosi na sveobuhvatno sprečavanje i kontrolu zagađenja23 . Za razliku od napred navedenih propisa Evropske zajednice iz ove oblasti, čija primena je bila odložena do datuma utvrđenih u Aneksu II Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, primena ove direktive je obavezna za Ugovorne strane od dana stupanja na snagu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Ovom direktivom se utvrđuju principi za donošenje propisa o utvrđivanju sadržaja studije o proceni uticaja određenih projekata na životnu sredinu i utvrđivanja projekata za koje je izrada ove studije obavezna.

5.3. Acquis o konkurenciji

U glavi u kojoj se utvrđuju acquis o konkurenciji utvrđena je zabrana monopolskog ponašanja na tržištu energije u meri u kojoj mogu uticati na trgovinu energijom koja se prevozi mrežama, odnosno na trgovinu transportnim kapacitetima tih mreža. Istovremeno je ukazano da pravni položaj javnih preduzeća ili bilo kojih drugih preduzeća koja imaju posebna ili ekskluzivna prava ne mogu ista prava koristiti na način da se drugi privredni subjekti trpe štetne posledice (u smislu da je zabranjena zloupotreba posebnog položaja koji imaju navedena javna ili druga preduzeća sa posebnim ili ekskluzivnim pravima).

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice utvrđeno je da su sa primenom ovog ugovora nespojivi: svi sporazumi između privrednih subjekata, odluke udruženja privrednih subjekata i dogovorne prakse udruživanja, koje kao svoj cilj ili posledicu imaju sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije; zloupotreba dominantne pozicije jednog ili više privrednih subjekata na tržištu između Ugovornih strana, u celini ili na njegovom znatnom delu; i bilo kakva javna pomoć koja narušava ili preti da naruši konkurenciju favorizujući određene privredne subjekte ili određene energetske resurse24.

U cilju ostvarivanja navedenog, kao acquis communautaire u oblasti konkurencije u Aneksu III Ugovora, navedeni su članovi 81, 82. i 87. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Takođe je, za oblast konkurencije i u istom Aneksu navedeno, da se u pogledu javnih preduzeća, u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Ugovora, moraju primeniti član 86. stav 1. i 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, kojim se utvrđuje da Ugovorne strane neće davati, donositi ili održavati na snazi posebna prava javnih preduzeća u oblasti energetike, kojima se ova preduzeća na određeni način favorizuju. Naglašena je zabrana stvaranja finansijskih monopola javnih preduzeća.

5.4. Acquis o obnovljivim izvorima energije

Acquis o podsticanju korišćenja obnovljivih izvora su usmereni na utvrđivanje Planova za Direktive 2001/7725 o promociji električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutrašnjem tržištu energije i odredbe Direktive 2003/3026 o promociji upotrebe biodizela ili drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport.

Svaka Ugovorna strana je dužna da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice dostavi Evropskoj komisiji Planove za implementaciju navedenih direktiva o obnovljivim izvorima energije. Ugovorom je dalje predviđeno, da Evropska komisija dostavi na usvajanje Ministarskom savetu, kao najvišem organu Energetske zajednice, Plan svake Ugovorne strane o implementaciji ovih acquis. Rok za dostavljanje ovih planova Evropskoj komisiji, istekao je sredinom 2007. godine.

5.5. Standardizacija

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice predviđena je obaveza usaglašavanja standarda Ugovornih strana sa standardima Evropske zajednice u oblasti električne energije i prirodnog gasa. Ovi standardi se odnose na izgradnju mrežnih energetskih objekata, funkcionisanje mreža, zaštitu mreža i slično. Sekretarijat Energetske zajednice, kao admnistrativni organ ove zajednice ima obavezu da utvrdi listu Opšte primenljivih standarda Evropske zajednice koju će podneti Ministarskom savetu Energetske zajednice na usvajanje.

Sekretarijat ima rok od jedne godine, od stupanja Ugovora o osnivanju Energetske zajednice na snagu, da završi ovaj posao. Nakon što Ministarski savet usvoji navedenu listu standarda. Ugovorne strane su dužne da, u narednom roku od jedne godine od usvajanja navedene liste standarda, usvoje razvojne planove za usklađivanje domaćih standarda u oblasti električne energije i prirodnog gasa sa Opšte primenljivim standardima Evropske zajednice.

