Izdržavanje

Izdržavanje je pravo i dužnost članova porodice određenih ovim zakonom. Odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva.

Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju pod uslovima određenim Porodičnim zakonom.

Dete koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine dužno je da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja, odnosno izdržavanja roditelja i maloletnog brata odnosno sestre, pod uslovima određenim Porodičnim zakonom.

Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu.

Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.

Presudom o razvodu braka, sud odlučuje o obavezi roditelja da izdržavaju svoju maloletnu decu.

  • IMOVINSKI UGOVORI SUPRUŽNIKA

Supružnici mogu zaključivati sve opšte ugovore gradđanskog prava, kao i specifične imovinske ugovore u vezi sa svojom posebnom i zajedničkom imovinom, na što se Porodični zakon osvrće u čl. 188-190. Za sve te ugovore, uz navedene odredbe Porodičnog zakona, primenjuju se opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima (zaključenje, forma, dejstvo, poništaj i dr.).

Bračni ugovor. Do donošenja Porodičnog zakona 2005. godine, u Srbiji je važio prinudni zakonski imovinski režim, što znači da su supružnici bili slobodni da sklapaju samo one ugovore kojima se ne menja zakonski režim zajedničke imovine. Nasuprot takvoj rigidnoj normi, koja ne odgovara ekonomskim uslovima tržišne privrede, Porodični zakon predviđa da supružnici, odnosno budući supružnici, mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti i na drugačiji način, ako zaključe bračni ugovor (član 188).

Bračnim ugovorom, kao ugovorom sui generis, supružnici mogu revidirati bračnoimovinski režim utvrđen u čl.168-187. Porodičnog zakona, tako što će urediti, svojinska prava i način upravljanja posebnom i zajedničkom imovinom, stečenom pre braka ili u toku braka. Oni ovaj ugovor mogu sklopiti prilikom zaključenja braka ili u toku braka, svojom slobodnom voljom i na način kako to njima odgovara. Bračni ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi i mora biti overen od strane sudije koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine (član 188/2.). Kad su predmet bračnog ugovora nepokretnosti - vrši se upis prava u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom. Za razliku od bračnog ugovora kojim supružnici mogu urediti svoje celokupne imovinske odnose, na širi način, obuhvatujući kako svoju posebnu, tako i zajedničku imovinu, oni mogu uređivati svoje odnose i samo povodom zajedničke imovine. U tom smislu supružnici mogu zaključiti Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom (član 189), što su mogli i do sada. Ugovor može da se odnosi samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja, s tim što upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugačije ugovoreno.

I ovaj ugovor je u domenu slobodne volje supružnika tako da oni svoje odnose kao suvlasnici zajedničke imovine, mogu ali ne moraju uređivati na način predviđen u članu 189. Zakona, a u krajnjem slučaju, ako se ne mogu sporazumeti, te odnose mogu urediti u sudskom postupku. Ako supružnici zaključe ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom koja se sastoji od nepokretnosti, upisaće svoja prava iz ugovora u javni registar prava na nepokretnostima.

Povraćaj poklona. U pogledu ugovora o poklonu u pravu Srbije postojala je do sada pravna praznina, budući da o ovom pravnom institutu nije bilo nikakvih zakonskih normi u porodičnom pravu, a ni u Zakonu o obligacionim odnosima. Porodični zakon generalno ne uređuje ugovor o poklonu (ugovorne strane, predmet, animus donandi, forma i dr.), jer to sedes materiae posebnog dela obligacionog prava, već samo opredeljuje mesto ovog ugovora u porodičnom pravu u odnosu na vraćanje poklonjenih stvari u slučaju prestanka braka (član 190).

Prema opštim pravilima gradanskog prava, supružnici su slobodni da međusobno zaključuju ugovore o poklonu, s tim što u slučaju razvoda ili poništaja braka, može doći do restitucije poklona. U obzir za povraćaj ne dolaze uobičajeni manji pokloni koje su supružnici učinili jedno drugome u toku trajanja zajedničkog života (npr. venčani prsten, ručni sat, deo odeće i sl.), već samo dati pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika (nekretnine, automobil ili druga stvar, čak i manje vrednosti ukoliko je vrednost zajednički stečene imovine neznatna).

Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku, bez obzira na stanje u kome su bili u trenutku darovanja, pri čemu nije isključena gražanskopravna odgovornost poklonoprimca i postavljanje odštetnog zahteva prema njemu ukoliko je on s namerom ili svesnim nehatom znatno obezvredio predmet poklona.