Projuris - nevladina organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava iz Beograda

REFERENCE PROJURISA

1. Jun 2014.

"PROJURIS" - ORGANIZACIJA ZA PRAVNU EDUKACIJU I KULTURU PRAVA iz Beograda registrovana je 16. januara 2001.godine u Saveznom ministarstvu pravde. Osnivač je grupa uglednih pravnika.

Kancelarije PROJURISA su u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića 2.

Projuris je idejni kreator i prvi izdavač Priručnika za polaganje pravosudnog ispita u 11 knjiga, izdavač specijalnog Pravosudnog praktikuma za polaganje pravosudnog ispita, Pravosudnih konvencija, Priručnika za međunarodnu pravnu pomoć, zakonskih tekstova, kao i drugih izdanja. Uz to, Projuris je suorganizator i redaktor više pravničkih savetovanja u Srbiji i Crnog Gori.

Projuris već 11 godina organizuje uspešne interaktivne seminare za pripremu polaganja pravosudnog ispita u Beogradu i drugim mestima. Pokazalo se da su Projurisovi edukativni seminari za buduće sudije, tužioce, advokate i druge pravnike koji žele da nadograde svoje znanje, polože pravosudni ispit i time steknu dodatnu profesionalnu referencu, veoma uspešni, jer su programirana predavanja zasnovana na aktuelnom zakonodavstvu, u reči i slici, praćena adekvatnom pravnom literaturom, uz prezentacije suđenja, procesne simulacije i praktične vežbe pripremanja za polaganje pravosudnog ispita, veoma koristan način učenja i obuke, što pokazuje visoki procenat prolaznosti kandidata na samim ispitima. Uspešnost ovih seminara zasniva se na angažovanju odabranih visokostručnih predavača (profesori pravnih fakulteta, sudije, tužioci i advokati), jasno profilisanom programu predavanja koji je uvek upotpunjen i usklađen sa najnovijim izmenama u zakonodavstvu Srbije, aktuelnom, sažetom i za ispit dovoljnom pravnom literaturom i primerima iz sudske prakse, bitnim zakonskim tekstovima, kao i praktičnom radu koji se sastoji u izradi konkretnih sudskih odluka iz oblasti krivičnog i građanskog prava, kao što se to čini i na pismenom delu samog pravosudnog ispita.

Pored stalnog pravosudnog seminara u Beogradu, u proleće i jesen svake godine, Projuris organizuje takve seminare i u drugim mestima Srbije.

U periodu 2004-2014. godine Projuris je u saradnji sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kanadskom organizacijom "CIDA" i Pravosudnim centrom Ministarstva pravde, organizovao niz značajnih projekata - pravosudnih seminara i interaktivnih radionica u Vranjskoj banji, u Novom Pazaru, u Kragujevcu, u Nišu i u Bujanovcu. Intenzivnom obukom za polaganje pravosudnog ispita na tim seminarima obuhvaćeno je preko 300 diplomiranih pravnika. Ti seminari ocenjeni su od strane učesnika i organizatora, posebno OEBS-a, kao veoma uspešni, na edukativnom i organizacionom planu, što je rezultiralo značajnim porastom procenta kandidata iz multietničkih regiona Srbije koji su položili pravosudni ispit i stekli reference za obavljanje pravosudnih funkcija.

Kroz redovne specijalizovane pravosudne seminare u Beogradu do sada je prošlo blizu 1.000 kandidata, koji su uvek prednjačili po prolaznosti na pravosudnom ispitu. Razlog tome nisu samo kvalitetna predavanja, već, pre svega, stalno ažurirani priručnici i pravosudni praktikum, set aktuelnih zakona "Codex Projuris" koji značajno olakšava snalaženje u ispitnoj materiji i učenje, kao i logistička podrška i drugi benefiti kandidatima nakon Seminara.

U okviru svog edukativnog usmerenja, PROJURIS poklanja pažnju praktičnoj primeni i razumevanju prava kroz seminare, instruktivne priručnike i pravne vodiče. U tom kontekstu, posebno je posećen Projurisov internet portal (www.projuris.org), sa Pravnim forumom na kome se mogu dobiti i razmeniti razne pravne informacije, znanje i iskustvo, ali i dobiti besplatni pravni saveti.


"PROJURIS"

Beograd, Trg Nikole Pašića 2

EDUKATIVNI PROJEKTI

  • Projekat: „Stalni pravosudni seminari – BEOGRAD“
    • Projekat – „Stalni pravosudni seminari – Beograd“

      Projurisov redovni seminar za pripremanje pravosudnog ispita održava se u Beogradu kroz jesenju i prolećnu sesiju već 14 godina. Seminar se održava u Plavom salonu Dvorane doma sindikata u centru grada, na Trgu Nikole Pašića 5a u Beogradu, petkom i subotom, sa odabranim predavačima iz prakse, interaktivnim predavanjima praćenim video prezentacijama, uz permanentnu podršku osoblja Projurisa i logistiku Projurisove kancelarije koja se nalazi u istoj ulici na broju 2. Kroz beogradske pravosudne seminare Projurisa do sada je prošlo preko 500 kandidata koji su se na pravosudnom ispitu pokazali kao uspešni ispitanici.

  • Projekat obuke za pravosudni ispit „VRANJSKA BANJA – 2004“
    • Projekat obuke za pravosudni ispit „Vranjska banja – 2004“

      Seminar za pripremanje pravosudnog ispita u Vranjskoj banji, za područje multietničkog regiona Južne Srbije, održan je u saradnji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/OSCE) i Projurisa - nevladine organizacije za pravnu edukaciju i kulturu prava iz Beograda. Projekat je realizovan u periodu od 30. avgusta do 29. oktobra 2004. godine u hotelu „Železničar“ u Vranjskoj banji za 72 polaznika, približno isti broj diplomiranih pravnika Srba i Albanaca, koji su, organizovani u dve grupe, svakodnevno pohađali predavanja i vežbe iz oblasti materijalnog i procesnog prava. Kancelarija Projurisa u hotelu „Železničar“ u Vranjskoj banji radila je sve vreme održavanja seminara. Svi učesnici su, pored obuke dobili i besplatnu kompletnu pravnu literaturu za polaganje pravosudnog ispita.

      OEBS je aktivno bio stalno uključen u sve aktivnosti Projekta preko svojih zvaničnika koji su posećivali Seminar: g.Martin Bruks – koordinator OSCE za jug Srbije, g.Daglas Vejk – zamenik šefa misije OEBS-a za Srbiju, g. Ilijas Hastis – šef Pravnog departmana OEBS-a. Završnoj svečanosti i podeli certifikata o završenoj obuci prisustvovao je i šef OEBS-a –Misije za Srbiju, ambasador Mauricio Masari. Završnici treninga na dan 30. oktobra 2004.g. prisustvovali su i predstavnici Ministarstva pravde i državnih i političkih tela juga Srbije.

      U evaluacionoj anketi, na kraju Seminara, 94% polaznika se izjasnilo da je Seminar, u edukativnom smislu, u odnosu na njih postigao svoju svrhu i, takođe, najvišom ocenom ocenilo pruženu obuku i organizaciju Seminara. Jedan broj kandidata došao je na Seminar sa veoma malim fondom pravnog znanja, što su primetili i predavači, ali uz ispoljenu ozbiljnost i odgovornost i neophodan dodatni individualni rad nakon Seminara, njih 22 ubrzo je nakon Seminara položilo pravosudni ispit.