U članu 23. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, utvrđena je definicija Opšte primenljivih standarda Evropske zajednice27.

6. Tržište energije Energetske zajednice

Tržište energije je regulisano u naslovima: Mehanizam za upravljanje mrežama tržišta energije i Stvaranje jedinstvenog tržišta energije28.

Zanimljivo je ukazati da se odredbe naslova «Mehanizam za upravljanje mrežama tržišta energije» primenjuje na teritoriju potpisnica iz Jugoistočne Evrope i samo pojedinih država Evropske zajednice: Republike Austrije, Republike Grčke, Republike Mađarske, Republike Italije i Republike Slovenije, a da se odredbe naslova «Stvaranje jedinstvenog tržišta energije» primenjuju na teritoriji Evropske Zajednice u celini i teritorijama država potpisnica na teritoriji Jugoistočne Evrope.

Odredbama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, utvrđeno je da će Energetska zajednica preduzeti mere kako bi uspostavila jedinstveni mehanizam za prekogranični prevoz energije, što je preduslov za efikasan prevoz energije mrežama i što u uslovima postojanja dovoljne količine energije čini preduslov sigurnosti snabdevanja energijom.29 U tom cilju ugovorne strene su dužne da u roku od jedne godine od dana stupanja ovog ugovora na snagu usvoje izveštaje o sigurnosti snabdevanja, kojima naročito opisuju diversifikaciju snabdevanja, tehnološku bezbednost i geografsko poreklo uveženih goriva i dostave ih Sekretarijatu zajednice. Ovi izveštaji treba da se dvogodišnje ažuriraju.

U cilju obezbeđenja opšte snabdevenosti građana energijom30 Energetska zajednica će usvojiti mere za sveopštu snabdevenost građana energijom, podsticanje efikasne politike upravljanja potrošnjom i zaštitu lojalne konkurencije. Obezbeđenje opšte snabdevenosti građana energijom ostvariće se kroz obavezu obavljanja delatnosti od opšteg interesa od strane energetskih subjekata koji obavljaju delatnosti prevoza energije energetskim mrežama, što je uređeno kroz acquis u oblasti energetike.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice je utvrđeno, da je međusobna harmonizacija, ne samo zakona, već i tehničkih propisa o funkcionisanju mreža, međusobno priznavanje licenci za obavljanje energetskih delatnosti, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i veća primena načela efikasnog korišćenja energije uslov kompatibilnog funkcionisanja tržišta energije.

Stvaranje jedinstvenog tržišta energije Energetske zajednice, predviđeno je da se ostvari na isti način na koji je stvoreno i unutrašnje tržište energije unutar Evropske zajednice i to zabranom carinskih dažbina i kvantitativnih ograničenja, i zabranom carinskih dažbina fiskalne prirode i primene svih mera koje imaju ista dejstva. Tržište energije Energetske zajednice stvaraće se merama koje će usvojiti ova zajednica, a koje se odnose na ukidanje unutrašnjih granica unutar tog tržišta, na regulisanje uvoza i izvoza energije koja se prevozi mrežama i na ostvarivanje međusobne pomoći u slučaju poremećaja.31

7. Tržište energije Energetske zajednice

Energetska zajednica ima institucionalnu strukturu sastavljenu od: Ministarskog saveta, Stalne grupe na visokom nivou, Regulatornog odbora, Foruma i Sekretarijata. Ministarski savet, Stalna grupa na visokom nivou i Regulatorni odbor upravljaju Energetskom zajednicom. Forum je savetodavno telo, a Sekretarijat je administrativno telo ove zajednice.

Ministarski savet32 je najviši organ Energetske zajednice za energetiku i obezbeđuje da ciljevi postavljeni ovim ugovorom budu ispunjeni. Poslovi Ministarskog saveta su: da utvrđuje smernice opšte politike Energetske zajednice za energetiku i donosi odluke i da donosi proceduralne akte koji, pod tačno utvrđenim uslovima, mogu uključiti poveravanje specifičnih zadataka, obaveza i ovlašćenja drugim telima (Stalnoj grupi na visokom nivou, Regulatornom odboru ili Sekretarijatu). Ministarski savet se sastoji od po jednog predstavnika svake ugovorne strane i dva predstavnika Evropske zajednice.

