Nasleđivanje i naslednici

Nasleđivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza međuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta.

Nasleđivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam. Naprotiv, javlja se i u mnogim drugim naukama i prirodnim i društvenim (npr. u biologiji, genetici, psihologiji, sociologiji, istoriji i dr.).

U savremenim pravima nasleđivanje ima imovinski karakter i najčešće se označava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i čija imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostaviočeva imovina nazivaju se naslednici. Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavštinom.

Da bi došlo do nasleđivanja, potrebno je da se ostvare sledeće četiri pretpostavke: 1) smrt ostavioca; 2) postojanje zaostavštine; 3) postojanje naslednika i 4) postojanje osnova pozivanja na nasleđe.

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije određuje da ostavioca kao zakonski naslednici nasleđuju sledeća lica: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, i ostali preci. Zakonski naslednici raspoređeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U Srbiji je broj naslednih redova teorijski neograničen, s tim da je posle trećeg naslednog reda (od četvrtog pa nadalje) isključena primena prava predstavljanja, tako da se na nasleđe mogu pozivati samo rodonačelnici tih naslednih redova. Nasleđuje se po naslednim redovima i to tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

Pravo predstavljanja - ius representationis, posebno je nasledno pravilo koje omogućava potomcima ostaviočevog srodnika koji je u konkretnom slučaju neće (dao je negativnu nasledničku izjavu) ili ne može da bude naslednik (ne doživi trenutak delacije, nedostojan je, nesposoban, isključen ili lišen prava na nužni deo), da stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik (npr. posle ostavioca ostali su njegov sin i dva unuka od ranije preminulog sina: sin na ime zakonskog naslednog dela dobija 1/2 zaostavštine, a unuci stupaju na mesto svog oca i zajedno dobijaju ono što bi on dobio da je nadživeo ostavioca, što iznosi svakome po 1/4 zaostavštine).

Pravo priraštaja - ius accrescendi jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom slučaju iz nekog razloga nije moguća primena prava predstavljanja, tako da nasledni deo jednog srodnika postaje "slobodan" i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda.

ZAKONSKI NASLEDNICI

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov supružnik. Zaostavština se u prvom naslednom redu deli tako što ostaviočeva deca i supružnik nasleđuju jednake delove, npr. ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece svi dobijaju po jednu trećinu zaostavštine.

U drugom naslednom redu kao naslednici pojavljuju se ostaviočev supružnik i ostaviočevi roditelji sa svojim potomstvom. Zaostavština se raspodeljuje tako što supružnik dobija jednu polovinu (najviše što bi mogao da dobije u prvom naslednom redu), a ostaviočevi roditelji po četvrtinu zaostavštine.

Treći nasledni red čine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo. Zaostavština se raspodeljuje između ovih lica tako što se deli u dve velike celine, od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina zaostavštine očevoj, a polovina zaostavštine majčinoj lozi. U okviru svake loze, deda i baba nasleđuju jednake delove, tako da svaki od ovih ostaviočevih predaka dobija po 1/4 zaostavštine.

Četvrti nasledni red. Ako nema naslednika u trećem naslednom redu, na nasleđe se pozivaju ostaviočevi pradede i prababe, koji obrazuju četvrti nasledni red. Zaostavština se deli na dva dela, od kojih jedan pripada precima iz očeve a drugi precima iz majčine loze. Polovina zaostavštine koja pripada jednoj lozi opet se deli na dva dela tako da po jedna četvrtina pripada roditeljima od dedova a druga roditeljima od baba, te na kraju svaki rodonačelnik četvrte parentele dobija po 1/8 zaostavštine. U četvrtom naslednom redu isključena je primena prava predstavljanja.


NUŽNI NASLEDNICI

Nužni naslednici posebna su vrsta zakonskih naslednika čije se pravo izvlači direktno iz zakona (nije zasnovano na hipotetičkoj volji ostavioca). Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. I nužni naslednici svrstani su u nasledne redove.

  • 1) U prvom nužnom naslednom redu nužni naslednici su ostaviočeva deca i ostali potomci po pravu predstavljanja, usvojenici i njihovi potomci i ostaviočev supružnik.
  • 2) U drugom nužnom naslednom redu, pored rodonačelnika ovog reda ostaviočevih roditelja, nužni naslednici mogu biti i ostaviočevi braća i sestre (bez obzira na kvalitet srodstva), i to samo oni, a ne i njihovi potomci. Ostaviočev usvojilac takođe je nužni naslednik u drugom nužnom naslednom redu.
  • 3) Treći nužni nasledni red čine ostaviočevi dede i babe, po obe loze, uz potpuno isključenje prava predstavljanja.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.