      Ovaj projekat je naišao na izvanredan prijem ne samo kod kandidata za polaganje pravosudnog ispita, nego i kod pravosudnih organa i političkih struktura južnosrbijanskih opština Preševo, Bujanovac, Vranje, Vladičin Han i Surdulica. Odziv kandidata je bio daleko veći od očekivanog, tako da mnogi, zbog ograničenih kapaciteta nisu uspeli da uđu u krug onih koji su pohađali Seminar. Projekat u Vranjskoj banji pročuo se i izvan lokaliteta gde je izvođen, tako da su se mnogi pravnici iz drugih delova Srbije, a posebno iz multietničkih regiona zapadne, severne i istočne Srbije (Novi Pazar, Subotica, Pirot, Zaječar) za njega interesovali. Projekat je od strane OEBS-a smatran jednim od najuspešnijih projekata u toku 2004. godine.

      Iako je primarni zadatak Projekta - Seminara bio utemeljenje i poboljšanje pravničkog znanja i stvaranje preduslova za integrisanje pripadnika nacionalnih manjina i drugih građana u pravosudni sistem matične države, on je postigao i neke sekundarne, ali isto tako važne, efekte, kao što su pospešenje međunacionalne tolerancije i saradnje, otvaranje novih kanala komunikacije u multietničkoj, multikulturnoj i višekonfesionalnoj sredini, kao i zasnivanje ličnih poznanstava i kontakata između ljudi koji su most ka boljem i tolerantnijem suživotu i efikasnijem funkcionisanju pravnog i društvenog sistema na tom prostoru.

      Generalno, OSCE i Projuris su realizacijom ovog projekta obogatili svoje konstruktivno delovanje u razvoju pravosudnog sistema i unapređenju pravosudnih kadrova u Srbiji, dajući novi kvalitet svome radu i angažovanju u multietničkom ambijentu Južne Srbije, kroz podsticanje i unapređenje, u domenu pravosuđa ali i šire, profesionalizma, znanja, saradnje i tolerancije.

      videti na sajtu OEBS-a (http://www.osce.org/serbia/56633):
      OSCE Mission provides bar exam training for lawyers from southern Serbia - VRANJSKA BANJA 30 August 2004

      VRANJSKA BANJA, 30 August 2004 - The OSCE Mission to Serbia and Montenegro, in co-operation with the Belgrade non-governmental organization Projuris Organization for Legal Education, has today launched a bar exam training programme for 70 lawyers from southern Serbia.

      Preparatory training is being held in the southern Serbian town of Vranjska Banja and will continue for two months until the end of October.

      This training programme will contribute to a broader programme designed to improve the ethnic integration, proficiency and professionalism of the judiciary. Participants will be able to improve their legal knowledge and further their careers after completing the Serbian bar exam.

      Read More...

      http://www.osce.org/serbia/56633

  • Projekat obuke za pravosudni ispit „NOVI PAZAR 2005“
    • Projekat obuke za pravosudni ispit „Novi Pazar 2005“

      Seminar za pripremanje pravosudnog ispita u Novom Pazaru održan je u saradnji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/OSCE) i Projurisa iza područje multietničkog regiona Sandžaka. Projekat je besplatno realizovan u periodu od 4. aprila do 3. juna 2005. godine u hotelu „Tadž“ u Novom Pazaru za 60 učesnika iz opština Novi Pazar, Raška, Sjenica i Tutin. Diplomirani pravnici, Srbi i Muslimani, i organizovani u dve nastavne grupe, svakodnevno su pohađali predavanja i vežbe iz oblasti materijalnog i procesnog prava. Odziv kandidata je bio daleko veći od očekivanog, tako da mnogi, zbog ograničenih kapaciteta nisu uspeli da uđu u krug onih koji su pohađali Seminar.

      Seminar je uspešno završen svečanim skupom u subotu 4. juna 2005. godine, u hotelu "Tadž" u Novom Pazaru, kojem su prisustvovali predstavnici lokalnih sudova i političke vlasti, kao i poseban izaslanik Ministarstva za ljudska i manjinska prava SCG. Tom prilikom je, u ime šefa Misije OSCE u Srbiji i Crnoj Gori, amdasadora Mauricia Masarija, šefica Pravnog departmana OSCE-ove Misije u SCG, gospođa Rut van Rin, lično uručila polaznicima certifikat o završenoj obuci i pripremi za polaganje pravosudnog ispita.

      Celokupni planirani Projekat, u svom edukativnom, organizaciono-tehničkom i materijalno-finansijskom pogledu, je u celosti i veoma uspešno realizovan. Uz vanredne napore PROJURIS-a i OSCE-a, i pored vrlo zgusnutog i napornog programa rada i udaljenosti Novog Pazara, svaki dan su držana predviđena predavanja, bez ijednog izostanka predavača ili promene termina.

      Polaznici su uredno i revnosno pohađali predavanja, pravili beleške i aktivno se posvetili obuci. Sa uvažavanjem su prihvatili predavače a i predavači njih. Družili su se međusobno, a uz to ostvarili su i izvanredan kontakt sa osobljem PROJURIS-a.

      U sprovedenoj evaluaciji, na kraju Seminara, 97% polaznika se izjasnilo da je Seminar, u edukativnom smislu, u odnosu na njih postigao svoju svrhu, što su uskoro i potvrdili uspešnim polaganjem pravosudnog ispita pred komisijom Ministarstva pravde u Beogradu. Ovaj projekat je ocenjen kao veoma uspešan ne samo od strane kandidata, već i od strane organizatora – OEBS-a i Projurisa, i u celosti podržan od strane državnih organa i lokalnih vlasti.

      videti: OSCE-saopstenje za medije.pdf

      videti na sajtu OEBS-a (http://www.osce.org/serbia/46494)

      OSCE Mission provides bar exam training for lawyers in Sandzak

      NOVI PAZAR 4 June 2005

      NOVI PAZAR, 4 June 2005 - The OSCE Mission to Serbia and Montenegro, in co-operation with the Belgrade NGO Projuris Organization for Legal Education, concluded a bar exam training programme for 60 lawyers from throughout the Serbian region of Sandzak. This preparatory training has been held in the municipality of Novi Pazar over the past two months.

      A result of co-operation between the Mission and the judiciary in Sandzak, the programme is a response to requests for bar exam training for judicial apprentices. It is also aimed at facilitating ethnic minority integration into the judiciary, through improving the qualifications and training of candidates for professional positions in the courts and offices of the Public Prosecutor.

      This project also contributed to the broader programme designed to improve the proficiency and professionalism of the judiciary. The Serbian bar exam is a prerequisite for employment in the judiciary.

      OSCE Mission provides bar exam training for lawyers in Sandzak

      Read More...

      http://www.osce.org/serbia/46494

  • Projekat obuke za pravosudni ispit „NOVI PAZAR 2005“
    • Projekat obuke za pravosudni ispit „Novi Pazar 2009“

      Na traženje diplomiranih pravnika iz Novog Pazara, Raške, Sjenice i Tutina, u Novom Pazaru je po drugi put organizovana obuka za pripremu pravosudnog ispita, opet u organizaciji OEBS – Misija u Srbiji i Projuris – nevladina organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava iz Beograda. Projekat je realizovan u prostorijama OEBS-a u Novom Pazaru, u periodu od 30. oktobra do 8. novembra 2009. godine i obuhvatio je grupu od 17 diplomiranih pravnika iz tog regiona.