Stalna grupa na viskom nivou33 priprema rad Ministarskog saveta, daje saglasnost na zahteve za tehničku pomoć od strane međunarodnih subjekata (donatorskih organizacija, finansijskih institucija i bilateralnih donatora), izveštava Ministarski savet o ostvarivanju ciljeva ovog ugovora, donosi određene mere uz ovlašćenje Ministarskog saveta i donosi proceduralne akte u okviru svojih ovlašćenja. Stalna grupa na visokom nivou sastoji se od po jednog predstavnika svake ugovorne strane i dva predstavnika Evropske zajednice.

Regulatorni odbor34 obavlja poslove u vezi sa razvojem acquis communautaire, i poslove koji se odnose na energetske mreže tržišta energije. Regulatorni odbor savetuje Ministarski savet i Stalnu grupu na visokom nivou o detaljima statutarnih, tehničkih i regulatornih pravila. Ovaj odbor, na zahtev regulatornih tela Ugovornih strana, donosi Preporuke za rešavanje prekograničnih sporova koji uključuju dva ili više regulatorna tela, takođe donosi mere po ovlašćenju Ministarskog saveta i donosi proceduralne akte. Regulatorni odbor čini po jedan predstavnik regulatornog tela svake ugovorne strane, dok Evropsku zajednicu predstavlja Evropska komisija kojoj pomaže po jedan predstavnik regulatornog tela svakog Učesnika i jednog predstavnika Evropske grupe regulatora za električnu energiju i gas.

Forum35 je savetodavno telo sastavljeno od predstavnika svih zainteresovanih akcionara privrednih subjekata u oblasti energetike, regulatornih tela, predstavnika interesnih grupa industrije i potrošača. Na sastancima Foruma razmenjuju se mišljenja, utvrđuju stavovi i donose zaključci, koji se upućuju Stalnoj grupi na visokom nivou. Zaključci se usvajaju konsensusom. Forum za električnu energiju se sastaje u Atini, a Forum za gas se sastaje u Mariboru.

Sekretarijat36 obavlja sve administrativne poslove za sve institucije Energetske zajednice, vrši nadzor nad ispravnom primenom mera ove zajednice od strane njenih članica, vrši nadzor i pruža pomoć Evropskoj komisiju u koordinaciji aktivnosti donatora, donosi pravno-tehničke proceduralne akte i brine o izvršenju drugih zadataka koji su mu povereni. Sekretarijat ima direktora, koga postavlja Ministarski savet. Direktor i zaposleni su dužni da budu nezavisni od interesa sopstvene države. Sedište Sekretarijata je u Beču.

Akti Energetske zajednice su: 1) odluke, koje su pravno obavezujući akti za sve na koga se odnose i 2) preporuke, koje nisu pravno obavezujući akti, ali su ugovorne strane dužne da ih, u najboljoj nameri, nastoje da izvršavaju.
Prilikom donošenja akata Energetske zajednice svaka ugovorna strana ima po jedan glas. Utvrđena je različita većina za donošenje odluka unutar institucija Energetske zajednice u odnosu na predmet regulisanja.

Proceduralni akti37 regulišu organizacione i budžetske oblasti, kao i prenos nadležnosti unutar institucija Energetske zajednice. Ovi akti su pravno obavezujući za institucije na koje se odnose, kao i za ugovorne strane, ukoliko je to predviđeno samim proceduralnim aktom.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice je utvrđeno da je svaka ugovorna strana dužna da doprinese Budžetu ove zajednice u procentima utvrđenim Aneksom IV ovog ugovora. Budžet se usvaja proceduralnim aktom i namenjen je za operativne troškove Energetske zajednice i funkcionisanje njenih institucija. Direktor Sekretarijata je dužan da sprovodi Budžet saglasno odgovarajućem proceduralnom aktu.

8. Ostale odredbe

Ostale odredbe Ugovora o osnivanju energetske zajednice odnose se na nadzor nad implementacijom ovog ugovora i Odluka institucija Energetske zajednice i rešavanje sporova, tumačenje odredbi ovog ugovora, status učesnika i posmatrača procesa Energetske zajednice, utvrđivanje roka važenja ovog ugovora, način izmene predmeta ovog ugovora i pristupanje nove strane Energetskoj zajednici, stupanje na snagu ugovora i odnos ovog ugovora i drugih ugovora koje su ratifikovale ugovorne strane.