ŠEMA ZAKONSKIH NASLEDNIKA PO ZAKONU O NASLEĐIVANJU SRBIJE



NASLEDNOPRAVNI UGOVORI

- Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života ostavioca je ugovor kojim predak svim svojim naslednicima vrši ustupanje u raspodelu imovine još za svog života.

- Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Izreka sudske presude o utvrđenju zakonskih naslednika:

Usvaja se tužbeni zahtev tužilaca u celosti pa se utvrđuje da "su tužioci I i II reda Krstić Jugoslav i Zarić Snežana oboje iz Pančeva zakonski naslednici I naslednog reda iza pok. Krstić Emilije iz Pančeva, te im po osnovu nasledstva pripada i to Krstić Jugoslavu 1/ 9 dela i Zarić Snežani 1/9 dela od celih nekretnina upisanih u KO Vojlovica, parc. 5r. 941 dvorište u selu od 8,13 ari i parc. top. br. 840 vrt u "Pesku" od 3,67 ari te kuće podignute na parc. top. br. 941 pa se obavezuje tuženi da je dužan da trpi upis prava svojine na gore navedeni način u korist tužilaca I i II reda.

Obavezuje se tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.

Tužba radi utvrđenja prava susvojine i izdvajanja iz zaostavštine

Opštinskom sudu u Novom Sadu

NOVI SAD

TUŽILJA: Marić LJubica, obračunski radnik iz Sremskih Karlovaca, Sime Matavulja 47, koju zastupa punomoćnik Radovanović Milan, advokat iz Novog Sada.

TUŽENI: Marić Miodrag, mašinski tehničar iz Novog Sada, Cara Dušana 23

TUŽBA

radi utvrđenja prava susvojine i izdvajanja iz zaostavštine Vrednost predmeta spora: 180.000,00

I. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu poslovni broj 0.1345/94 od 7. marta 1995. godine tužilja je upućena da pokrene parnicu protiv tuženog, a radi utvrđenja da nekretnina upisana u z.k.ul. broj 3440 k.o. Sremski Karlovci, i to porodična stambena zgrada u ul. Sime Matavulja 47 predstavlja zajedničku imovinu tužilje i ostavioca i da tužilja ima pravo na 1/2 iste nekretnine. Dokaz: spis tog suda poslovni broj 0.1345/94.

II. Navedenu nekretninu tužilja i njen sada pok. suprug Marić Dragan su stekli za vreme trajanja braka koji su zaključili još 6. maja 1967. godine. Od sredstava stečenih zajedničkim radom kupili su plac sa starom kućom koju su porušili, a zatim na istom mestu podigli sadašnju porodičnu stambenu zgradu. Dokazi: izvod iz matične knjige venčanih od 6. oktobra 1995. godine, ugovor o kupoprodaji od 17. aprila 1969. godine, saslušanje svedoka Petrović Miloša, Petrović Veljka i Petrović Maksima, svih iz Sremskih Karlovaca, Branislava Nušica 79, te izvod iz zemljišne knjige od 16. oktobra 1995. godine.

III.Prilikom izgradnje porodične stambene zgrade tužilju i njenog sada pok. supruga pomagali su zajednički prijatelji i brat tužilje. Mobom prijatelja iz preduzeća postavljena je krovna konstrukcija i uvedena kompletna elektroinstalacija, a radom brata tužilje izvedeni su svi molerskofasaderski radovi. Dokazi: saslušanje svedoka kao pod II ove tužbe, svedoka Majstorović Đorđa iz Petrovaradina, Branka ]opića 51 i svedoka Đukić Tomislava iz Veternika, Isidore Sekulić 29.

IV.Kako tuženi kao sin ostavioca iz ranijeg braka osporava pravo tužilji na 1/2 navedene nekretnine, to tužilja podnosi ovu tužbu i predlaže sudu da donese

PRESUDU

Utvrđuje se da tužilja ima pravo susvojine na 1/2 nekretnine upisane u z.k.ul. broj 3440 k.o. Sremski Karlovci, i to porodične stambene zgrade broj 47 u ulici Sime Matavulja sagrađene na parceli broj 4758 površine 05 a i 30 m , te da 1/2 ove nekretnine ne ulazi u zaostavštinu sada pok. Maric Dragana.

Tuženi je na osnovu ove presude dužan trpeti uknjižbu prava susvojine tužilje na 1/2 nekretnine upisane u z.k.ul. broj 3440 k.o. Sremski Karlovci.

Nalaže se tuženom da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u roku od 15 dana.