IZUZEĆE SUDIJA - ČL. 40 st.l t.4 ZKP
Zakonodavstvo, istorijat, uslovi primene, sudska praksa

Rezime: Ustanova izuzeća sudije, uslovi i postupak regulisani su odredbom čl. 40-45 ZKP. U ovom radu, akcenat je dat na razlog izuzeća predvidjen u čl. 40 st.l t.4 ZKP "da je sudija u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje". Sa teorijskog i praktičnog stanovišta važno je, kada se ostvare uslovi za izuzeće sudije, predvidjeno u ZKP, da se isti isključi iz daljeg rada, a sve u cilju objektivnog i nepristrasnog toka krivičnog postupka. Ključne reči: krivični postupak. izuzeće sudija, naredba, istražna radnja.

UVOD

"Stranke i ostali učesnici krivičnog postupka preduzimaju radnje regulisane Zakonom o krivičnom postupku, a svim tim radnjama rukovodi predsednik veća - sudija, kao lice izabrano po odredjenoj proceduri predvidjenoj u Zakonu o sudijama, lice koje je položilo zakletvu, sudija je dužan da u postupku postupa neutralno i nepristrasno"1.

To dalje znači da izuzeće kao ustanova krivično procesnog prava predstavlja put i način pomoću koga se iz postupka odstranjuje sudija kada postoje odredjeni razlozi koji ga čine nepodobnim za vršenje sudijske funkcije ili pobudjuju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Izmedju ostalog, a po čl. 40 st.l t.4 ZKP (Službeni glasnik RS br. 20 i 79 iz 2009. godine) je predvidjeno da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost - AKO JE U ISTOM PREDMETU VRŠIO ISTRAŽNE RADNJE.

U ovom radu će se posebno analizirati pojmovi "naredba" i "istražna radnja" i koji uslovi treba da se ostvare da bi konkretni sudija bio izuzet iz daljeg rada u tekućem predmetu.

IZUZEĆE SUDIJE U KONKRETNOM PREDMETU

Osnov rada - slučaj iz sudske prakse

Pred Višim sudom u Čačku je okončan glavni pretres u predmetu K 1/11 dana 7. novembra 2011. donošenjem nepravnosnažne presude kojom su okrivljeni oglašeni krivim zbog više krivičnih dela. Isto sudeće veće je istog dana donelo rešenje kojim je okrivijenima produžen pritvor shodno 51. 142 st.l t.6 ZKP.

Apelacioni sud u Kragujevcu je svojim rešenjem Kž 2158/11 od 28. novembra 2011., uvažavanjem žalbe branilaca okrivljenih i po službenoj dužnosti ukinuo rešenje Višeg suda u Čačku i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U obrazloženju drugostepenog rešenja, izmedju ostalog, je navedeno: "osnovano se ističe u žalbri branilaca, da je pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz 51. 368 st.l t.2 ZKP jer je na glavnom pretresu sudelovao sudija koji se po odredbama 51. 40 st.l t.l do 5 ZKP morao izuzeti. Naime, iz spisa proizilazi da je predsednik veća prvostepenog suda sudija M.R., kao istražni sudija u datom postupku, preduzela radnje izdavanja naredbi kojom se naredjuje nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja za lica kojima se sudi u datom postupku i to dve naredbe sa brojevima ... u vezi sa tim, Apelacioni sud nalazi da je izdavanje ovakve obrazložene naredbe u vezi sa nadzorom i snimanjem telefonskih razgovora, radnja koja je od uticaja na dalji tok krivičnog postupka i kao takva predstavlja istražnu radnju zbog čega predsednik veća - sudija M.R. nije mogla da učestvuje u donošenju odluke o pritvoru, shodno 51. 40 st.l t.4 ZKP, usled čega je bilo nužno ukinuti pobijano rešenje i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje".

Dakle, zaključak drugostepenog suda je da prepdsednik veća - sudija nije mogla da donese rešenje o produženju pritvora jer je u fazi istrage a u istom predmetu donela dve navedene obrazložene naredbe. To dalje znači da treba, a u cilju pravilnog rešenja ove procesne situacije izvršiti analizu pojma "naredbe", pojma "istražne radnje", pojma "vršenja", pa zaključiti može li navedeni sudija da bude izuzet iz daljeg toka postupka.