Nadzor38 nad implementacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i Odluka institucija Energetske zajednice sprovode same ugovorne strane, ali i privatna lica mogu podneti pritužbe Sekretarijatu o neimplementiranju odredbi ovog ugovora, odnosno Odluka institucija Energetske zajednice. Ugovorom je utvrđena procedura koja se primenjuje, u navedenom slučaju. Ministarski savet odlučuje postojanju činjenice povrede ovog ugovora, odnosno Odluke institucija Energetske zajednice i odlučuje o primeni propisanih sankcija.

Tumačenje pojmova ili odredbi ovog ugovora koji su izvedeni iz prava Evropske zajednice, vrši se u skladu sa precedentnim pravom Suda pravde i Prvostepenog suda Evropskih zajednica. U slučaju da ovakvih tumačenja nema za konkretan slučaj, tumačenje će se izvršiti u skladu sa smernicama Ministarskog saveta, ili Stalne grupe na visokom nivou. Ovakva tumačenja nemaju jaču pravnu snagu od naknadnog tumačenja acquis communautaire od strane Suda pravde ili Prvostepenog suda.

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je zaključen na period od 10 godine, ali Ministarski savet jednoglasnom odlukom može njegovo važenje produžiti. U slučaju da je za produženje važenja ovog ugovora glasalo najmanje dve trećine Strana Energetske zajednice, ugovor će važiti za one Strane koje su potpisale njegovo važenje.

Ministarski savet ima nadležnost i pravo da jednoglasnom odlukom svojih članova izmeni određene odredbe ovog ugovora, odluči da implementira i druge acquis koji se odnose na Mrežnu energiju (prenos električne energije i prirodnog gasa energetskim mrežama), proširi primenu ovog ugovora i na druge energetske proizvode i energente ili drugu bitnu mrežnu infrastrukturu i da se saglasi sa pristupanjem nove Strane Energetskoj zajednici39.

9. Dodatni protokol – socijalna dimenzija

Energetska zajednica je 2007. godine, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o socijalnim pitanjima, formalno dobila i novu dimenziju - socijalnu dimenziju, koja ja razvijana od samog početka procesa stvaranja Energetske zajednice.

Memorandum o socijalnim pitanjima predstavlja osnovu za socijalni dijalog unutar Energetske zajednice. Predmet socijalnog dijaloga su: zaštita osnovnih prava zaposlenih, ljudska prava i osnovne slobode, zdravlje i zaštita na radu, jednaka prava muškaraca i žena i jednako plaćanje za isti rad. kao i obaveza snabdevanja energijom. Posebno značajno je utvrđivanje obaveza snabdevanja energijom, kao specijalne kategorije koja je potreba popravljanja standarda života građana i uslova rada zaposlenih.

Zbog značaja navedenih pitanja u okviru Energetske zajednice, osnovana je institucija Socijalni forum.

10. Proširenja Energetske zajednice

Mogućnosti izmene Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, odnosno njegovog proširenja u smislu predmeta primene, odnosno pristupanja novih Strana, ukazuje da je Energetska zajednica dinamička kategorija. Proces stvaranja Energetske zajednice u potpunosti prati razvoj prava energetike i razvija se u skladu sa potrebama članica ove zajednice.

Proširenje energetske zajednice na oblast drugih delova acquis koji se odnose na energetske mreže u oblasti električne energije i prirodnog gasa je izvršeno odlukama Ministarskog saveta iz decembra 2007. godine. Na osnovu ovih odluka, u oblasti električne energije Energetska zajednica bi pre 31. decembra 2009. godine trebala da primeni Direktivu br. 2005/89/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 18. januara 2006. godine koja se odnosi na mere za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i investicijama u infrastrukturu 40 . Takođe, na osnovu ovih odluka, Energetska zajednica bi, u oblasti prirodnog gasa, pre 31. decembra 2009. godine trebala da implementira Direktivu br. 2004/67/ES Saveta od 26. aprila 2004. godine koja se odnosi na mere za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom 41i Uredbu br. 1775/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. septembra 2005. godine o uslovima za pristup mrežama za transport prirodnog gasa42 .