      Projekat je koncipiran u vidu pravnog podsetnika koji treba da inicira i podstakne učesnike da pripreme pravosudni ispit i zato je organizovan u znatno kraćem trajanju. Učesnici seminara su, kao i u svim drugim projektima obuke, dobili kompletnu pravnu literaturu za polaganje pravosudnog ispita i skraćeni trening.

      videti na sajtu OEBS-a http://www.osce.org/serbia/63992

      Bar exam mentoring programme

      21 October 2009 (All day)

      OSCE Training Facility in Novi Pazar

      OSCE Mission to Serbia in partnership with Projuris NGO

      The aim of this course is to prepare law faculty graduates to take the bar exam. In total 17 candidates from the main municipalities of south-western Serbia who were selected by Novi Pazar District Court will go through the training course.

  • Projekat pravosudne obuke „BUJANOVAC 2007“
    • Projekat pravosudne obuke „Bujanovac 2007“

      Projekat pripremnog seminara za polaganje pravosudnog ispita u organizaciji OEBS – Projuris održan je od 29. januara do 20. marta 2007. godine. Obuku je pohađalo i završilo 43-oje diplomiranih pravnika, Albanaca i Srba, iz opština Preševo, Bujanovac, Vranje, Vladičin Han i Surdulica. Obuka je održana u hotelu „Rozafa“ u Bujanovcu.

      Celokupni planirani Projekat je, uz vanredne napore PROJURIS-a i OSCE-a, u svom edukativnom, organizaciono-tehničkom i materijalno-finansijskom pogledu, u celosti i veoma uspešno realizovan. U toku implementacije Projekta nije bilo problema interne ili eksterne prirode jer su organizatori, učesnici i osoblje hotela "Rozafa" već od samog početka uspostavili dobru saradnju sa prioritetnim usmerenjem: da se kvalitetno i efikasno izvrši realizacija predviđenog Programa obuke.

      U evaluacionoj anketi, na kraju Seminara, od 36 polaznika koji su popunili evaluacioni upitnik (anketu), svih 36 se izjasnilo da je Seminar, u edukativnom smislu, u odnosu na njih postigao svoju svrhu i, takođe, najvišom ocenom ocenilo organizaciju Seminara.

      Tokom obuke i na zajedničkoj večeri, koju su organizatori priredili za polaznike obuke poslednjeg dana Seminara u hotelu "Rozafa", na najočigledniji način manifestovana je saradnja i zbližavanje učesnika. Završnici obuke prisustvovao je i šef OEBS-a Misije u Srbiji - ambasador Hans Ola Urstad koji je, u svoje ime i u ime Misije, izrazio zadovoljstvo dosledno i uspešno provedenim treningom.

      Ovaj projekat je naišao na izvanredan prijem ne samo kod kandidata za polaganje pravosudnog ispita, nego i kod pravosudnih organa i političkih struktura južnosrbijanskih opština Preševo, Bujanovac, Vranje, Vladičin Han i Surdulica. Odziv kandidata je bio veći od očekivanog, tako da mnogi, zbog ograničenih kapaciteta nisu uspeli da uđu u krug onih koji su pohađali Seminar.

      Iako je primarni zadatak Seminara bio utemeljenje i poboljšanje pravničkog znanja i stvaranje preduslova za integrisanje predstavnika nacionalnih manjina i drugih građana u pravosudni sistem matične države, on je postigao i neke sekundarne, ali isto tako važne, efekte, kao što su pospešenje međunacionalne tolerancije i saradnje, otvaranje novih kanala komunikacije u multietničkoj, multikulturnoj i višekonfesionalnoj sredini, kao i zasnivanje ličnih poznanstava i kontakata između ljudi koji su most ka boljem i tolerantnijem suživotu i efikasnijem funkcionisanju pravnog i društvenog sistema na tom prostoru.

      Realizacija ovog projekta dala je dodatni podstrek unapređenju pravosudnih kadrova i razvoju pravosudnog sistema, kao i znanja, saradnje i tolerancije u multietničkom regionu Južne Srbije, sa pozitivnom refleksijom i na međuetničke odnose i političku stabilizaciju celog tog regiona.

      videti na sajtu OEBS-a: http://www.osce.org/serbia/57597

      OSCE Mission to Serbia

      OSCE Mission to Serbia helps ethnic minorities to pursue careers in the judiciary

      16 May 2007 UPDATED: 24 June 2010

      Ambassador Hans Ola Urstad, Head of the OSCE Mission to Serbia, presents a certificate to a participant in a two-month bar exam training course supported by the Mission, Bujanovac, 21 March 2007. (OSCE/Milan Obradovic) Photo details

      One of the most important and demanding steps for aspiring professionals in the legal field - in any country - is completion of the bar examination. And for ethnic minorities, who may have to take the exam in a language that is not their mother tongue, it can be especially tough

      To help Serbia's ethnic minorities prepare for the bar exam, the OSCE Mission and the Projuris Organization for Legal Education, a Belgrade-based non-governmental organization, have put together a two-month training programme.

      "One of the programme's primary goals is to increase the number of ethnic minority candidates for positions within the judiciary," says Ruth van Rhijn, Head of the Rule of Law Department at the OSCE Mission.

      "We believe that this will facilitate the integration of ethnic minorities into Serbia's judicial institutions." Faton Mehmeti is an ethnic Albanian lawyer from south Serbia who has just completed the training programme in Bujanovac and is now ready to take the bar exam. Like many others, he faced the additional challenge of not being a native speaker of Serbian.

      Beating the language barrier

      "Without this training, it would have been very difficult to imagine myself working in the judiciary," Faton says. "But the programme helped me to overcome the language barrier and I feel very well prepared for the exam. "Working as a prosecutor or judge in south Serbia is now something I can aspire to with a certain degree of confidence," he adds.

      Candidates for the training, which - thanks to the efforts of the OSCE and Projuris - is free of charge, are selected through an open competition. Forty-three applicants were chosen to take part in the most recent programme in Bujanovac.

      Experienced lecturers from the judiciary and law faculties ran courses in the ten subjects covered in the bar exam. Each participant received course materials, practice examinations and a set of ten publications, one for each subject.

      Successful training

      The OSCE has previously implemented two such programmes, in Sandzak and south Serbia, successfully training a total of 125 candidates for the bar exam. Out of the 69 candidates from south Serbia who took part, 22 successfully completed the exam.

      Read More...

      http://www.osce.org/serbia/57597

  • Projekat edukacije mladih sudija u KRAGUJEVCU
    • Projekat edukacije mladih sudija u Kragujevcu

      U Kragujevcu je 26-27, maja 2006. godine održan stručni seminar pood pokroviteljstvom OEBS-a, a u organizaciji PRAVOSUDNOG CENTRA za obuku i stručno usavršavanje i PROJURIS-a - Organizacije za pravnu edukaciju i kulturu prava iz Beograda. Učestvovalo je 29 sudija koji imaju do tri godine sudijskog staža iz opštinskih sudova (18 parničara i 11 krivičara) iz Kragujevca, Topole, Jagodine, Despotovca, Ćuprije, Paraćina, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, sa 10 predavača iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, Okružnog suda u Beogradu, Okružnog suda u Kragujevcu, kao i drugi pravni eksperti iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Pravnog fakulteta u Beogradu i Projurisa.

      Predmet ovog seminara bila su određena pitanja iz tri tematske celine: 1. Međunarodna pravna pomoć u krivičnim i građanskim stvarima, 2. Krivično zakonodavstvo - krivični postupak i 3. Građansko zakonodavstvo - parnični postupak. Metod rada bio je: predavanja po tematskim celinama praćena video-prezentacijom, objašnjenja kroz analizu slučajeva iz prakse, pitanja-odgovori i diskusija.

      Svim učesnicima podeljeni su sledeći materijali: (1) DESET TEMATSKIH REFERATA sa PRAVOSUDNOM PRAKSOM iz građanske i krivične materije, (2) PRAVOSUDNA MEĐUNARODNA POMOĆ - priručnik za međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim i građanskim stvarima, (3) PRAVOSUDNE MULTILATERALNE KONVENCIJE i (4) PRAVOSUDNE BILATERALNE KONVENCIJE

      SAOPŠTENI REFERATI

      K r a g u j e v a c, 26-27. maj 2006.

      1. Krivična presuda - donošenje, izrada i objavljivanje - Dragomir Milojević sudija VSS
      2. Dokazna sredstva u kontekstu poštovanja ljudskih prava - Prisluškivanje u krivičnom postupku - Miroljub Tomić, predsednik Okružnog suda u Kragujevcu
      3. Dokazi u krivičnom postupku - prof dr Milan Škulić
      4. Mera bezbednosti Obavezno lečenje alkoholičara i narkomana - mr Gordana Božilović, sudija Okružnog suda u Beogradu
      5. Pritvor u krivičnom postupku - mr Sretko Janković, sudija VSS
      6. Praktična pitanja kod odmeravanja kazne - olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u sudskoj praksi - mr Sretko Janković, sudija VSS
      7. Donošenje i izrada odluka u parničnom postupku - Jelena Ivanović sudija VSS
      8. Obaveznost sudske odluke donete u upravnom sporu - Ljubodrag Pljakić, sudija VSS
      9. Međunarodna krivičnopravna saradnja - Goran Tokić, viši sav.u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava SCG
      10. Implementacija međunarodnih ugovora - Vladimir Todorović, advokat u Beogradu


      EVALUACIONI IZVEŠTAJ

      SA STRUČNOG SEMINARA

      ZA SUDIJE OPŠTINSKIH SUDOVA DO TRI GODINE SUDIJSKOG ISKUSTVA

      Kragujevac, 26-27. maj 2006. godine

      I. Analiza efekata ovog specijalizovanog seminara i uvid u evalvacione upitnike koje su popunili učesnici, pokazuje sledeće:

      1. 1) Svi učesnici su pozitivno ocenili korisnost ovakvih stručnih seminara za sudije, dajući visoku ocenu i ovom seminaru, ističući da je vreme predviđeno za ovaj seminar (jedan i po dan) ipak bilo suviše kratko.
      2. 2) Učesnici su visoko i pohvalno ocenili rad koordinatora i predavača, kao i organizaciju seminara, ističući kvalitet predavača i strudioznu pripremu samog seminara, pri čemu je profesionalna, stručna, organizaciona i tehnička strana Seminara u najvećem broju slučajeva ocenjena kao izuzetno uspešna.
      3. Dokazi u krivičnom postupku - prof dr Milan Škulić
      4. 3) Učesnici su jednoglasni u oceni da je na ovakvim stručnim seminarima najbolji metod rada: kratka i instruktivna predavanja, a potom razmena mišljenja, analiza prakse i diskusija, pri čemu prigodne video-prezentacije doprinose uspešnijem, kvalitetnijem i bržem radu i savladavanju pravne materije.
      5. 4) Jednodušna je ocena svih da je na edukativnim treninzima umesto obrade određene cele grane prava, efektnija i vremenski adekvatnija obrada užih pravnih instituta i specifičnih pitanja, kao npr. donošenje i izrada presuda, dokazivanje, sudski imunitet, aktorska kaucija, itd.
      6. 5) Na pitanje šta je, po Vašem mišljenju, potrebno preduzeti da se podstakne komunikacija i poboljša interaktivnost između predavača i slušalaca, najviše učesnika je odgovorilo da "treba predviđene teme i pisane materijale dostaviti polaznicima nekoliko dana unapred da bi mogli da se pripreme", zatim "da bi trebalo za neke teme angažovati same učesnike", te "da pri tome treba predavanja svesti na što manju meru, a ostaviti više vremena za pitanja i diskusiju".
      7. 6) Na pitanje šta učiniti da znanja stečena na seminaru i ukupni efekti seminara traju duže i koriste učesnicima i nakon završetka seminara, gotovo jednodušno je mišljenje svih da u tom cilju "treba pripremiti i uručiti polaznicima odgovarajuće priručnike, praktične pravne vodiče, praktikume, kao i zbirke zakona i međunarodnih ugovora koji će ostati u trajnoj upotrebi učesnika seminara", kao i "da bi bilo korisno sačiniti zajedničke zaključke i preporuke sa seminara".
      8. 7) Neke od usmenih i pismenih primedbi i i sugestija učesnika bile su: "Što više ovakvih edukacija i uključiti više sudija VSS", "Da seminar organizujete krajem radne nedelje jer ga je naporno pratiti vikendom", "Da seminar treba zakazati dva meseca unapred u kom slučaju mogu da se rezervišu i radni dani", "Više sudske prakse, i diskusije o konkretnim predmetima i slučajevima u praksi", "Seminar je prekratko trajao", "Neophodno je aktivnije učešće polaznika seminara tipa "radionica", "Predavači su vrlo korektno obradili sve teme, dali iscrpne odgovore na postavljena pitanja i otklonili pravne nedoumice koje možda nisu na najbolji način razjašnjene u Zakonu o parničnom postupku"

      II. Učesnici Seminara u Kragujevcu su se jednoglasno složili da problematika međunarodne pravne pomoći postaje sve raznorodnija i složenija i da postoje brojni problemi u postupanju sudova u tim predmetima, da je nedovoljno poznavanje međunarodnih ugovora, kao i pravnih instituta, postupaka i mehanizama međunarodne pravne pomoći, te da je neophodno iznaći i utvrditi način približavanja i prezentacije te materije sudovima, kao i oblike trenutne, ali i trajne i kontinuirane obuke u toj oblasti. U tom kontekstu, učesnici su usvojili dokument "Problemi u radu i predlozi za unapređenje rada u međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim i građanskim stvarima", koji je priložen uz ovaj izveštaj.

      u Kragujevcu, 27.maja 2006. godine

      Z A K LJ U Č C I

      STRUČNOG SEMINARA ZA SUDIJE OPŠTINSKIH SUDOVA DO TRI GODINE SUDIJSKOG ISKUSTVA

      Kragujevac, 26-27. maj 2006. godine

      PROBLEMI U RADU I

      PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE RADA

      U MEĐUNARODNOJ PRAVNOJ POMOĆI

      U KRIVIČNIM I GRAĐANSKIM STVARIMA

      Činjenica je da riznica međunarodnih ugovora, konvencija i sporazuma svakim danom postaje sve bogatija, raznovrsnija, ali i složenija, kako na širem međunarodnom, tako i na regionalnom i bilateralnom nivou. To iziskuje potrebu jačanja institucionalnih i kadrovskih resursa na nacionalnom planu radi praćenja i primene međunarodnih ugovora, kao i razvijanja i unapređenja međunarodne pravne saradnje između država, Posebno je važno da pravosudni organi budu blagovremeno, potpuno i pravilno upoznati sa bogatom međunarodnom pravnom regulativom u oblasti pravosuđa koja predviđa saradnju država, mehanizme i proceduru pravne pomoći u raznim vidovima, od priznavanja siromaškog prava stranom državljaninu, do suprostavljanja jednoj od najvećih opasnosti današnjice – terorizmu, koji deluje neočekivano, brzo i ubitačno, bez obzira na nacionalnu pripadnost i državne granice, a blisko s njim i organizovanom kriminalu i korupciji koja je i sama ponekad instrument terorizma. Sudije koje dobro poznaju ne samo unutrašnje zakonodavstvo, nego i međunarodnu regulativu, mogu kompetentno da odlučuju o najsloženijim pravnim pitanjima iz međunarodno-pravnih odnosa, uzdižući dignitet pravosuđa i sopstveni profesionalizam na najviši nivo.

      U pravosuđu Srbije evidentni su problemi u vezi sa primenom međunarodnih ugovora, i to kako objektivni: nedostatak tekstova ugovora i, uopšte, pravne literature, posebno instruktivnih priručnika i vodiča, nepostojanje celovitih zbirki propisa, nedostatak bibliotečkog prostora, oskudica materijalnih sredstava, ali isto tako i subjektivni: još uvek nedovoljno razvijena svest o značaju međunarodnih ugovora, slabo informatičko znanje, neadekvatna profesionalna motivacija i dr. Ta pitanja će se vremenom rešavati, ali je izvesno da multiplicitet postojećih propisa, pre svega zakona i međunarodnih ugovora, danas postavlja sud u jedan drugačiji i mnogo složeniji ambijent, zahtevajući od sudija, tužilaca, kao i advokata, veće pravno znanje i informisanost, i znatno izraženiji, nego do sada, intuitivan i znalački odabir pravnog izvora, odnosno pravnog osnova i isto tako kreativnu primenu prava. U skladu s tim, trebalo bi se rukovoditi sledećim principima:

      1. U svakom sudskom postupku, kako krivičnom, tako i građanskom, treba uzeti u obzir kako relevantne propise domaćeg materijalnog i procesnog prava, tako i odgovarajuće propise međunarodnog prava i to, pre svega, međunarodne ugovore koji su na pravnoj snazi u Srbiji.
      2. Treba stalno imati u vidu ustavnopravno načelo da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad unutrašnjim propisima Srbije, te da, ako nije izvršena njihova inkorporacija u domaći pravni sistem putem posebnih ili sprovedbenih propisa, može se pojaviti potreba za neposrednom primenom međunarodnih ugovora.
      3. U posebno značajnim i osetljivim oblastima kao što je oblast ljudskih sloboda i prava i sloboda i prava manjina, odredbe važećih međunarodnih ugovora koje se bave tim pitanjima, prema članu 10. Ustavne povelje neposredno se primenju, što znači da međunarodne dokumente u toj oblasti treba stalno i pomno pratiti, tumačiti i dosledno primenjivati kod rešavanja pravnih odnosa.
      4. Međunarodna pravna pomoć zasniva se na međunarodnim ugovorima i faktičkom reciprocitetu, pri čemu se domaći zakoni supsidijarno primenjuje (kad međunarodni ugovor ne postoji ili kad određena pitanja nisu regulisana međunarodnim ugovorom). To prevaljuje veliku odgovornost na sve državne delatnike, pre svega sudije i državne tužioce, jer moraju pored domaćeg zakonodavstva da isto tako dobro poznaju i međunarodno zakonodavstvo, posebno da budu upućeni u to koji su bilateralni i multilataralni međunarodni ugovori na pravnoj snazi u Republici Srbiji, od kada se primenjuju, koje su države članice tih ugovora, kakve su rezerve stavljene na iste, te da poseduju tekstove tih međunarodnih ugovora, konvencija i sporazuma i da ih pravilno razumeju i tumače.
      5. Kod postupanja u predmetima međunarodne pravne pomoći, u svakoj komunikaciji sa stranim sudovima i drugim organima, putem zamolnica i zahteva, treba obavezno naznačiti pravni osnov obraćanja, a to je prvenstveno međunarodni ugovor, ako postoji sa dotičnom državom, a ako ne postoji - navesti domaći zakon.
      6. Praktični razlozi, a pre svega neophodnost brže i tešnje saradnje država u suprostavljanju međunarodnom terorizmu, organizovanom kriminalu i korupciji, koji ne priznaju državne granice, nalažu, a to je trend u novijim međunarodnim ugovorima, pojednostavljenje u komunikaciji pravosudnih organa, saradnju i neposrednost koja je nekada bila nezamisliva. To istovremeno postavlja dodatne zahteve pred sudove i druge državne organe u pogledu veće pravne obučenosti i informisanosti, ali i tehničke modernizacije, kao i poznavanje stranih jezika i usvajanje i razvijanje nove informatičke i pravne kulture.
      7. . Neophodna je permanentna obuka u ovoj frekventnoj i veoma živoj oblasti, što podrazumeva ne samo dostupnost pravne literature i tekstova međunarodnih ugovora sudovima, već i organizovanje stručnih seminara i savetovanja, pravnih radionica i interaktivnih tribina za razmenu mišljenja i diskusiju po tim pitanjima, i to ne samo na nacionalnom. već i na regionalnom i subregionalnom nivou.
      8. U postupku odvijanja međunarodne pravne pomoći, prisutni su određeni problemi, pri čemu se ukazuje na najznačajnije:
        • Zamolnice naših sudova koje se upućuju inostranim sudovima često sadrže nedostatke formalne kao i sadržinske prirode, bez pozivanja ili sa netačnim pozivanjem na pravni osnov (međunarodni ugovor), a uz to je primetna i neurednost u sastavljanju zamolnica i kompletiranju materijala koji se uz nju prilažu.
        • Evidentna je sporost sudova u postupanju po zamolnicama za međunarodnu pravnu pomoć inostranih organa.
        • Iako domaći propisi daju primat međunarodnim ugovorima, sudovi se vrlo često ne pridržavaju toga, pa međunarodnu pravnu pomoć ukazuju shodno odredbama domaćeg zakona (ZKP, ZPP). Ovo se odnosi kako na traženje tako i na pružanje međunarodne pomoći. Ovo pitanje je naročito značajno kod složenijih vidova krivično-pravne pomoći, kao što su pre svega, ekstradicije.
      9. Posebno, kad je reč o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, uočava se sledeće:
        • Sudovi relativno retko daju inicijative za raspisivanje međunarodnih poternica, odnosno pokretanje ekstradicionih postupaka, čime rizikuju da dođe do zastarelosti krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, a da prethodno nisu preduzete ozbiljnije mere da se učinilac pronađe i ekstradira. Ponekad se dešava da sudovi navedene inicijative dostavljaju praktično nekoliko dana pre nastupanja zastare, pa se iz ovog razloga poternica ne može ni raspisati. Relativno često se dešava da sudovi traže pokretanje ekstradicionog postupka u slučajevima kad je već nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno zastara izvršenja kazne. Sudovi ne vode dovoljno brigu o prekidanju zastare krivičnog gonjenja, odnosno zastarelosti izvršenja kazne.
        • Relativno često se dešava da sudovi ekstradiranom licu, vreme koje je proveo u ekstradicionom pritvoru ne uračunavaju u izrečenu kaznu iako je to zakonska i ugovorna obaveza.
        • Rokove za dostavljanje molbi za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica stranim državama sudovi u pravilu određuju prema Zakoniku o krivičnom postupku, a ne prema međunarodnim ugovorima koji imaju primat.
        • U poslednje vreme se relativno često dešava da sudovi strane državljane čija se ekstradicija traži iz SCG puštaju na slobodu uz jemstvo, i ako je notorno da su ova lica sklona bekstvu, što se i u pravilu dešava, odnosno navedena lica beže iz SCG u druge zemlje, zbog čega se ekstradicioni postupak ne može do kraja okončati.
        • Dešava se da sudovi ne obaveštavaju o zastarelosti krivičnog gonjenja, odnosno izvršenja kazne ili o presudama donetim u odsustvu, kao i o drugim okolnostima koje su nastupile nakon raspisivanja međunrodne poternice, kao i podnete molbe za izdavanje.
        • Dešava se da se, u stvarima ekstradicija, sudovi ne pridržavaju načela specijalnosti, pa protiv ekstradiranog lica vode krivični postupak ili ga upućuju na izdržavanje kazne i zbog dela za koja nije tražena i odobrena ekstradicija.
        • U stvarima ekstradicija sudovi vrlo često licima određuju pritvor i određuju rok za dostavljanje molbe za izdavanje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, a ne međunarodnim ugovorima koji imaju primat.
        • U stvarima ekstradicija, ali i kod drugih vidova međunarodne krivično-pravne pomoći, sudovi često ne dostavljaju svu neophodnu sudsku dokumentaciju, a ona je takođe često neoverena, bez potpisa na odgovarajućim aktima i bez pečata suda. Organ radi čijih potreba se traži ekstradicija lica dužan je da prikupi i dostavi svu neophodnu sudsku i drugu dokumentaciju (dokumenat o državljanstvu lica, identitet lica itd.).
        • Sudovi često u predmetima međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima ne poštuju način komuniciranja predviđen međunarodnim ugovorima (dešava se i da se direktno obraćaju policijskim organima drugih država).
        • Sudovi često ne sastavljaju zamolnice za međunarodnu pravnu pomoć, već u formi klasičnih dopisa naslovljenih na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo pravde, Ministarstvo spoljnih poslova ili naše diplomatsko konzularno predstavništvo u inostranstvu, traže istu. Zamolnice i kad se sastavljaju vrlo često ne sadrže sve neophodne elemente. Takođe vrlo često se dešava da sudovi dostavljaju zamolnice bez prevoda na jezik zamoljene države ili jedan od zvaničnih jezika Saveta Evrope (prevod od strane sudskog tumača).
        • Sudovi vrlo često ne vode računa o rokovima između međunarodnih ugovora, pre svega o rokovima za upućivanje poziva okrivljenim i svedocima da prisustvuju glavnom pretresu (po Evropskoj konvenciji 50 dana).
        • Kad je reč o izvršenju inostranih krivičnih presuda u odnosu na sankciju zabeleženi su i slučajevi da naši sudovi, povodom direktno upućenog zahteva od strane stranog suda, da se izvrši krivična presuda u našoj državi, ne poštujući odredbu člana 534. ZKP, osuđeno lice upućuju na izdržavanje kazne zatvora, odnosno inostranu krivičnu presudu direktno izvršavaju.
        • Sudovi ne obaveštavaju stranca o mogućnosti da izrečenu kaznu izdržava u svojoj zemlji.
        • Sudovi vrlo često dostavljaju zahteve za izvršenje novčanih kazni kao i naknadu za troškove postupka, što u ovom trenutku nije moguće (moguće je samo izvršenje krivičnih sankcija koje se sastoje u oduzimanju slobode).
        • Sudovi ne obaveštavaju ili obaveštavaju sa zakašnjenjem o lišenju slobode stranca u našoj zemlji (konzularne konvencije).
        • Sudovi i javna tužilaštva u poslednje vreme relativno često postupaju u skladu sa memorandumima-protokolima o saradnji zaključenim sa sudovima, odnosno javnim tužilaštvima drugih zemalja. Ovi dokumenti ne predstavljaju međunarodne ugovore o saradnji, pa mogu poslužiti više u cilju razmene određenih iskustava, informacija, itd, a ne kao osnov za međunarodnu pravnu saradnju.
      10. Radi eliminisanja ovih i drugih problema Ministarstvo za ljudska i manjinska prava sačinilo je Uputstvo o sadržaju zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, zatim spisak bilateralnih i najvažnijih multilateralnih konvencija koje sadrže odredbe o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji su dostavljeni svim sudovima i javnim tužilaštvima. Međutim, neophodno je aktivirati i sve druge efektivne vidove permanentne obuke pravosudnih organa za postupanje u predmetima međunarodne pravne pomoći koji postaju sve brojniji, složeniji i raznovrsniji.


  • Projekat: MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ i implementacija međunarodnih ugovora u pravosuđu Republike Srbije
    • PROJEKAT: MEĐUNARODNA PRAVNA POMOĆ I IMPLEMENTACIJA MEĐUNARODNIH UGOVORA U PRAVOSUĐU RS

      RAZUMEVANJE I PRIMENA KONVENCIJA I ZAKONA
      U OBLASTI MEĐUNARODNE PRAVNE SARADNJE,
      POSEBNO U KONTEKSTU LJUDSKIH SLOBODA I PRAVA,
      SUZBIJANJA TERORIZMA, ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE
      (literatura, radionice, pravni paneli)

      1. UVOD

      U radu organa pravosuđa Srbije, posebno sudovima i državnim tužilaštvima, primetno je nedovoljno poznavanje međunarodne pravne regulative tj. međunarodnih pravnih propisa koji su ratifikacijom postali deo domaćeg pravnog sistema: međunarodna pravna pomoć i sudska saradnja odvija se sporo i sa materijalnopravnim i proceduralnim greškama, ne koriste se u mogućoj meri pravni instrumenti i mehanizmi predviđeni međunarodnim ugovorima niti implementiraju međunarodni pravni standardi, retko je u sudskim odlukama pozivanje na merodavni međunarodni ugovor, sudije i tužioci nisu u potrebnoj meri obavešteni o postojanju i sadržini međunarodnih konvencija i ugovora, a uz to, najčešće, pravosudni organi i ne poseduju validne tekstove tih međunarodnih dokumenata.

      Harmonizacija domaćeg sa evropskim i međunarodnim pravom ne postiže željeni cilj ako sadržina, namena i domašaj ratifikovanih međunarodnih ugovora i konvencija nisu poznati onima koji treba da ih primene, pa im nisu pristupačni čak ni tekstovi tih propisa. Takvo stanje je neodrživo pogotovo kad se ima u vidu činjenica da međunarodni ugovori, kao deo nacionalnog prava, imaju prioritet u primeni u odnosu na domaće zakone, kako predviđa i Ustav Srbije. Na strani pravosudnih organa, ne samo što postoji problem neprimene međunarodnih ugovora na konkretne slučajeve u praksi, već oni, često, i ne poznaju njihovu sadržinu niti kontinuirano i sistematski prate te pravne propise. Ratifikovani međunarodni ugovor u toj meri obavezuje državu članicu da, i u slučaju kad ona nije izvršila inkorporaciju tog pravnog dokumenta putem provedbenog propisa u svoj pravni sistem, nadležni pravosudni organ može biti u obavezi da određenu odredbu iz tog ugovora neposredno primeni, što na strani tog organa zahteva postojanje saznanja o tom ugovoru, kao i osposobljenost za tumačenje ugovora i kreativnost u njegovoj direktnoj primeni.

      Međunarodni ugovori objavljuju se, nakon ratifikacije, u "Službenom glasniku RS" i na web-sajtu izdavača tog glasila, u oba slučaja uz pretplatu, a s druge strane ne postoji potpuna, pouzdana i ažurna kolekcija tekstova međunarodnih ugovora u pisanom ili elektronskom obliku, tako da nije obezbeđena njihova transparentnost i lakša dostupnost državnim organima i, uopšte, javnosti. Ratifikaciju međunarodnih ugovora ne prati promotivnost i transparentnost koja se vezuje za neke zakone, pa i podzakonske propise, tako da oni često nezasluženo ostaju izvan vidokruga delatnika u pravosuđu koji rešavaju o bitnim i konkretnim pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.

      Sve to otežava izgradnju modernog pravnog sistema u Srbiji, ometa međunarodnu pravnu saradnju, usporava postupak pružanja međunarodne pravne pomoći između domaćih i stranih sudova i tužilaštava, ugrožava prava i interese domaćih, kao i stranih lica i pravnu sigurnost uopšte, urušava hijerarhiju pravnih normi i vladavinu prava, a uz to šteti ugledu Srbije, njenih pravosudnih organa i pravnog sistema uopšte, dodatno umanjujući njene pozitivne reference na putu ka Evropskoj uniji.

      2. CILJ PROJEKTA

      Činjenica je da međunarodna pravna regulativa postaje sve bogatija, raznovrsnija, ali i složenija, na širem međunarodnom, ali i na regionalnom i bilateralnom nivou, tako da je danas u primeni više stotina važnijih međunarodnih ugovora, konvencija, sporazuma, protokola i drugih međunarodnih dokumenata donetih, pre svega, od strane Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije. To iziskuje potrebu jačanja institucionalnih i kadrovskih resursa na nacionalnom planu radi praćenja i primene tih pravnih akata, i razvijanja i unapređenja međunarodne pravne saradnje između država u sprovođenju istih, unapređenja pravne pomoći u zaštiti ljudskih sloboda i prava, kao i potrebu osposobljavanja same države i njenih organa za suprostavljanje aktima potencijalnog međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala, korupcije i drugim kriminalnim radnjama koje danas deluju bez obzira na nacionalne i državne granice. Samo sudije, državni tužioci i drugi javni delatnici koji dobro poznaju ne samo unutrašnje zakonodavstvo, nego i međunarodnu pravnu regulativu u oblasti kojom se bave, mogu kompetentno i delotvorno da obavljaju svoj posao i štite vrhunske vrednosti demokratije i vladavine prava.

      Preduslov za sve to je da pravosudni organi budu blagovremeno, potpuno i pravilno upoznati sa sadržinom, značenjem i načinom tumačenja i primene međunarodnih ugovora i konvencija.

      S tim u vezi, ovaj Projekat ima za cilj:

      1. upoznavanje sudija i državnih tužilaca, kao i njihovih saradnika, sa međunarodnom ugovornom regulativom i njenim pravnim značajem, posebno u domenu primene konvencija u oblasti međunarodne pravne pomoći, ljudskih sloboda i prava, suzbijanja terorizma, organizovanog kriminala i korupcije;
      2. sazrevanje i učvršćenje svesti kod nosilaca pravosudnih funkcija da je međunarodna regulativa sastavni deo domaćeg zakonodavstva i da ratifikovane međunarodne ugovore, kao propise "lex specialis", treba jednako savesno i odgovorno tumačiti i primenjivati kao i nacionalne zakone, što je, između ostalog, i jedan od preduslova uspešne tranzicije, vladavine prava i demokratije;
      3. snabdevanje organa pravosuđa tekstovima aktuelnih međunarodnih ugovora i instruktivnom pravnom literaturom koja će doprineti njihovoj informisanosti i ažurnijem i potpunijem postupanju u relizaciji obaveza iz međunarodnih ugovora, u kaznenoj i građanskoj materiji;
      4. tumačenje ovlašćenja i obaveza pravosudnih organa koje za njih proističu iz međunarodnih ugovora u oblastima u kojima su nadležni i u delokrugu poslova kojim se bave, posebno u domenu međunarodne pravosudne saradnje;
      5. praktična i instruktivna pomoć u radu i otklanjanje dilema i kontraverzi oko pojedinih pravnih pitanja, posebno onih koja se odnose na nadležnost sudova u predmetima međunarodne pravne pomoći, reciprocitet, obaveznost postupanja, meritornost odlučivanja, način tumačenja međunarodnih ugovora, konvencija i protokola, otklanjanje kolizije između međunarodnih ugovora i domaćih zakona, puteve međunarodne pravosudne komunikacije i dr.

      3. IZVRŠIOCI PROJEKTA

      Projekat bi realizovao „Projuris“ - Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava iz Beograda, u saradnji sa nadležnim državnim organima. U realizaciji Projekta učestvovale bi, takođe, jedna ili više međunarodnih organizacija. U neposrednom je interesu resornih organa pravosuđa da pruže podršku ovom Projektu.

      Projekat se odnosi na preko 300 organa pravosuđa: sudovi i državna tužilaštva svih nivoa. Projekat bi trebao da doprinese unapređenju i olakšanju rada nosilaca pravosudnih funkcija i drugih delatnika u pravosudnim organima koji neposredno rade na predmetima međunarodne pravne pomoći i u oblastima na koje se odnose predmetni međunarodni ugovori, tako da bi, direktno ili indirektno, u svom krajnjem efektu, trebao da unapredi rad više hiljada zaposlenika u pravosuđu.

      4. NAČIN REALIZACIJE PROJEKTA

      Projekat bi se realizovao u okviru jednodnevnih interaktivnih pravnih radionica koje bi se sukcesivno održavale u sedištima okružnih sudova u Srbiji. Rad bi se odvijao u dve sekcije – krivičnopravnoj i građanskopravnoj. Prvo bi uvodničari (najviše 3) iz reda sudija, profesora i drugih pravnih eksperata za određene pravne oblasti, dali svoju uvodnu reč, uz video prezentaciju svojih izlaganja, a potom bi se vodila diskusija o regulativi koja je predmet međunarodnih ugovora, načinu postupanja i konkretnim problemima u radu, koristeći metod analize konkretnih slučajeva iz prakse. Cilj ove interaktivne komunikacije je upoznavanje sa međunarodnom regulativom, predočavanje značaja i neophodnosti primene međunarodnih konvencija i drugih dokumenata i obaveza koje proističu iz njih za sudove i tužilaštva, upućivanje učesnika u tumačenje i primenu tih propisa, instrukcije za sastavljanje i izvršenje zamolnica za pravnu pomoć i o načinu opštenja sa stranim sudovima i drugim organima, stručna pomoć i saveti za svakodnevni rad i postupanje u predmetima s međunarodnim elementom, kao i davanje odgovora na konkretna pitanja učesnika.

      Svi učesnici bi besplatno dobili komplet od po pet knjiga u kojima su sadržani tekstovi oko 200 najvažnijih međunarodnih ugovora u oblasti ljudskih sloboda i prava, pravne pomoći i saradnje u domenu pravosuđa, suprostavljanja terorizmu i zaštite od kriminala, kao i poseban priručnik za pružanje međunarodne pravne pomoći. To su sledeće knjige:

      • PRAVOSUDNE MULTILATERALNE KONVENCIJE - zbirka važećih višestranih međunarodnih ugovora iz oblasti pravosuđa
      • PRAVOSUDNE BILATERALNE KONVENCIJE - zbirka važećih bilateralnih međunarodnih ugovora iz oblasti pravosuđa
      • KONVENCIJE O SLOBODAMA I PRAVIMA – zbirka aktuelnih međunarodnih ugovora kojima se garantuju i štite osnovne ljudske slobode i prava, jednakost, manjine i dr.
      • KONVENCIJE PROTIV KRIMINALA – zbirka aktuelnih međunarodnih ugovora protiv terorizma, organizovanog kriminala, korupcije i kompjuterskog kriminala
      • PRAVOSUDNA MEĐUNARODNA POMOĆ - priručnik za međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim i građanskim stvarima

      Na ovaj način, kao i neposrednom dostavom nadležnim organima, bilo bi raspodeljeno više stotina kompleta gorenavedenih publikacija, koje bi postale deo pravne biblioteke svakog suda i državnog tužilaštva.

      Moderatore i referente po pozivu bi zajedno odredili organizatori iz kruga pravnih specijalista i eksperata, rukovodeći se isključivo njihovom kompetentnošću, znanjem i profesionalizmom i uz nastojanje da se angažuju i stručnjaci iz nadležnih ministarstava uključenih u proces međunarodne sudske saradnje. Set od pet knjiga bi priredio i izdao „Projuris“. Odnosi između organizatora, u pogledu prava, obaveza i odgovornosti u predmetnom projektu, bili bi uređeni posebnim ugovorom.

  • Projekat: „KODEX PROJURIS“ – 1. zakoni Republike Srbije
    • PROJEKAT: „KODEX PROJURIS“ – 1. zakoni Republike Srbije

      U okviru svog edukativnog programa Projuris je realizovao podeban projekat izrade i grupisanja važećih zakona iz oblasti pravosuđa u cilju njihovog upoznavanja i lakšeg i jednostavnijeg korišćenja od strane pravosudnih delatnika (iura novit curia). Zakoni u elektronskom obliku, prvo svrstani u 7 oblasti, a potom u 15 oblasti koje pokrivaju ne samo oblast pravosuđa već celokupno važeće zakonodavstvo Republike Srbije. U pitanju su originalni zakonski tekstovi, integralni (prečišćeni) tekstovi koji se redovno ažuriraju na dnevnom nivou. Uz zakone Republike Srbije dati su i zakoni Kosova.

      1. Ustavni sistem i državna uprava – zbirka zakona iz oblasti izbornog sistema, ustavnog sudstva, zakonodavne i izvršne vlasti, lokalne samouprave, državne teritorije, vršenja javnih funkcija, bezbednosti, odbrane i vojske, spoljne politike...
      2. Slobode i prava - zbirka važećih zakona iz oblasti zaštite ljudskih sloboda i prava i prava manjina: izbeglice, migranti, rehabilitacija, zaštita ličnih podataka, upotreba jezika, prava pacijenata, sprečavanje diskriminacije, zaštita invalidnih lica, državljanstvo...
      3. Organizacija pravosuđa - zbirka važećih zakona o teritorijalnoj organizaciji i radu organa pravosuđa, nadležnosti sudova, statusu i odgovornosti sudija, državnih tužilaca i pravobranilaca, Visokom savetu pravosuđa, javnom beležništvu, pravosudnom ispitu, advokaturi...
      4. Kazneno zakonodavstvo - zbirka važećih zakona o krivičnim delima i krivičnoj odgovornosti, privrednim prestupima i prekršajima, suđenju za ratne zločine, suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, izvršenju krivičnih sankcija
      5. Građansko zakonodavstvo - zbirka važećih zakona iz oblasti svojinskopravnih i obligacionih odnosa, hipoteke i ručne zaloge, evidencije i prometa nepokretnosti, restitucije, porodičnih odnosa, nasleđivanja, zaštite intelektualne svojine...
      6. Privredno zakonodavstvo - zbirka važećih zakona o registraciji društava i drugih privrednih subjekata, bankama, društvima za osiguranje, privrednim komorama, koncesijama i stranim investicijama, spoljnotrgovinskom poslovanju, hartijama od vrednosti, finansijskom lizingu, privatizaciji, reviziji, stečaju...
      7. Međunarodno privatno pravo - zbirka važećih zakona o rešavanju sukoba zakona i međunarodne nadležnosti, državljanstvu, pravima stranih lica, međunarodnom saobraćaju, otvaranju i radu stranih predstavništava i zastupanju stranih lica
      8. Upravno pravo – zbirka zakona o organizaciji i radu državne uprave, državnim službenicima, opšti upravni postupak, upravni spor, prebivalište, putne isprave, matične knjige, javni red i mir, javne nabavke, sukob interesa, vanredne situacije...
      9. Radno zakonodavstvo - zbirka važećih zakona o radu i zapošljavanju, rešavanju radnih sporova, štrajku, zapošljavanju stranih državljana, penzijskom i invalidskom osiguranju, socijalnoj sigurnosti i zaštiti, zdravlju na radu, državnim praznicima...
      10. Zdravlje , ekologija, sport – zbirka važećih zakona koji se odnose na: bezbednost hrane i drugih proizvoda, lekove i lečenje, otrove, supstance, transplantaciju, zdravlje i zdravstvo, zaštitu mladih, floru i fauni, zaštitu životne sredine, sport...
      11. Nauka, obrazovanje, kultura – zbirka važećih zakona o: naučnoistraživačkoj i inovacionoj delatnosti, bibliotečko-informatičkoj delatnosti, vaspitanju i obrazovanju, kulturi, kulturnim dobrima, kinematografiji,
      12. Saobraćaj i komunikacije – zbirka važećih zakona koji se odnose na: bezbednost saobraćaja, registraciju vozila, javne puteve, plovidbe i luke, poštanske usluge, radiodifuziju, telekomunikacije...
      13. Porezi, carine, takse, akcize – zbirka važećih zakona koji se odnose na: porez na dohodak građana, dobit pravnih lica, imovinu, dodatu vrednost, fiskalne kase, poreski postupak, carine, akcize...
      14. Finansije, računovodstvo, revizija - zbirka važećih zakona koji se odnose na: budžetski sistem, javne nabavke, državnu reviziju, računovodstvo, finansiranje političkih aktivnosti...
      15. Elektronsko poslovanje - zbirka važećih zakona koji se odnose na: elektronsko kancelarijsko poslovanje, elektronske komunikacije, elektronske medije, elektronsku trgovinu, elektronski dokument, elektronski potpis...

  • Projekat: „KODEX PROJURIS“ – 2. regionalni zakoni
    • PROJEKAT: „KODEX PROJURIS“ – 2. regionalni zakoni

      U okviru ove edicije nalaze se važeći regionalni zakoni Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko Distrikta, kao i zakoni Slovenije, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske. To su, pre svega, materijalni i procesni zakoni iz oblasti krivičnog, građanskog i upravnog prava, zakoni iz oblasti svojinskopravnih odnosa, porodičnopravnih odnosa, nasleđivanja i dr.