Nužno je ponovo ukazati da je citirano rešenje drugostepenog suda osnov za pisanje ovog rada, osnov za razmišljanje i davanje argumenata u pravcu odgovora, a što znači da mogu da se iznesu suprotna shvatanja« a naravno sve to ne utiče na dalji tok konkretnog postupka i njegovog konačnog ishoda.

ISTORIJAT USTANOVE IZUZEĆA - ČL. 40 st.l t.4 ZKP

U Zakoniku o postupku sudskom u krivičnim delima iz 1865. godine, u glavi V, paragrafu 43 je navedeno da "ne može isledjivati kazneno delo onaj ...". Odnosno na pomenutom mestu se govori o isključenju sudije iz daljeg isledjivanja, ali ne postoji odredba koja bi ukazivala na izuzeče sudije ako je vršio istražne radnje odnosno "isledjne radnje".

U Zakoniku o sudsko krivičnom postupku za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1929. godine postoji u glavi III naslov "Isključenje i izuzeče", pa u paragrafu 28 i 29 su navedeni osnovi isključenja, teje navedeno da "ne može suditi ni onaj koji je u istom predmetu vršio izvidjajne ili istražne radnje u postupku pre glavnog pretresa".

Povodom ovog Zakonika, autor dr B. Marković navodi "Samo za sudelovanje i rešavanje na glavnom pretresu, isključen je onaj sudija koji je u istoj krivičnoj stvari vršio izvidjajne ili istražne radnje pre glavnog pretresa. U postupku pred Sreskim sudom neće biti isključen da vrši glavni pretres sudija koji je izvršio izvidjaje (paragraf 385), jer je ovde postupak brz i kratak i izvidjaji se vrše samo utoliko ukoliko je potrebno da se može narediti usmeni glavni pretres (paragraf 377). Neće biti isključen zamoljeni sudija, tj. sudija Sreskog suda koji nije vodio ni izvidjaj ni istragu već je samo na molbu istražnog sudije, mesto ovoga obavio izvesne procesne radnje ...2".

Komentarišući iste paragrafe, autor dr M. Čubinski navodi: "Prema paragrafu 29 kao osnov za isključenje pre svega se javlja vršenje u istom predmetu izvidjajnih ili istražnih radnji. Gornje pravilo je izraženo u potpuno kategoričkoj formi i stoga ne bi dopuštalo ma koje izuzetke, ali tih izuzetaka ima i isti su izrečno naglašeni u drugim paragrafima našeg Zakonika o krivičnom postupku. Tako kod Sreskog suda, sudija koji je vršio izvidjaj nije isključen da vrši usmeni pretres"3.

Dakle, akcenat citiranih rešenja - paragrafa je da je izuzet sudija koji je pre glavnog pretresa vršio istražne radnje, a to prevedeno na teren sadašnjeg Zakona o krivičnom postupku, daje izuzet sudija koji je u fazi istrage vršio odnosno izvršio istražne radnje, odnosno radnje dokazivanja, a što je sve učinjeno pre glavnog pretresa.

Shodno citiranim komentarima i sadašnji ZKP u čl. 444 st.2 predvidja da sudija koji je sprovodio istražne radnje nije izuzet da postupa na glavnom pretresu, a ova suština se odnosi na tzv. skraćeni postupak.

Ponavljajući citirani deo dr B. Markovića, koji se odnosi na to da nije izuzet zamoljeni sudija koji obavlja neku procesnu radnju, isti možemo prevesti na današnju moguću situaciju u sudovima, a što se ogleda u sledećem. Npr. odredjeni istražni sudija vodi istragu u konkretnom predmetu, pa iznenada ne dodje na posao bilo usled lične sprečenosti, službene odsutnosti i drugo pa tada drugi sudija, obično u krivičnoj materiji, donese naredbu za veštačenje (bilo koje) ili pak donese dve naredbe (kao iz citiranog rešenja Apelacionog suda). To dalje znači da sudija koji je doneo samo naredbu o vršenju odredjene istražne radnje koje će izvršiti ne on već nadležna ustanova - Bezbednosno informativna agencija, MUP ili drugi organi. Da li sada sudija (drugi sudija) koji nije vršio ni izvršio istražnu radnju (napr. prisluškivanja, snimanja i dr.) može biti izuzet iz sopstvenog rada na glavnom pretresu.

U donetim Zkonima odnosno Zakonicima o krivičnom postupku u periodu od 1945. do 2011. godine u suštini je ista odredba da se sudija mora izuzeti ako je u istom predmetu vršio istražne radnje.


USLOVI PRIMENE INSTITUTA IZUZEĆA

Da bi se primenio institut izuzeća u konkretnom slučaju, a što proizilazi iz sadržine citiranog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu, mora se odgovoriti na više pitanja. Šta je i koji je značaj donete naredbe istražnog sudije, ko je tu naredbu realizovao - izvršio i da li se može smatrati da samo donošenje naredbe, pa ako je i obrazloženo, je time istražni sudija vršio istražne radnje.

U čl. 154 st.l ZKP je navedeno da u krivičnom postupku odluke se donose u obliku presude, rešenja i naredbe.

Za razliku od presude i rešenja, Zakonik o krivičnom postupku ne odredjuje koje elemente, odnosno sastav naredba mora da sadrži.

Kako je u konkretnom slučaju reč o istražnom sudiji, u mnogim odredbama Zakonika o krivičnom postupku se navodi da se donosi naredba, a u nekima da se donosi obrazložena naredba. Nigde u Zakoniku o krivičnom postupku nije navedeno kakav je značaj jedne naredbe u odnosu na drugu, kojaje njihova medjusobna jačina i da li se medjusobno razlikuju u odnosu na njihovu sadržinu ili prema činjenici ko koju naredbu sprovodi.

Može se reći da je naredba svaka odluka koja nije ni presuda ni rešenje, a koje su ustvari direktive kojima se upravlja tok krivičnog postupka.

Opšta zajednička karakteristika svih naredbi je u tome što protiv naredbe nema nikakvog pravnog leka. To dalje znači da svaki organ - učesnik krivičnog postupka nije oviašćen da donese svaku naredbu. U Zakoniku o krivičnom postupku je tačno odredjeno koje naredbe napr. može da donese samo istražni sudija.

Zakonik o krivičnom postupku nije predvideo obaveznu formu naredbe, ali se u praksi ustalila odredjena forma koja proizilazi iz suštine naredbe i njene uloge u krivičnom postupku. Naredba treba da sadrži uvodni deo - ko je donosi, na koga se odnosi u vezi odredjenog krivičnog dela, zakonski osnov donošenja, datum donošenja, sadržina naredbe, na šta se odnosi, kada i ko je ima izvršiti. Istu potpisuje lice koje je izdalo naredbu i stavija se službeni pečat. Ono što se u praksi pokazalo, i naredba koja nema obrazloženje (formalno izdvojeno) u stvari ima svoje obrazloženje koje je obuhvaćeno dispozitivom, iz koje se vide razlozi za donošenje iste.

Konkretne, sporne naredbe istražnog sudije su obrazložene i donete na osnovu odredbe čl. 504 ZKP.

A sada o istražnim radnjama.

"Istražne radnje predstavljaju odredjeni, zakonom regulisani način otkrivanja i utvrdjivanja izvesnih podataka o krivičnom delu i učiniocu. Posmatrajući istražne radnje u odnosu na činjenice i dokaze, neke od njih predstavljaju izvodjenje dokaza (saslušanje svedoka, veštačenje), neke imaju značaj za otkrivanje dokaza (uvidjaj, pretresanje stana i lica), odnosno njihovo obezbedjenje (privremeno oduzimanje predmeta), kao i njihovo proveravanje (rekonstrukcija). Zajednički naziv "istražne radnje" one su dobile samo zbog toga što se najčešće obavljaju u istrazi, ali je neke od njih moguće izvršiti i pre pokretanja krivičnog postupka kao i u njegovim kasnijim fazama"4.

"Pod pojmom vršenja istražne radnje ne podrazumeva se obavljanje pojedinih procesnih radnji u fazi glavnog pretresa. Veće na glavnom pretresu može pod odredjenim uslovima ovlastiti predsednika veća ili sudiju člana veća, da van glavnog pretresa sasluša svedoke ili veštake ili da izvrši uvidjaj ali se te radnje ne smatraju istražnim radnjama. Istražne radnje u smislu citiranog propisa smatraju se samo one radnje koje su preduzete u prethodnom krivičnom postupku"5.

Ako se povežu prethodno pomenuta shvatanja sa izloženom sadržinom komentara ZKP Kraljevine Jugoslavije jasno je da se prvo, istražna radnja obavlja u fazi istrage odnosno "pre glavnog pretresa" i drugo, ono se odnosi na izvodjenje odnosno vršenje istražne radnje a koja je sadržana u naredbi i treće, njena suština je u vršenju - izvodjenju - realizaciji sadržine naredbe.

Zato, sa potpunim pravom, autor Luka Breneselović ističe da "kada je reč o dokaznim radnjama. potrebno je da ih je sudija vršio, a ne samo da ih je naredio ili odobrio"6.

Takodje autor mr Svetislav Vuković pravilno zaključuje da "pod vršenjem istražnih radnji ne podrazumeva se neka sasvim sporedna radnja kao što je pozivanje svedoka, vršenje saopštenja, učešće u sednici veća, rešavanje o prigovoru protiv optužnice, odlučivanje o sprovodjenju i slično"7.

Ako povežemo pomenute komentare sa npr. ustanovom "sprovodjenja" odnosno dovodjenja okrivljenog shodno čl. 135 ZKP, uočava se da se donosi naredba o dovodjenju okrivijenog u sud. Dakle, to je samo procesna radnja od strane istražnog sudije, a realizaciju iste sprovodi ne sudija već nadležni organ - Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Interesantno je da autor dr Momčilo Grubač, o ovoj procesnoj situaciji zaključuje na sledeći način: "Smatramo da bi najbolje rešenje bilo da se na tim poslovima ne angažuje sudija koji je ranije obavijao istražne radnje, što se lako da sprovesti. Na taj način bi se izbegla suvišna diskusija"8.

Upadljivo je da prvo, u ovom delu, poznati autor i komentator Zakonika o krivičnom postupku ne daje odgovor na pitanje šta je vršenje istražne radnje i koji se sudija izuzima i drugo, tekući "život" u pravosudju, a koji autor ne primećuje, upravo stvara ovakve situacije . Dakle, posle dostavijanja optužnice sudu zajedno sa spisima "Ki", vodilac krivičnog upisnika, a koga ne interesuje štaje istražna radnja i ko ju je vršio, zavede predmet u upisnik "K" sudiji koji je "po redu" pa tek tada sudija koji je predmetom zadužen uočava da je u tom istom predmetu doneo naredbu kao istražni sudija, menjajući istražnog sudiju koji je vodio osnovni predmet, i da li se može osloboditi daljeg toka vodjenja postupka.

U zaključku, ističem da donošenje naredbe, pa i obrazložene naredbe "kao što su i sporne u konkretnom slučaju" od strane istražnog sudije, a koju je sproveo drugi organ, a u konkretnom slučaju je to izvršila Bezbednosno informativna agencija ne oslobadja tog sudiju od vodjenja tog predmeta na glavnom pretresu, odnosno nije izuzet jer nije vršio istražne radnje u konkretnom predmetu.

SUDSKA PRAKSA

U prilogu izloženog stava, iznosim objavljene sudske odluke koje tretiraju ovu materiju a koje su osnov ovog stručnog rada.