Navedeni propisi Evropske zajednice se odnose na obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, kao i na uslove pristupa energetskim mrežama, uslove obezbeđenja investicija u energetske mreže za prevoz električne energije i prirodnog gasa i skladištenje prirodnog gasa.

Ministarski savet je u decembru 2008. godine doneo odluku da se oblast primene Energetske zajednice proširi i na oblast naftnog prava. U tom cilju je odlučeno da je utvrđeno da su novi oblici energije, koja se prevozi energetskim mrežama, pored električne energije i prirodnog gasa, sirova nafta i derivati nafte – koji se prevoze naftovodima i produktovodima. Takođe je odlučeno da se organizuje Naftni forum sa sedištem u Beogradu.

U oblasti nafte i derivata nafte, shodno navedenoj odluci Ministarskog saveta, neophodno je implementirati propise o stvaranju i održavanju obaveznih devedesetodevnih rezervi sirove nafte i derivata nafte, kao mehanizma obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom43 . Proširenjem oblasti primene Energetske zajednice na oblast naftne privrede, stvara se osnov za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom. Stvaranjem i uspostavljanjem mehanizma za upravljanje devedesetodnevnim rezervama nafte i derivata nafte, ostvaruje se mogućnost delovanja u dva pravca: u pravcu obezbeđenja rezervi za prevazilaženje poremećaja na tržištu nastalog usled poremećaja u snabdevanju sirovom naftom i derivatima nafte, ali i u pravcu povećanja mogućnosti substitucije korišćenja jednih oblika energije - električne energije ili prirodnog gasa, drugim oblicima energije – sirovom naftom ili odnosno derivatima nafte.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice utvrđeno je da je Moldavija posmatrač. U međuvremenu je broj posmatrača proširen, tako da su posmatrači, pored Moldavije, Ukrajina, Turska, Norveška i Gruzija.44

11. Pravni okvir tržišta energije u Republici Srbiji

Prvi zakon u Republici Srbiji koji isključivo reguliše organizovanje tržišta energije u celini u Republici Srbiji je Zakon o energetici45 . Pre donošenja ovog zakona tržište energije je bilo regulisano parcijalnim propisima Zakonom o elektroprivredi46 , Zakonom o osnivanju javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa47 , Zakonom o javnim preduzećima o obavljanju delatnosti od opšteg interesa48 i Zakonom o komunalnim delatnostima 49, kao i Zakonom o obligacionim odnosima 50 .

Ratifikacijom Ugovora o osnivanju Zajednice za energetiku tržište energije u Republici Srbiji dobija novu dimenziju. Zakon o energetici je u određenoj meri već implementirao načela regulacije tržišta energije i energetskih mreža, koja se primenjuju u Evropskoj zajednici u oblasti električne energije i prirodnog gasa, ali je ovaj ugovor korak dalje koji Republiku Srbiju obavezuje da u potpunosti implementira propise Evropske zajednice, koji su izričito navedeni Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i utvrđeni odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice je tržište energije Republike Srbije povezano sa tržištima energije država u regionu, sa tendencijom povezivanja sa tržištem energije Evropske unije. Povezivanjem tržišta energije stvaraju se mehanizmi za trgovinu energijom, kao i za povezivanje energetskih mreža, a tima i interkonekciju energetskih sistema država Jugoistočne Evrope međusobno i integracijom sa energetskim infrastrukturnim sistemom Evropske unije. Na ovaj način se povećava energetska bezbednost, tj. povećava se sigurnost snabdevanja i stvaraju se uslovi za diversifikaciju izvora snabdevanja energijom Republike Srbije.

