Stalni Međunarodni krivični sud u Hagu

International Criminal Court

1. Osnivanje.

Na Diplomatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija opunomoćenoj za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, održanoj u Rimu, 17. jula 1998. godine osnovan je Međunarodni krivični sud kao stalna međunarodna sudska institucija za gonjenje i kažnjavanje najtežih krivičnih dela: zločina genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i agresije, koja su kao takva priznata od strane međunarodne zajednice. Konferencija je usvojila rimski Statut Međunarodnog krivičnog suda, kojim je on zapravo i osnovan (član 1.) i kojim su uređeni njegova nadležnost i funkcionisanje. Stupanjem na snagu rimskog Statuta: 1. jula 2002. godine, stalni Međunarodni krivični sud je otpočeo sa radom.

2. Statut.

Statutom Suda uređeni su: osnivanje i sedište Suda i njegova veza sa UN (čl. 1-4), nadležnost, prihvatljivost i merodavno pravo (čl. 5-21), opšti principi krivičnog prava (čl. 22-33), sastav i uprava Suda (čl. 34-52), pravila o toku istrage i podizanju optužnice (čl. 53-61), postupak suđenja (čl. 62-76), izricanje kazni (čl. 77-80), žalba i ponavljanje postupka (čl. 81-85), međunarodna saradnja i pravna pomoć (čl. 86-103) , izvršenje kazni i transfer osuđenih (čl. 103-111), nadležnost i rad Skupštine država-članica koja odlučuje o suštinskim pitanjima vezanim za poslovanje Suda (član 112), finansiranje rada Suda (čl. 113-118) i završne odredbe (čl. 119-128).

3. Sedište.

Sedište Međunarodnog krivičnog suda je u Hagu, u Holandiji, s tim što Sud može, po potrebi, imati sedište i na nekom drugom mestu. Međunarodni krivični sud je stalan, samostalan i nezavisan, s tim što ostvaruje konstruktivnu saradnju sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija koji mu garantuje potrebnu pomoć i podršku kao i njegovu nezavisnost i objektivnost.

4. Sastav.

Sud čine sledeća tela: Predsedništvo, Sudska veća, Kancelarija tužioca i Sekretarijat. Sastav Suda, kao međunarodne pravne institucije je takav da mu se obezbedi zakonski kapacitet potreban za izvršenje njegovih funkcija. Radom Međunarodnog krivičnog suda rukovodi Predsedništvo koje se sastoji od predsednika i dvojice potpredsednika koji se biraju na period od tri godine sa mogućnošću reizbora. Pored Predsedništva, Međunarodni krivični sud ima tri veća: Predraspravno veće, koje se angažuje u fazi istrage i optuženja, Sudeće veće, koje vodi postupak dokazivanja i suđenja i donosi odluku o kazni i Žalbeno veće, koje rešava po žalbi sa mogućnošću da preinači ili izmeni odluku o kazni ili naredi novo suđenje pred drugim Sudećim većem. Međunarodni krivični sud ima i Sekretarijat koji ima funkcije sudske uprave. Ovaj sud ima 18 sudija sa mandatom od 9 godina i bez mogućnosti ponovnog izbora. Sudije su nezavisne i imaju privilegije i imunitete koje imaju šefovi diplomatskih misija, prema važećim međunarodnim ugovorima. Tužilac funkcioniše nezavisno, kao odvojeni organ suda. Kancelariju tužioca vodi tužilac kojem asistira jedan ili više zamenika. Sudije, tužioca i njegove zamenike bira skupština država članica. Sekretara Suda biraju sudije tajnim glasanjem.

5. Nadležnost.

Nadležnost Međunarodnog krivičnog suda usmerena je protiv zločina genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i agresija protiv suverenih država. Statut posebno utvrđuje pojmove i definicije zločina genocida (član 6), zločina protiv čovečnosti (član 7) i ratnih zločina (član 8). Sud ima nadležnost samo nad zločinima počinjenim nakon stupanja na snagu Statuta (nadležnost ratione temporis - član 11).

6. Postupak.

Postupak pred Sudom vodi se uz poštovanje osnovnih principa krivičnog prava, kao što su: nullum crimen sine lege (član 22. Statuta), nulla poene sine lege (član 23. Statuta), zabrana retroaktivnosti (član 24. Statuta), isključenje nadležnosti nad licima ispod 18 godina (član 26. Statuta), irelevantnost imuniteta nosilaca javnih funkcija (član 27) i drugi.

7. Kazne.

Kazne koje Međunarodni krivični sud može izreći učiniocima krivičnih dela genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i agresija, su: a) zatvor u trajanju do maksimalno 30 godina, i b) doživotni zatvor, za ekstremno teške zločine i kad takvu kaznu opravdavaju lične osobine i ponašanje osuđenog. Kao dodatna, uz zatvorsku kaznu, može se izreći novčana kazna, kao i konfiskacija prihoda, imovine i dobara stečenih zločinom. Osuđeno lice izdržava kaznu zatvora u državi koju odabere Međunarodni krivični sud sa liste država koje su izrazile spremnost da prihvate osuđenog, sa mogućnošću, u bilo koje vreme, prebacivanja osuđenog u zatvor neke druge države. Ako nema mogućnosti da osuđeno lice zatvorsku kaznu izdržava u nekoj od država članica, ta kazna biće izvršena u zatvorskoj ustanovi u Holandiji, gde je sedište Suda.

8. Značaj.

Prilikom ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja Statuta, država članica ne može stavljati rezerve na Statut Međunarodnog krivičnog suda (član 120. Statuta). Ali, u skladu sa prelaznom odredbom u članu 124. Statuta, država članica može da izjavi da za prvih sedam godina, posle stupanja na snagu Statuta, ne prihvata nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u odnosu na ratne zločine (definisane u članu 8. Statuta) za koje se tvrdi da su počinjeni od strane njenih državljana ili na njenoj teritoriji. Veliki broj država je, odmah po osnivanju, dao podršku stalnom Međunarodnom krivičnom sudu, tako da je on dve godine nakon osnivanja, tačnije 1. jula 2002. godine započeo sa radom. Početkom 2006. godine Rimski statut o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda ratifikovalo je 100 država. Ovaj sud uliva nadu da ubuduće ratni zločini i zločini protiv čovečnosti neće ostati nekažnjeni, ali se već sada vidi da ga neke države, pogotovo one moćnije koje su upletene u mnoge lokalne i regionalne krize i sukobe, ne dočekuju sa odobravanjem, pa čak traže, kao Sjedinjene Američke Države, da njihovi vojnici budu izuzeti iz jurusdikcije Međunarodnog suda.