  • "Istražni sudija koji je sprovodio istražne radnje, ne može biti član vanraspravnog veća koje donosi odluku o prigovoru na optužnicu po istom predmetu" (VSS - Kzz 14/96)9 .
  • "Učestvovanje u prethodnom postupku u veću, ne može se smatrati kao vršenje izvidjajnih i istražnih radnji zbog čega se, po navedenom zakonskom propisu ne može prihvatiti traženje izuzeća takvog sudije od učestvovanja u presudjenju na glavnom pretresu" (VSS-Kž 780/67)'°.
  • "Ne predstavlja osnov za izuzeće suca od vršenja sudačkih dužnosti po čl. 38 t.4 ZKP okolnost, da je ulazio u kancelariju, u kojoj je drugi istražni sudac u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje, jer samo takvo njegovo prisustvovanje nema značenja vršenja istražne radnje" (Vrhovni sud Hrvatske Kž 3233/57)"".
  • "Sudija ne može vršiti sudijsku dužnost predsednika veća na glavnom pretresu ukoliko je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje, ali se vršenjem istražne radnje ne može smatrari izdavanje naredbe sudije organu unutrašnjih poslova da izvrši pretres stana" - u obrazloženju je navedeno da "predsednik veća koji je učestvovao u prvostepenom postupku i donošenju presude nije u pretkrivičnom postupku vršio istražne radnje - pretres stana već su ovu istražnu radnju izvršili organi unutrašnjih poslova shodno čl. 189 st.3 ZKP" (presuda Okružnog suda u Nišu Kž 1736/06 od 28. maja 2007.).10
  • "Sudija koji je vršio istražne radnje ne može postupati u istom krivičnom predmetu u postupku za puštanje na uslovni otpust" (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 203/10 od 26. januara2011.).11
  • "Sudija koji je vršio istražne radnje ne može vršiti sudijsku dužnost u istom predmetu kao član vanraspravnog veća" (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 7/10 od 3. marta 2010.). 12
  • "Sudelovanje sudije koji je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje, u veću koje posle podizanja optužnice odlučuje o pritvoru, predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 364 st.2 ZKP koja je učinjena u vreme pripremanja glavnog pretresa, jer sud nije primenio odredbu čl. 39 st.l t.4 ZKP, teje to moglo biti od uticaja na pravilno i zakonito donošenje odluke" - u obrazloženju odluke je navedeno da je "u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje, odnosno u istrazi je saslušao okrivljenog, te u smislu čl. 39 t.4 ZKP morao biti izuzet" (presuda Vrhovnog suda Srbije Kž 2/95 - Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije broj 1/1995). 13
  • "Izdavanje naredbe o obdukciji leša ne smatra se vršenjem istražne radnje, pa istražni sudija koji je naložio preduzimanje obdukcije nije izuzet od učestvovanja na glavnog pretresu u istoj stvari" - u obrazloženju odluke je navedeno da "samo izdavanje naredbe o izvršavanju obdukcije nad lešom od strane veštaka ne smatra se učestvovanjem u istrazi, a iz obdukcionog nalaza proizilazi da je obdukciju izvršio veštak u stručnoj ustanovi, pa prisustvo istražnog sudije nije bilo obavezno, niti je istražni sudija istoj prisustvovao" (presuda Vrhovnog suda Srbije Kž 1014/05 od 7. septembra 2005.).14
  • "Učešće sudije - predsednika veća u radu vanraspravnog veća ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka zbog koje bi on morao biti izuzet od postupanja u smislu čl. 40 ZKP" (presuda Okružnog suda u Valjevu Kž 572/07 od 6. decembra 2007 - Bilten Okružnog suda u Valjevu broj 2/2008). 15
  • "Činjenica da je okrivljeni podneo privatnu krivičnu tužbu protiv sudije koji sudi u njegovoj krivičnoj stvari zbog krivičnog dela iz čl. 359 KZ odnosno da je podneo krivičnu prijavu ili preduzeo gonjenje optužnicom oštečenog kao tužioca koja nije stupila na pravnu snagu, nije razlog za izuzeće sudije u smislu čl. 40 ZKP" (Rešenje Višeg suda u Kraljevu Su 39/10 od 26. februara 2010. - Bilten Višeg suda u Kraljevu broj 1/1020). 16
  • "Sudija u smislu čl. 40 t.4 ZKP ne može vršiti sudijsku dužnost predsednika veća na glavnom pretresu ukoliko je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje, ali se vršenjem istražne radnje ne može smatrati izdavanje naredbe organu unutrašnjih poslova da izvrši pretres stana" (Presuda Okružnog suda u Nišu Kž 1736/06 - Bilten sudske prakse Okružnog suda u Nišu broj 25/07). 17
  • "Kadaje na glavnom pretresu učestvovao kao predsednik veća sudija koji je u svojstvu dežurnog istražnog sudije obavešten od MUPa o dogadjaju koji je sudio i istom izdao naloge za postupanje. to nije razlog za njegovo izuzeće" (presuda Vrhovnog suda Srbije Kž 537/06 od 1. juna 2006. - Bilten Okružnog suda u Beogradu broj 75/07).18
  • "Nisu ispunjeni uslovi za izuzeće sudije kada je bila prisutna prilikom ispitivanja okrivljenog od strane istražitelja Haškog tribunala kao jedna od sudija Veća za ratne zločine, shodno Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom" (Presuda Vrhovnog suda Srbije - Veća za ratne zločine Kž 3/06 od 26. februara 2007. - Bilten ") 1 Višeg suda u Beogradu broj 81/11).
  • "Odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u krivičnom predmetu zbog krivičnih dela teško delo protiv bezbednosti saobraćaja" - u obrazloženju odluke je navedeno da "imajući u vidu da je u ovom krivičnom predmetu istražne radnje sproveo istražni sudija ... a da je zatim bio član Veća Apelacionog suda u Novom Sadu koje je donelo rešenje Kž ..., to je pomenutim rešenjem povredjena odredba čl. 40 t.4 ZKP u korist okrivljenog jer se sudija ... nije izuzeo od postupanja u istom krivičnom predmetu, a što je bio dužan da učini.
    Nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu povredjen zakon u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažno rešenje protiv koga je zahtev podignut." (presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 203/10 od 26. januara 2011.)19
  • "Ako je predsednik veća - sudija učestvovao u sporednoj istražnoj radnji, nema razloga za izuzeće primenom čl. 40 t.4 ZKP" - u obrazloženju odluke navedeno "činjenica je da je predsednik veća pred kojim je održan glavni pretres kao dežurni istražni sudija obavešten o saobraćajnoj nezgodi, ali isti nije preduzeo ni jednu istražnu radnju, to nije postojala zakonska smetnja da postupa u prvostepenom postupku" (presuda Okružnog suda u Čačku Kž 297/09 od 8. jula 2009.)20.
  • "Postojaće osnov za izuzeće sudije kao člana vanraspravnog veća koje odlučuje o prigovoru na optužnicu, ako je taj sudija u istom predmetu sprovodio istražne radnje" (presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz 14/96 od 10. maja 1996.).21
  • "Kada je predsednik veća - sudija učestvovao u istražnim radnjama u istom predmetu jer je saslušao okrivljene kao osumnjičena lica u svojstvu dežurnoj istražnog sudije, morao se izuzeti shodno čl. 40 t.4 ZKP kao predsednik veća od postupanja u krivičnom predmetu, pa kako to nije učinio, donošenjem presude učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st.l t.2 ZKP". (presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz 90/04 od 23. marta 2005.)22.
  • "Sudija koji je u istoj stvari kao član vanraspravnog veća učestvovao u odlučivanju o produženju pritvora protiv okrivljenog, može učestvovati na glavnom pretresu, pa ne postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st.l t.2 ZKP" - u obrazloženju odluke je navedeno "samo učešće navedenih sudija u svojstvu članova vanraspravnog veća iz čl. 24 ZKP ne može predstavljati razlog za njihovo izuzeće po čl. 40 ZKP" (presuda Vrhovnog suda Srbije Kž 1637/05 od 27. oktobra 2005.).23
  • "Neće postojati razlog za izuzeće sudije iz čl. 39 t.4 ZKP, ako je on učestvovao u istom krivičnom predmetu u vanraspravnom veću koje je u fazi istrage odlučivalo o odredjivanju pritvora protiv okrivljenog pošto se to ne može smatrati vršenjem istražnih radnji". (rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž 525/96 od 9. jula 1996.)24

SUMMARY

The institution of exemption a judge, conditions and procedure are regulated by the regulations of Art. 40 - 45 of the Criminal Proceedings Act. In this work accent is given to the reason of exemption provided for Art. 40, Par. 1, P. 4 of CPA "that the judge in the same subject did investigation acts". From the theoretical and practical vievvpoint it is in effect that when conditions for exemption ajudge are achieved according to Art. 40, Par. 1., P. 4 of CPA, that the same is to be eliminated from further work, and all that with a view of further objectivity of dispassionate view of the course of the criminal proceedings.

Čačak, 23. decembar 2011 .g.

DRAGAN U. KALABA
Zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku


___________________________

1 "Izuzeće sudije na osnovu čl. 39 st.l t.6 ZKP" - Dragan U. Kalaba, sudija Opštinskog suda u Guči, Bilten Okružnog suda u Beogradu broj 3/90, str. 123.

2 Udžbenik sudskog krivičnog postupka dr. B. Marković, Beograd, 1930, str. 105

3 „Naučni i praktični komentar Zakonika o krivičnom postupku Kraljevine Jugoslavije“ dr.M. Čubinski, Beograd, 1933, str. 119

4 "Krivično procesno pravo", drZagorka Simić - Jekić, Beograd, 1982., str. 213-214

6 "Izuzeće sudije u krivičnom postupku", Luka Breneselović, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu br. 1/2007.

7 "Komentar Zakona o krivičnom postupku sa sudskom praksom", mr Svetislav Vuković, Beograd, 2002., str. 47

88 "Komentar Zakonika o krivičnom postupku", dr M. Grubač i dr T. Vasiljević, Beograd. 2010.g., str. 103.

9 "Komentar Zakonika o krivičnom postupku" mr Svetislav Vuković, Beograd, 2002.g., str. 49

10 "Paragraf' - pravna baza

11 Isto

12Isto

13Isto

14 Isto

15 "Intermeks" - pravna baza

16Isto

17 Isto

18Isto

19 "Intermeks" - pravna baza

20 "Profi-sistem". Smederevo - pravna baza

21Isto

22 Isto

23 Isto