Implementacija propisa Evropske zajednice u oblasti konkurencije pravnom sistemu Republike Srbije, kako se Republika Srbija obavezala Ugovorom o osnivanju energetske zajednice, nije u potpunosti izvršena. U Republici Srbiji je na snazi Zakon o zaštiti konkurencije 51 i osnovano je regulatorno telo – Komisija za zaštitu konkurencije, koje vrši zaštitu konkurenciju u privredi uopšte. Na osnovu Zakona o energetici je osnovana Agencija za energetiku Republike Srbije, koja reguliše tržište energije, otvaranje ovog tržišta i obavljanje energetskih delatnosti. U pravnom sistemu Republike Srbije nije definisan odnos između ova dva regulatorna tela u pogledu zaštite konkurencije u oblasti energetike, što može imati za posledicu da u praksi u Republici Srbiji ne budu implementirane odredbe glave IV Acquis o konkurenciji i odredbe Aneksa III kojim su definisani članovi 81, 82, 86. stav (1) i (2) i 87. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, kojima je utvrđena oblast zaštite konkurencije koja treba da se implementira u pravne propise potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

12. Zaključak

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je prvi ugovor zaključen između Republike Srbije i Evropske zajednice, kojim se Republika Srbija obavezuje na implementaciju propisa Evropske zajednice u svoj pravni sistem.

Usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske zajednice u oblasti energetike, znači implementaciju pravnog sistema Evropske zajednice u celinu pravnog sistema Republike Srbije, jer nije moguće sveobuhvatno regulisati odnose u oblasti energetike, a ne zahvatiti propise o privrednim društvima, javnim preduzećima, konkurenciji, zaštiti potrošača, životnoj sredini. Takođe nije moguće sveobuhvatno ne primeniti na celinu pravnog sistema načela javnosti rada, nediskriminacije, konkurencije, jednakog pravnog položaja svih učesnika na tržištu (ne samo energije). Na taj način se evropske vrednosti unose u celinu pravnog sistema Republike Srbije52.

Značaj Ugovora o osnivanju Energetske zajednice za Evropske integracije Republike Srbije, je potvrđen ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju53 . U ovom sporazumu je podvučena nužnost saradnje Republike Srbije i Evropske unije na razvijanju tekovina Energetske zajednice i integracije Republike Srbije u energetsko tržište Evropske zajednice. 54

Posebnu dimenziju Energetske zajednice čini dinamički proces proširenja oblasti njenog delovanja, koje se ostvaruje na dva načina: na osnovu člana 25. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice o izmenama i dopunama acquis koji su izričito navedeni u Naslovu II , Glave I – V i Aneksima I – III, kao i na osnovu člana 100. ovog ugovora, kojim se utvrđuje nadležnost Ministarskog saveta da može da uvede nove acquis u oblasti mrežne energije i da može da oblast primene ovog ugovora proširi na nove energetske proizvode i energente ili druge bitne mrežne infrastrukture. Na ovaj način se u pravni sistem Republike Srbije implementiraju propisi Evropske unije, koji nisu bili utvrđeni Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, čime se višedimenzionalno, sa tendencijom stalnog širenja pravnih dimenzija povezuje tržište energije Republike Srbije sa tržištem energije Evropske unije.

Branislava Lepotic Kovacevic, Ph.D
Director for legal affairs, JP Transnafta Pancevo

Energy Community Treaty in the Legal Framework
of the Republic of Serbia Energy Market

Summary

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je prvi ugovor potpisan između Republike Srbije i Evropske zajednice, kojim se Republika Srbija obavezuje na harmonizaciju svog pravnog sistema sa pravnim sistemom Evropske unije i na osnovu kog je Republika Srbija stekla obavezu implementacije propisa Evropske zajednice.

Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice se vrši povezivanje tržišta energije država unutar Energetske zajednice i povezivanje ovog tržiša sa tržištem energije Evropske unije. Ovaj ugovor se prvenstveno odnosi na tržište električne energije i prirodnog gasa, ali i na druge oblike energije koji se prevoze mrežama, kao što je utečnjeni prirodni gas, nafta, obnovljivi izvori energije, vodonik.

Cilj osnivanja Energetske zajednice je obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom kako pojedinačnih potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, tako i država članica Evropske unije. Energetska bezbednost ugovornih strana je uslov socijalne bezbednosti njihovih građana i ostvarivanja održivog razvoja kroz efikasno korišćenje energije i brigu o životnoj sredini, što su posebna dimenzija ovog ugovora.

Energetska zajednica ima svoju institucionalnu strukturu, kroz koju obezbeđuje ostvarivanje svojih ciljeva, preduzima aktivnosti i donosi odluke. Ona se razvija u pravcu proširenja predmeta delovanja, obuhvatajući nove oblasti energetike i nove propise Evropske zajednice čija implementacija postaje obaveza Republike Srbije i kroz koju se ostvaruje čvršća integracija pravnih sistema Republike Srbije i Evropske unije.

Key words: Energy Community, European Union, energy security, energy market, Serbian energy law, sustainable development



___________________________

1 Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenska Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija («Sl. glasnik RS» br. 62/06).

2 Memorandum of Understanding on the Regional Electricity Market in South East Europe and its Integration into the European Union Internal Electricity market “The Athens memorandum - 2002”.

3 Memorandum of Understanding of the Regional energy Market in South East Europe and its Integration into the European Community Internal Energy Market “The Athens Memorandum - 2003”.

4 Ministerial Council Decision on establishing the South East European Regulators Group for Electricity and Gas “The Tirana Declaration”.

5 European Community Directive 2003/54/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market in electricity - Direktiva Evropske zajednice br. 2003/54/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište električne energije.

6 European Community Directive 2003/54/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market in electricity - Direktiva Evropske zajednice br. 2003/55/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište prirodnog gasa.

7 European Community Directive 2003/54/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market in electricity - Uredba Evropske zajednice br. 1228/2003/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine o uslovima za pristup mreži radi prekogranične razmene električne energije.

8 Preambula Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

9 Stav 1. člana 2. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

10 Član 8. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

11 Odredba člana 25. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice: «Energetska zajednica može preduzeti Mere radi implementacije amandmana na acquis communautaire opisan u ovom Naslovu, u skladu sa razvojem zakonodavstva Evropske zajednice.» - Ovakva odredba se može tumačiti dvojako. Uže tumačenje ove odredbe podrazumeva da su propisi Evropske zajednice, koje su potpisnice ovog ugovora dužne da implementiraju, samo oni koji su izričito navedeni u ovom ugovoru, uključujući i buduće amandmane na ove propise. Šire tumačenje ove odredbe podrazumeva da su propisi Evropske zajednice koje su potpisnice ovog ugovora obavezne da implementiraju, i propisi koji obuhvataju razvoj zakonodavstva Evropske zajednice u oblastima regulacije tržišta energije, zaštite životne sredine, promocije i zaštite konkurencije, podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije.

13 Potrebno je ukazati da postoji dvojako tumačenje navedenih odredbi o rokovima za otvaranje tržišta energije. Prema užem tumačenju smatra se da od 01. januara 2008. godine svi potrošači izuzev domaćinstava su kvalifikovani kupci energije, a da od 01. januara 2015. godine svi kupci (pa i domaćinstva) su kvalifikovani kupci energije i da oni moraju da ostvaruju svoje pravo da kupuju energiju na tržištu od trgovaca energijom, a ne po tarifnim sistemima za tarifne kupce. Prema širem tumačenju, od navedenih datuma kupci utvrđeni kao kvalifikovani kupci imaju ne samo pravo da biraju od koga će da kupe energiju, nego i pravo da biraju da li će da budu u statusu kvalifikovanog, odnosno tarifnog kupca energije.

14 Zakon o energetici («Sl. glasnik RS» br. 84/04) član 3. tačka 11). Isto je utvrđeno i u članu 2 tačka 12 Direktive br. 2003/54/ES Evropskog Parlamenta i Saveta od 26. juna 2003. godine koja se odnosi na zajednička pravila za unutrašnje tržište električne energije.

15 Zakon o energetici («Sl. glasnik RS» br. 84/04), član 3. tačka 25).

16 Zakon o energetici («Sl. glasnik RS» br. 84/04) , član 67. stav 1.

17 Council Directive 85/337/EEC of 27 June 1985 on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment, as amended by Council Directive 97/11/EC of 3 March 1997 and Directive 2003/35/EC of the European Parliament and of the Council of 26 May 2003.

18 Council Directive 1999/32/EC of 26 April 1999 relating to a reduction in the sulphur content of certain liquid fuels and amending Directive 93/12/EEC.

19 Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants.

20 Directive 79/409/EEC of the Council of 2 April 1979 on the conservation of wild birds.

21 Zakon o ratifikaciji Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, sa Aneksima («Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori» br. 2/97).

22 Zakon o ratifikaciji Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (“Sl glasnik RS» br. 88/07).

23 Council Directive 96/61/EC of 24 September 1996 concerning integrated pollution prevention and control.

24 Član 18 stav 1. Ugovora o osnivanju energetske zajednice.

25 Directive 2001/77/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market.

26 Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport.

27 Opšte primenljivi standardi Energetske zajednice su standardi tehničkog sistema primenjeni u Evropskoj zajednici koji su neophodni za siguran i efikasan rad mrežnih sistema uključujući aspekte prenosa, prekograničnih priključaka, modulacije i opštih tehničko-sigurnosnih standarda, izdatih, gde je to primenjivo, od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), Evropskog komiteta za standardizaciju u elektrotehnici (CENELEC) ili sličnog normativnog tela, ili izdatih od strane Unije za koordinaciju prenosa električne energije (UCTE) i Evropske asocijacije za unapređenje razmene energije (Easeegas) u pogledu određivanja zajedničkih pravila i poslovne prakse.

28 Naslovi III i IV Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

29 Primer koji potvruje da je neopodno stvoriti uslove za bezbedan prevoz energije je Ukrajinska gasna kriza u januaru 2009. godine i u januaru 2006. godine. U uslovima kada se snabdevanje prirodnim gasom pojedinih područja (država) vrši iz jednog izvora (Ruska Federacija), a cevovodi iz Ruske Federacije za snabdevanje Centralne i Jugiostočne Evrope prelaze preko tertorije Ukrajine, kada zbog problema između Rusije i Ukrajina (zbog neizvršavanja ugovornih obaveza Ukrajine prema Rusiji – neplaćanja isporučenog prirodnog gasa) Ruska Federacija obustavi sve isporuke prirodnog gasa Ukrajini, pa i one koje su namenjene trećim korisnicima, treći korisnici trpe poremećaj na tržištu prirodnog gasa, neskrivljeno, zbog nerešenih finansijakih odnosa tranzitne Ukrajine sa Ruskom Federacijom kao isporučiocem.

30 Naslov III Poglavlje IV Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

31 Naslov IV Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

32 Naslov V Poglavlje I Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

33 Naslov V Poglavlje II Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

34 Naslov V Poglavlje III Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

35 Naslov V Poglavlje IV Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

36 Naslov V Poglavlje V Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

37 Naslov VI Poglavlje V Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

38 Naslov VII Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

39 Član 100. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

40 Directive 2005/89/EC of the European Parliament and of the Council of 18 January 2006 concerning measures to safeguard security of electricity supply and infrastructure investment.

41 Council Directive 2004/67/EC of 26 April 2004 concerning measures to safeguard security of natural gas supply.

42 Regulation (EC) No 1775/2005 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2005 on conditions for access to the natural gas transmission networks.

43 Direktiva Saveta br. 2006/67/ES od 24. jula 2006. godine kojim se utvrđuje obaveza Država članica o održavanju minimalnih rezervi sirove nafte i/ili naftnih derivata – Council Directive 2006/67/ECof 24 July 2006imposing an obligation on Member States to maintain minimum stocks of crude oil and/or petroleum products.

44 http://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME.

45 Zakon o energetici («Sl. glasnik RS» br. 84/04).

46 Zakon o elektroprivredi («Sl. glasnik RS» br. 45/91), stavljen van snage delom Zakonom o energetici i delom Zakonom o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi («Sl. glasnik RS» br. 45/2005).

47 Zakonom o osnivanju javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa («Sl. glasnik RS» br.37/91), stavljen van snage Zakonom o prestanku važenja Zakona o osnivanju javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa («Sl. glasnik RS» br. 74/05).

48 Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (Sl. glasnik RS» br. 25/00, 22/00, 107/05, 108/05 i 127/07)

49 Zakon o komunalnim delatnostima («Sl. glasnik RS» br. 16/97 i 42/98)

50 Zakon o obligacionim odnosima («Sl. list SFRJ br. 29/78, 39/85 i 57/89 i «Sl. list SRJ» br. 31/93).

51 Zakon o zaštiti konkurencije («Sl. glasnik RS» br. 79/2005).

52 B. Lepotić Kovačević: Ugovor o osnivanju Energetske zajednice i evropska integracija Republike Srbije, Evropske sveske, februar/mart 2009.

53 Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane («Sl. glasnik RS» br. 83/08).

54 Član 109. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane