Pravna pomoć

  • Pitanja i odgovori - pravna pomoć
    • PRAVNA POMOĆ - pitanja i odgovori

      Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju razvoja besplatne pravne pomoći ( Sl. Gl. RS br. 74/2010) koja je objavljena i na web stranici Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs . Materija besplatne pravne pomoći regulisana je trenutno Zakonom o parničnom postupku Republike Srbije. Takođe, najavljuje se i poseban Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji bi trebao na celovit način regulisati oblast besplatne pravne pomoći.

      - šta su troškovi sudskog postupka i ko ih plaća?

      Troškovi sudskog postupka regulisani su u čl.168-173. Zakona o parničnom postupku Republike Srbije-ZPP (Sl. Gl RS br 72/2011) Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka.parnični troškovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu, kao što su exempli causa veštaci i sudski tumači. U ZPP-u je normirano ko po uobičajenom toku stvari snosi troškove sudskog postupka odnosno propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove.U slučaju da stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova.Takođe, sud može odlučiti da jedna stranka naknadi sve troškove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni troškovi. Dakle, opšte je pravilo da stranke snose troškove postupka srazmerno uspehu u sporu. Značajno je pomenuti i situaciju kada je stranka dužna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.

      - šta je besplatna pravna pomoć i čime je regulisana

      Besplatna pravna pomoć predstavlja konkretizaciju principa vladavine prava i ostvarivanja pravnog poretka. Ustav garantuje svakom pojedincu pravo na pravnu pomoć koje obuhvata i pravo na besplatnu pravnu pomoć pod određenim uslovima. U oblasti građanskog prava primenjuje se institut oslobođenja od plaćanja troškova uređen Zakonom o parničnom postupku. Sud će osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi ove troškove sudskog postupka.Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja taksa i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa.Sud može osloboditi stranku i samo od plaćanja taksa.Prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud će ceniti sve okolnosti, a naročito će uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice.

      - ko i pod kojim uslovima ima pravo na besplatnu pravnu pomoć

      Odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke.Stranka je dužna da uz predlog podnese uverenje nadležnog organa o imovnom stanju. U uverenju o imovnom stanju mora se naznačiti iznos poreza koji plaća domaćinstvo i pojedini članovi domaćinstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopšte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. Kads je to potrebno i sam sud može po službenoj dužnosti pribaviti potrebne podatke i obaveštenja o imovnom stanju stranke koja traži oslobođenje, a može o tome saslušati i protivnu stranku. Protiv rešenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena žalba.

      - u kojim vrstama sporova može koristiti besplatnu pravnu pomoć

      Srpsko pravo ne ograničava pravo na besplatnu pravnu pomoć koristeći kriterij vrste spora.

      - gde se može nabaviti formular zahteva za bpp

      domaćim propisima nije predviđeno postojanje posebnog obrasca (formulara) zahteva za besplatnu pravnu pomoć

      - koju dokumentaciju bi trebalo priložiti uz zahtev

      Da bi stranka u sudskom postupku bila oslobođena od plaćanja troškova potrebno je da priloži uverenje o imovnom stanju i druge dokaze o imovnom stanju.

      - kome se podnosi predlog kojim stranka traži oslobođenje od plaćanja troškova

      Predlog se u pisanoj formi podnosi sudiji u konkretnom postupku, koji o ovakvom predlogu odlučuje u formi rešenja.

      - na koji način se građanin obaveštava o tome da li je ocenjeno da ima ili da nema pravo na besplatnu pravnu pomoć

      Rešenje u čijem se dispozitivu nalazi odluka o predlogu za oslobođenje stranke od plaćanja troškova dostavlja se stranci koja je predlog podnela. Ukoliko je predlog stranke odbijen ona na raspolaganju ima mogućnost izjavljivanja žalbe neposredno višem sudu.

      - ko bira advokata licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć

      Kada je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka, prvostepeni sud će priznati stranci pravo na besplatno zastupanje, ako je to nužno radi zaštite prava stranke. Za zastupnika se postavlja advokat, sa spiska advokata koji sudu dostavlja Advokatska komora.Zastupnika postavlja i razrešava predsednik suda. Postavljeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razrešen iz opravdanih razloga.

      Protiv odluke suda kojom se zastupnik razrešava nije dozvoljena žalba.Takođe,protiv rešenja suda kojim se usvaja zahtev stranke o postavljanju zastupnika nije dozvoljena žalba.

      - da li besplatna pravna pomoć pokriva sve troškove sudskog postupka

      Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja taksa i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa.sud može osloboditi stranku i samo od plaćanja taksa. kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka iz sredstava suda isplatiće se predujam za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i izdavanja sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavljenog punomoćnika.

      - ako lice ima pravo na delimičnu besplatnu pravnu pomoć ko snosi ostale troškove

      Troškovi postupka u pogledu kojih stranci nije priznato tzv.“siromaško pravo“, odnosno od čijeg plaćanja stranka nije oslobođena, distribuiraće se shodno opštem pravilu o uspehu stranke u sporu.

      - da li se pravo na besplatnu pravnu pomoć odnosi i na postupak u drugom stepenu

      Oslobođenje od plaćanja troškova postupka o kojem se odlučuje pred prvostepenim sudom odnosi se na ceo parnični postupak, dakle i na drugostepeni.

      - da li se odluka kojom je priznato pravo na besplatnu pravnu pomoć može ukinuti u toku sudskog postupka

      Rešenje o oslobođenju od plaćanja troškova i o postavljanju zastupnika prvostepeni sud može u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi troškove postupka. Tom prilikom sud će rešiti da li će stranka potpuno ili delimično naknaditi i one troškove i takse od kojih je ranije bila oslobođena kao i stvarne izdatke i nagradu postavljenom zastupniku.

      - da li postoji pravo žalbe na odluku kojom je odbijen zahtev za besplatnu pravnu pomoć

      Protiv rešenja kojim je sud odbio predlog stranke za njeno oslobođenje od plaćanja troškova dozvoljena je žalba kao i u svakoj drugoj situaciji, osim kada je zakonom izričito propisano da žalba protiv rešenja nije dopuštena, što je slučaj sa rešenjem kojim se predlog stranke da bude oslobođena od plaćanja troškova usvaja.

      preuzeto sa sajta: www.mpravde.gov.rs

  • Pitanja i odgovori - pravni saveti
    • PRAVNI SAVETI - pitanja i odgovori

      TREBA DATI PREDNOST MIRNOM REŠENJU SPORA

      KONSULTUJTE PRAVNOG STRUČNJAKA PRE NEGO ŠTO NASTANE PROBLEM!

      PRETHODNA PROCENA USPEHA I MOGUĆIH TROŠKOVA U POSTUPKU

      BUDITE PRAVNO INFORMISANI - NEZNANJE ZAKONA ŠKODI!

      Pitanje: Bespravna gradnja

      Vodim sudski spor od 1997god a koji se odnosi na bespravnu gradnju.Objekat se nalazi u zgradi pored moje. Problem je nastao kada si novi stanari zauzeli prostor gabarita koji pripada mojoj zgradi i kada su uštemovali grede u zid moje zgrade da bi dobili podnu i krovnu ploču a sa spoljne strane zida moga stana sproveli vodovodne i kanalizacione cevi. Pošto sam odmah pokrenula postupak, 1998. god je doneta odluka da se rusi po resenju gradske inspekcije ali je sused uz pomoc tadašnje načelnice (koja je zahvaljujući svome radu bila do nedavno u pritvoru) došao do dozvole i rušenje je obustavljeno od strane inspekcije i suda. Sve ove godine zbog velike nemarnosti tadašnje vlasti i postojanja korupcije ja nisam uspela da odmaknem mnogo u sudskom procesu. Čak je došlo dotle da je moj sused ponudio novac i mom advokatu što je izmedju ostalog i razlog što se vama obraćam. Sada mu je drugostepeni organ naložio da izvadi cevi i gredu našta se on žalio. U toku je obnavljanje postupka ali njega štiti inspektor i daje mu savete. Ja definitivno ne mogu da idem u korak sa njim ni sa poznanstvima, a ni finansijski. Moje zdravlje je ozbiljno ugroženo jer je nemoguće noću spavati pošto oni sada vec i namerno stalno puštaju vodu. Zanima me da li bih nekako i lično mogla da dodjem do vas. Unapred zahvalna.

      Odgovor:

      Poštovana gospodjo razumeo sam Vaš problem. Potpuno je nedopustivo i protivpravno da neko Vaš zid, bez Vaše dozvole, iskoristi kao noseći za za nekakvu svoju gradjevinsku konstrukciju. Očigledno se radi o nezakonitim radnjama Vašeg suseda koje su u protivnosti ne samo sa gradjevinskim normativima i propisima već se istima vrši smetanje Vašeg poseda, što može biti predmet posebnog sudskog spora. Kako razumem, za sada se vodi samo postupak pred upravnim organom i najbolje bi bilo da već u tome postupku uspete da rešite Vaš problem, ali ako to ne bude slučaj, stoji vam na raspolaganju tzv. posesorna tužba zbog uznemiravanja do sada mirne Vaše državine (poseda), s obzirom na postojeću buku i remećenje normalnog korišćenja Vase nepokretnosti.

      Pitanje: Izvršenje krivične osude

      Poštovani Gospodine imam jednu molbu ako je moguće da mi se odgovori u što kraćem roku jako sam zainteresovan šta će dalje da se desi oko moga slučaja. Ja se zovem Petar i živim u Beogradu , i kao mali jako sam bio problematično dete , i devedest i sedme godine napravio sam krivično deleo teškoga razbojništava. I za to delo sam dobio osam meseci zatvora. Ja sam trebao da se javim u ustanovu 20.aprila.2002. godine. Ja se naravno nisam javio nego sam odlučio da odem iz zemlje ili Jugoslavije, tako da se sada nalazim u inostranstvu. Jako mi je sada teško što ne mogu da vidim svoje roditelje i brata, i svakoga dana razmišljam koliko vremena treba da zastari ta kazna koju imam pa da se vratim u Jugoslaviju . To me interesuje konkretno koliko vremena treba da zastari ovaj slučaj . Hvala vam unapred

      Odgovor:

      (Početak roka tzv. relativne i apsolutne zastarelosti izvršenja krivične osude počinje da teče od dana pravnosnažnosti prvostepene presude, a Vi podatak o tome niste naveli u postavljenom pitanju. U svakom slučaju, krivična osuda na zatvor do jedne godine apsolutno zastareva kad protekne četiri godine od dana pravnosnažnosti presude kojom je ta kazna izrečena, i nakon tog roka, ako se vratite u zemlju, nećete biti pozivani na izvršenje zatvorske kazne.

      Pitanje: Organizovanje tombole

      Zeleo bih pokrenuti tombolu.Uzeo sam lokal u zakup od sportskog kluba,gde obavljam registrovanu delatnost kao ugostitelj.Ali niko u mom mestu nije mi mogao ili znao reći kako da registrujem tombolu u saradnji sa sportskim klubom.Molim vas da mi pomognete u tome ako je ikako moguće.

      Odgovor:

      Pitanje igara na sreću uredjeno je Zakonom o igrama na sreću. Tombola se moze organizovati u ugostiteljskim objektima putem tombolskih kartica koje izdaje Drzavna lutrija Srbije. Odobrenje za priredjivanje tombole izdaje organizaciona jedinica republieke uprave javnih prihoda u opštini.

      Pitanje: Policijski "tretman" i obestećenja

      Nakon rata na Kosovu gde sam učestvovao kao rezervista bio sam u prilici da vidim brojne pljačke imovine od strane rezervista, MUP-a i paravojnih formacija. 1999.g. u jednom kafiću u koji svraćaju policajci i koji je radio duže od ostalih mimo zakonskih propisa, u razgovoru sa nekim gostima za šankom izjavio sam da su pripadnici MUP-a pljačkali imovinu na Kosovu ne primetivši da su u kafić ušla dva policajca. Oni su seli za sto i naručili piće a trebalo je da zatvore lokal i gazdi pišu prijavu. Ja sam inače bio malo "zagrejan" ali sam znao sta pričam (samo ono što sam video) i mogao sam normalno da hodam. Kada su to čuli prišli su mi i besni tražili ličnu kartu (iako su me znali) na šta sam ja odgovorio da nema potrebe da me legitimišu jer se ja nisam njima uopšte obraćao (nisam ih ni primetio) i da samo pričam ono što sam video. U lokalu je bilo 7-8 gostiju. Policajci su me uhvatili i gurnuli kroz vrata. Ja sam pao na beton ispred lokala. Zatim sam se okrenuo prema lokalu i njima i pitao ih šta to rade i tražio da udjem i uzmem sako koji mi je ostao unutra. Oni su me onda još jednom gurnuli jako i ja sam poleteo unazad udarivši tom prilikom glavom u betonski zid. Kada su videli mnogo krvi tek tada su zvali službu, uhapsili me, stavili lisice i odveli u Dom zdravlja na ušivanje za šta postoji lekarski izveštaj. Radi se o posekotini od nekoliko centimetara. Krv mi nisu vadili da utvrde procenat alkohola iako su na sudjenju tvrdili da sam bio pod dejstvom alkohola. Podneta je krivična prijava od strane MUP-a za ometanje službenih lica u vršenju dužnosti i na sudjenju niko od svedoka nije smeo da posvedoči da su me van lokala gurnuli i razbili glavu. Tvrde da nisu videli šta se napolju dešava iako su svi gledali kroz staklo lokala. Jedan gost (sa kojim sam sve vreme razgovarao) je takodje priveden i on mi je poneo sako i nakon davanja izjave u MUP-u pušten a ja zadržan do sutradan. On je bio moj svedok. Krivično sam osudjen uslovnom kaznom od godinu dana i nisam se žalio u predvidjenom roku jer sam bio svestan da se ne mogu odbraniti. Želim da napomenem da sam bivši oficir (kapetan), inženjer informatike, da sam na Kosovu bio mobilisan u komandu brigade i da sam bio dugogodišnji borac protiv režima Slobodana Miloševića. U mestu u kome živim još uvek je SPS na vlasti a pre 5.oktobra sam bio odbornički kandidat DOS-a ispred DS, član sam Otpora i predsednik jedine NVO u mestu.

      Nedavno sam bio u Beogradu na razgovoru za posao u inostranstvu i jedan od potrebnih dokumenata je i potvrda da nisam osudjivan koju izdaje MUP a koju ne mogu dobiti. Smatram da sam nevino osudjen a to mi dokazuje i ponašanje sudije koji me je osudio a sada je Predsednik suda u gradu. Naime, tokom sudjenja mi je nezvanično rekao da je problem u tome što me je MUP tužio otvoreno se stavljajući na stranu režima i kršeći ljudska i gradjanska prava. Strane u postupku nisu bile ravnopravne. Pre nekoliko dana (kada je čuo da planiram obnavljanje postupka) imenovani Predsednik suda me je privatno posetio u firmi u kojoj radim i tvrdio da nemam šansi, da će se to odugovlačiti i pitao me zašto ja nisam podneo krivičnu prijavu i zašto se nisam žalio. Sve vreme razgovora je bio vidno uzbudjen i nervozan. Uz izvinjenje ne dužini ovog pitanja, na kraju Vas molim da mi odgovorite imam li šansi da poništim ovu presudu, koga da tužim i gde, koliku odštetu da tražim, koga da angažujem jer smatram da mi je u ovom slučaju naneta velika moralna i materijalna šteta. Mogu li se nadati u Zakon o lustraciji i reformu pravosudja jer u ovom gradiću nema nade za pravdom sve dok sudije i predsednik suda rade zajedno sa advokatima i balansiraju izmedju opštinske i republičke vlasti slušajući i jednu i drugu. Uz sentencu "Pravda je spora ali dostižna" iskreno Vas pozdravljam.

      Odgovor:

      Vi naravno mozete podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka po odredbama clana 407. novog Zakona o krivičnom postupku, iznošenjem novih činjenica ili novih dokaza (možda se "odobrovolji" neko od prisutnih lica da posvedioči da niste Vi ometali policajce u vršsenju dužnosti, već naprotiv da su oni Vas napali i povredili zbog Vašeg verbalnog iskaza u kafani). Uz to, trebali bi ste, ako već imate lekarski nalaz o povredama, podneti krivične prijave protiv policajaca koji su Vas povredili. Dakle, postoji procesna mogućnost da ukinete presudu kojom ste osudjeni, a o naknadi štete može se govoriti tek posle toga. Donošenje Zakona o lustraciji, kojim bi se isčistili iz organa policije, pravosuđa i uprave svi problematični službenici bivšeg režima, se planira, ali je neizvesno kada će biti donet. U toku je izrada i Zakona o rehabilitaciji, ali prema sadašnjem Nacrtu, on bi se odnosio na žrtve progona i diskriminacije u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata. Na kraju, trebalo bi, uz prezentovanje svih potrebnih podataka, da proverite jesu li već ispunjeni uslovi za brisanje Vaše osude iz kaznene evidencije (clan 523. i dalje ZKP-a). Pošto ste clan Otpora, možete zatražiti pomoć i od tima advokata koji rade za Otpor o čemu podatke ima Centrala u Beogradu.

      Pitanje: Tekst krivičnog zakona

      Optužzen sam zbog posebnog slučaja falsifikovanja isprave, po čl. 234 st.5 u vezi čl. 233 st 3. uvezi stava 1. KZ RS. Kako da se upoznam sa tekstom tih članova zakona?

      Odgovor:

      Trebate pogledati tekst Krivičnog zakona Srbije. član 233. govori o falsifikovanju isprave , a član 234.o posebnim slučajevima falsifikovanja isprava. Stav 5.člana 234.odnosi se na neovlašćenu upotrebu pravog pečata ili znaka na ispravi. KZ Srbije možete kupiti u knjižarama a takođe i u holu Palate pravde u Beogradu.

      Pitanje: Razvod braka

      Lutajući net-om naišao sam na vaše informacije. Molio bih odgovore na par pitanja. Živim u Californiji a moja supruga u R. Srpskoj. Živimo razdvojeno vec 10 godina. Ne postoji niti sa jedne strane želja da se nas brak održava. Imamo kćer, 13 god. koja živi sa majkom. Sav imetak koji smo zajedno stekli sam im ostavio i odrekao se svega u korist svoje kćeri. Kako najjednostavnije i najjeftinije da se razvedemo? U USA postoji razvod I-netom za $ 249. Da li tako nešto postoji u međunarodnom mjerilu? Za odgovore unapred zahvaljujem,

      Odgovor:

      Pošto postoji obostrana volja da se brak razvede isti bi se mogao razvesti sporazumno, sto znači da bi ste Vi trebali specijalnim punomoćjem ovlastiti svoga punomoćnika koji bi pred nadležnim sudom u R. Srpskoj podneo predlog za razvod braka koji bi potpisali kako on tako i Vaša supruga ili njen punomoćnik. Razvod sličan onom koji navodite u USA u RS ne postoji.

      Troškovi razvoda (sudske takse, materijalni troškovi, adv. honorari itd.) nisu unapred fiksno odredjeni ali ako bi ste angažovali advokatsku kancelariju iz Beograda (ponavljamo: pod uslovom da Vaša supruga u svemu bude saglasna i da ne protivreči) troškovi bi mogli biti izmedju 250 - 500 EUR, zavisno od mesta suda i drugih okolnosti.

      Pitanje: Pripajanje zajedničke prostorije (I)

      Problem je sledeći. Živim u stambenoj zgradi koja je do 1991. godine bila u potpunosti u društvenom vlasništvu.Stanovi su u medjuvremenu otkupljeni. Vlasnik stana u toj zgradi je i moja majka koja je nasledila stan od oca a on od svoje majke, tj. moje prabake. Stan je uknjižen na moju majku (imamo rešenje suda i izvod iz katastra). Prošle nedelje je došao sudski pozivar i predao mi tužbu, koju sam ja primio. Kada sam počeo da čitam tuzbu saznao sam da mene (iako je stan vlasništvo moje majke koja ne živi u tom stanu, ) tuži komšinica sa 6. sprata kao vlasnika stana, tačnije tuži sve ostale stanare zgrade po spisku stanara koji je stavljen na ulaz zgrade, radi utvrdjenja. Dobio sam poziv za pripremno ročište. U tužbi se navodi da je tužilja vlasnik jednosobnog stana, a da su tuženici od 1. do 27. reda su vlasnici stanova u toj višestambenoj zgradi. Neposredno pored stana tužiteljice nalazi se jedna prostorija koja je namenski bila odredjena kao sušionica. Tužiteljica je još 1972. god od tadašnjih nosilaca stanarskog prava dobila saglasnost da svom stanu pripoji sušionicu, te se ista od tada nalazi u nesmetanom posedu ove prostorije. Pravnosnažnim rešenjem Opštinskog sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove 1989. godine ustanovljeno je pravo tužiteljici na pripajanje zajedničke prostorije sušionice u površini od 12 mkv stanu čiji je ona u to vreme bila samo nosilac stanarskog prava. Ovu prostoriju je tužiteljica pripojila svom stanu i sada istu koristi kao deo svoga stana. Od dana dobijanja napred pomenutog rešenja tužiteljica se nalazi u neprekidnom vlasničkom posedu ove prostorije, tako da za stan u čiju površinu je uračunata i površina te prostorije, placa sve komunalija kao i porez.

      Tužiteljica ističe da se nalazi u posedu ove prostorije skoro 30 godina a u vlasničkom posedu duže od 10. godina, pa sada želi da sredi svoje zemljišno knjižno stanje i da se na ovoj prostoriji kao delu svoga stana po pravnom osnovu održaja uknjiži u zemljišnim i katastarskim knjigama kao vlasnik sporne prostorije. Tužiteljica smatra da je na zakonit način ušla u posed prostorije koja je predmet ovog spora i kako istu kao savestan držalac koristi, zaključuje da su se stekli zakonski uslovi da joj se prizna pravo svojine po navedenom pravnom osnovu. Moja pitanja su sledeća: Da li tužiteljica može da nas tuži? Da li mogu da odem do suda da pogledam predmet pošto mi je dostavljena samo tužba na par stranica? Da li da obavestim sud podneskom da ja nisam vlasnik stana? Takodje, pitanje je da li možemo tužiteljici da postavimo uslov, recimo da nam okreči hodnik zgrade, pa da onda damo saglasnost ili da uradi nešto korisno za sve stanare?

      Odgovor:

      U iznetom problemu je nejasan deo koji se tiče svojinskog statusa sporne prostorije pripojene tužiljinom stanu, ali u izloženom kontekstu a i s obzirom da se dotična odlučila da podnese tužbu, zaključujem da je ona otkupila samo svoj prvobitni stan broj 43, ali ne i bivšu sušionicu koja je u medjuvremenu pripojena njenom stanu. U tom slučaju, ona nije vlasnik celog stana koji koristi pa ima osnova da preduzima pravne radnje radi ostvarenja svoga prava, ali je tome bilo vreme onda kada je otkupila stan jer je situacija sa stanarima bila nesporna pošto su joj dali potrebnu saglasnost i pošto je opština donela odgovarajuce rešenje o pripajanju. Ako na osnovu postojeće dokumentacije tužilja ne može da reguliše svoje pravo ostaje joj da tuži stanare. Vi, konkretno, s obzirom da niste vlasnik stana, ne možete biti tuženi tj. nemate tzv. pasivnu legitimaciju u tom sporu i o tome možete pismeno ili usmeno da obavestite sud. Naravno, da kao tuženi mozete pogledati predmet u sudu, ako nalazite da za to ima potrebe. Ako je činjenično stanje iz tužbe tačno, imajući u vidu da tužilja ima odredjene saglasnosti i rešenja te da godinama zaista koristi spornu prostoriju, stanari bi trebali, po mom mišljenju, da se postave racionalno i da razmisle o dogovoru sa tužiljom i o odredjenoj nagodbi s njom sa mogućnošću da ona nešto investira u zgradu umesto da troši novac na sudski spor.

      Pitanje: Pripajanje zajedničke prostorije stanu (II)

      Zanima me sledeće: U zgradi gde živim postoje neke zajedničke prostorije. Jedna od tih je i soba od oko 25 kvm (koja je već godinama prazna) gde bih želela da sebi napravim garsonjeru (živimo mama, brat i ja u dvosobnom stanu). Sećam se da je pre 15-20 godina u toj sobi živela neka baka, koja je sobu dobila na korišćenje od preduzeća Inex, valjda je radila u toj firmi. Šta mi je potrebno da bih dobila vlasništvo te sobe? Da li su dovoljni potpisi stanara i koliko njih ili možda treba još drugih stvari. Nadam se da ćete mi uskoro odgovoriti. Veliko hvala i pozdrav

      Odgovor:

      Potpisi vlasnika više od 50% površine zgrade i ostali uredni dokumenti (zapisnik, lista vlasnika), formalno su dovoljni su da podnesete zahtev opštini za pripajanje zajedničke prostorije svom stanu. Pre toga, medjutim, treba istražiti kakva prava je na predmetnoj prostoriji imalo preduzeće Inex, da li je ono vlasnik te prostorije, da li mu je, možda, od opštine dato jednokratno pravo davanja stana njihovom radniku, da li je pravo tog preduzeća na predmetnoj prostorji prestalo ili još postoji?? Mišljenja sam, da imate šanse da realizujete svoju nameru, ali je potrebno prethodno utvrditi pravno stanje stvari i odrediti strategiju realizacije.

      Pitanje: Registracija stranog preduzeća i overa dokumentacije

      Molim Vas da mi odgovorite na sledeće pitanje: Prilikom registracije stranog preduzeća u Trgovinskom sudu (100% strani kapital%) da li izvod iz registra stranog osnivača mora biti u orginalu ili u fotokopiji, i ko nju overava (neko iz suda ili ovl. notar). Znam da kod registracije predstavništva strane firme u SMEOI se zahteva da overu izvoda vrši sam sud, a ne prihvataju overu ovl. notara.

      Odgovor:

      Izvod iz registra stranog osnivača, bilo da taj registar u stranoj državi vodi sud, trg.komora ili drugi organ, treba da bude izdat od tog organa i od njega overen, s obzirom da se radi o organu koji vrši javna ovlašćenja.Dodatno je pitanje nadovere tog dokumenta (klauzula "apostille" ili druga nadovera) što zavisi od medjunarodne regulative, odnosno reciprociteta sa odnosnom stranom državom.

      Pitanje: Lični status lica rodjenog u SR Nemačkoj

      Pošto sam na Internetu našao Vašu adresu o besplatnoj pravnoj pomoći imao bih za Vas pitanje. Živim u Bosni i Hercegovini. Interesuje me, pošto sam rodjen i živio 3 god. u Njemačkoj i za vrijeme rata u BiH bio sam takodje tamo oko 6 mj. , da li ja imam ikakve pravne osnove za dobijanje njihovih radnih papira, državljanstva ili nešto drugo. Ako imam da li ja moram ići u Njemačku da tamo idem preko advokata ili mogu ovde u Sarajevu da predam u ambasadi. Ako može i ako znate molim Vas da mi odgovorite kako mi je najlakše.

      Odgovor:

      Imate odredjena prava, ali je potrebno više podataka da bi se na pitanja odgovorilo preciznije: kad ste živeli u Nemačkoj, koje je državljanstvo Vaših roditelja, imate li tamo imovine, gde ste upisani u MKR, itd). Prava adresa za odgovor na Vaša pitanja je Ambasada Nemačke u Sarajevu ili, isto tako, možete se obratiti MIP-u Nemačke preko njhovog sajta - možete ga pronaći preko Ambasade, preko Googla ili drugog pretraživača.

      Pitanje: Imovina u vanbračnoj zajednici

      Živim u vanbračnoj zajednici od 1989. godine, iz koje imam dvoje maloletne dece. Zbog krize u medjusobnim odnosima sa mojom vanbračnom suprugom, koja duže traje, želim da se rastanemo. Stan od 75 kvm u kojem živimo je pola vlasništvo moje majke, a pola moje. Vanbračna supruga i ja smo zaposleni. Problem je u tome što ona ne želi da izadje iz stana, jer sam ja navodno dužan da joj ostavim stan. Molim za savet kako da rešim ovaj problem i koje su moje eventualne obaveze prema njoj?

      Odgovor:

      Ako ste Vašu polovinu stana stekli za vreme trajanja vanbračne zajednice, onda vanbračna supruga ima pravo na deo te zajedničke imovine, prema njenom doprinosu u sticanju iste, što možete urediti sami putem ugovora o uređenju imovinskih odnosa i deobi, ili putem tužbe pred nadležnim sudom. Ako ste stan stekli pre te zajednice, ili ako Vam je (isključivo Vama) deo stana poklonjen ili ste ga nasledili za vreme trajanja vanbračne zajednice, onda ta imovina ne spada u zajedničku imovinu i na nju vanbračna supruga ne može polagati pravo.

      Pitanje: Vansudsko poravnanje o plaćanju alimentacije

      Poštovani molim Vas da mi pošaljete na moj e-mail, ako za to postoji mogućnost, primer dokumenta o vansudskom poravnanju za plaćanje alimentacije detetu.

      Odgovor:

      Ne postoji takav obrazac, niti je u praksi čest slučaj vansudskog poravnanja, pošto prilikom razvoda braka sud po službenoj dužnosti utvrdjuje visinu i način izdržavanja deteta. Ali ako izdržavanje deteta želite da uredite vansudskim putem, što je sasvim moguće, treba da sačinite jedan ugovor o tome, sa svim bitnim elementima i potpisima obeju strana.

      Pitanje: Stan svekra i svekrve

      Sa suprugom,sinom iz prvog braka i našim zajedničkim maloletnim detetom doselila sam se (posle 15 godina braka) u kuću svog svekra, odnosno muža.Do tada smo živeli u mom stanu, koji smo bili prinudjeni da prodamo. Samo dva meseca je sve bar po nama bilo u redu a onda su moji svekar i svekrva zaključili da nas ima mnogo (u 90 kvm) i da ja sa svojim sinom treba da se iselim. Kako se moj muž, naravno, nije s tim složio, došlo je do žučne rasprave, posle koje je i njemu i njihovom unuku naredjeno da se sele. Svekar i svekrva, misleći da ćemo mi poslusati "privremeno" su prešli u kuću svoje ćerke, u istom dvorištu. Moj muž smatra da je ovo i njegova kuća i ne želi da ide, a i nemamo gde (ja sam stan prodala zbog dugovanja njegove firme, računajući da u krajnjoj nuždi on ima kuću, tako su mu roditelji govorili dok nismo došli. Sada nas tuže, a što je najgore na sudu izmišljaju strašne neistine, u smislu da ih mi maltretiramo, da su oni bolesni i da sa nama ne žele cak ni da dele kucu. Moj suprug i ja smo u vreme finansijske krize kompletno opremili ovu kuću, pomagali im materijalno i uopšte bili u jako dobrim odnosima dok smo imali para. Sada oni sve to poriču , a mi ni za šta nemamo svedoke, nemaju ni oni, ali uzeli su dva advokata (za šta mi nemamo sredstava) i tvrde da će nas izbaciti na ulicu. Da li je to stvarno moguće i možemo li se mi ikom žaliti, kada stvarno , osim što smo tu, ničim drugim ih nismo ugrozili. Molim vas da mi odgovorite, bilo šta, ja sam likovni umetnik, nikakvih dodirnih tačaka sa zakonom nisam imala i nemam pojma šta nam se može desiti. Hvala vam unapred.

      Odgovor:

      Vlasnik kuće/stana ima pravo da otkaže korišćenje kuće/stana bilo kom licu, pa i rodjenom punoletnom detetu, tako da činjenica srodstva ne isključuje mogućnost otkaza stana. Vi ste zapali u složene porodične i imovinske odnose i sudski spor koji je ne samo neprijatan već može dugo i da traje. Trebate se skoncentrisati na dokazivanje sledećih činjenica: 1) da ste značajna sredstva od prodaje svoga stana uložili u kuću svekra i svekrve (u zavisnosti od visine tih sredstava možete protivtužbom tražiti vlasništvo na delu kuće), 2) da ste svoj stan prodali po prethodnom porodičnom dogovoru, uključujući i svekra i svekrvu koji su se saglasili da stanujete kod njih (trebalo je da o svemu tome svojevremeno sačinite svekar, svekrva Vi i Vas muž pisani ugovor), 3) da zajednica u kojoj ste sada normalno funkcioniše i da ničim ne ugrožavate svoga svekra i svekrvu. U svakom slučaju, preporučujemo Vam da angažujete advokata ili bar da imate stalnog pravnog savetnika na Vašoj strani jer ste već do sada napravili dva propusta: niste se ničim obezbedili prilikom prodaje stana i loše ste procenili funkcionisanje porodične zajednice i moguće ponašanje svekra i svekrve.

      Pitanje: Identitet krivične prijave i optužnice

      Imam jedno teorijsko pitanje. U stvari dva. 1. Ako se protiv nekoga podnese krivična prijava, sprovede istraga i podigne optužnica, da li optužnica može da ga tereti za nešto različito od onoga što piše u kr.prijavi? Npr. ako je kr.prijava teretila čoveka za iznudu da li optužnica može da ga tereti za ubistvo ili opet iznudu ali sa nekim drugim kao oštećenim? 2. Kada se jednom podigne optužnica, da li kasnije može da se menja njen tekst ili dodaju nove tačke?

      Odgovor:

      1. Može, 2. Mogu

      Pitanje: Plaćanje troškova prevoza do posla

      Moj problem se tiče ostvarivanja prava na naknadu za troškove prevoza. Živim u Smederevu, radim u Beogradu i stvarni troškovi prevoza autobusom iznose 4.800,oo dinara mesečno. Medjutim, priznaje mi se samo neoporezovanih 800,oo din., sa obrazloženjem da ustanova nema para. Sa druge strane, troškovi prevoza priznaju se (i isplaćuju) i onima, koji mogu na posao da dodju pešice (ima i slučajeva da se isplaćuju dve zone za jednu direktnu liniju do posla). Da li mogu i na koji način da ostvarim svoje pravo na naknadu stvarnih troškova?

      Odgovor:

      Vi imate pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak s posla (član 89.stav 1.Zakona o radu). u visini utvrdjenoj opštim aktom ustanove u kojoj radite ili ugovorom o radu. U cilju ostvarenja tog prava treba da se pismenim putem obratite direktoru ustanove u kojoj radite, a protiv njegove odluke, ako budete nezadovoljni, možete u roku od 15 dana pokrenuti spor pred nadležnim sudom u Beogradu.

      Pitanje: Domaća jurisdikcija za razvod braka

      Brak je zaključen pred Ambasadom bivše SFRJ u Parizu 1979.godine. Ja sam rodjena u Mladenovcu kod Beograda, a moj suprug u Banjaluci i oboje već preko trideset godina živimo u inostranstvu. Da li je moguće da razvedemo svoj brak pred sudom u Srbiji?

      Odgovor:

      Postoji zakonska mogućnost da svoj brak razvedete u Jugoslaviji, i to bilo pred sudom na čijem području ste imali poslednje zajedničko prebivalište u Jugoslaviji (ukoliko ste ga imali), ili pred Opštinskim sudom u Mladenovcu na čijem jurisdikcionom području, kako se smatra, Vi kao tužilja i dalje imate prebivalište u Jugoslaviji. Pravni osnov za medjunarodnu nadležnost jugoslovenskog suda sadržan je u ovom slučaju u članu 61. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ", br. 43/1982, 72/1982 i "Službeni list SRJ", br.46/1996).

      Pitanje: Otkup stana za vreme braka

      Stan je u toku braka otkupio suprug, i sada nakon razvoda braka on tvrdi da stan pripada samo njemu jer se stalno vodio na njegovo ime, jer je on zaključio ugovor o otkupu te da je, povrh svega, jedini on za vreme braka radio i izdržavao porodicu a ja sam bila domacica, što je sve tačno. Kakva su moja prava na tom stanu?

      Odgovor:

      Kad je u toku braka, do pravnosnažnosti presude o razvodu braka, bračni drug, koji je ugovorni nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac, zaključio ugovor o otkupu stana, pravo na stan ulazi u režim zajedničke imovine bračnih drugova. Vi ne možete tražiti poništaj toga ugovora, ali mogli ste u toku braka, a možete i sada posle razvoda, tužbom tražiti da sud utvrdi Vaš udeo u sticanju. Činjenica da niste bili zaposleni ne isključuje Vaše pravo na udeo u bračnoj tekovini jer ste obavljanjem kućnih poslova doprinosili uvećanju zajedničke imovine u braku. Ovo proizlazi iz odredbi člana 321. Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije iz 1980.godine, a u tom smislu decidirano se izjasnilo i Gradjansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije u svom pravnom shvatanju od 21. juna 1993.godine (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br.1/1993).

      Pitanje: Priznanje braka zaključenog u inostranstvu

      Brak je zaključen pre tri godine pred nadležnim matičarem, u mestu na pacifičkom ostrvu Komori koje je pod jurisdikcijom francuskih vlasti. Prebivalište inače imam u Zrenjaninu, a mesto rodjenja mi je u Banjaluci. Šta da preduzmem u cilju priznanja ovog braka u Srbiji i Jugoslaviji?

      Odgovor:

      Da bi Vaš brak proizvodio pravna dejstva u Jugoslaviji on mora biti upisan u jugoslovenske matične knjige. Zakonom o matičnim knjigama Srbije ("Službeni glasnik ", br. 15/1990) predvidjeno je da se činjenica zaključenja braka upisuje u matičnu knjigu venčanih u Srbiji po mestu prebivališta oba ili jednog bračnog druga, a ako je im je prebivalište nepoznato upis se vrši po mestu rodjenja jednog od njih. Prijavu za upis zaključenja braka u inostranstvu možete podneti matičaru opštine Zrenjanin uz originalni izvod iz strane matične knjige (nije potrebna nadovera jer je izmedju Jugoslavije i Francuske na snazi bilateralna Konvencija o izdavanju isprava o ličnom stanju i o oslobodjenju od legalizacije od 29. oktobra 1969.g.). Isti izvod treba priložiti i u prevodu na srpski jezik, overenom od strane zakletog sudskog tumača. Matičar ce izvršiti upis braka u matičnu knjigu venčanih na osnovu podnete dokumentacije i odmah izdati izvod iz te matične knjige. Izuzetno, matičar bi mogao odbiti da izvrši upis braka ukoliko nadje da podneta dokumentacija nije validna (npr. nije overen izvod, podaci su pogrešno upisani ili nedostaju i sl.), kao i slučaju ako utvrdi da su stranke već u punovažnom braku ili da su zaključile taj brak u cilju izigravanja jugoslovenskih propisa.

      Pitanje: Kupoprodaja poslovnog lokala i iseljenje zakupca iz lokala

      Kupio sam poslovni prostor (lokal) u kome je prije bio zakupoprimac kojem je istekao ugovor o zakupu 4 dana prije moje kupovine. On sada neće da napusti lokal tako da ja ne mogu u isti ući iako sam kupio lokal, ovjerio ugovor, platio cijenu i predao za uknjižbu. Privredna komora je donijela rješenje o ukidanju upotrebne dozvole nakon mog zahtjeva, on se žalio i komora je poslala žalbu na drugostepenu komisiju (cekam odgovor), a pokrenuo sam prije 3 mjeseca tužbu na opštinskom sudu da preuzmem prostor i tužio ga, te čekam da se zakaže ročište. On samo kupuju vrijeme, a ja gubim vrijeme i novac. Moje pitanje glasi: koliko dugo može potrajati ovo, s obzirom da se radi o poslovnom lokalu i da se može opet poslije opštinskog suda žaliti višem. Isto tako pitam dal kada se zapačati prostor od strane inspekcije, ja mogu tražiti od njih da preuzmem prostor, tj.od opštine ili moram ćekati besmisleni spor. Sve je jasno, ja sam vlasnik on nije, kako najbrže doći u posjed preko suda (mada sumnjam) ili preko opštinskih organa.Molim vas za odgovor. Pozdrav.

      Odgovor:

      U vasem slučaju treba razlikovati tri pravne mogućnosti: Jedno je pravo vlaništva na predmetnom poslovnom prostoru, drugo je pravo na posed tog prostora, a treće je pravo na obavljanje delatnosti u tom poslovnom prostoru.

      Kupoprodajni ugovor trebao bi da sadrži sve elemente za sticanje prava svojine (vlasništva) kao i vaše ovlašćenje da uđete u posed tog prostora kao vlasnik i u tom pogledu sa pravne strane ne bi trebalo biti dileme. Faktički problem sa bivšim zakupcem koji se ponaša osiono i neće da iseli, a koji sada ima status nesavesnog i nezakonitog držaoca, morate nažalost rešavati pred nadležnim organima. Ako je inspekcija zapečatila prostor, u kom se još nalaze stvari bivšeg zakupca, tražite preko suda, uz pravnu pomoć stručnog lica, izdavanje privremene mere kojom će se zakupčeve stvari izmestiti na drugo mesto (koje vi morate obezbediti) a koje takodje može biti zapečaćeno, u kom slučaju bi ste mogli ući u svoj prostor. Razmislite takodje da mozda tužbom obuhvatite i vašeg prodavca ako je on znao ili mogao znati da se zakupac neće iseliti po isteku ugovora.

      Što se tiče obavljanja delatnosti u predmetnom poslovnom prostoru za to morate, kao novi vlasnik, odnosno delatnik, vi, odnosno vaša firma dobiti potrebne dozvole. Na kraju, spor koji vodite trebao bi da se brzo, moguće već na prvom ročištu, završi u vašu korist, jer, po onom što ste naveli, nema posebnih pravnih nejasnoća obzirom da je zakupac neiseljavanjem na vreme, prekršio ugovor o zakupu i zakon i da se sada bespravno nalazi u vašem lokalu.

      Pitanje: Realizacija ostavinskog rešenja u nemačkoj banci

      Opštinski sud u Subotici doneo je pravosnažno resenje o nasledjivanju, u kome se ustanovljava da predmet ostavštine ćini deo raćuna kod Volksbank Neheim-Hüsten u Nemaćkoj. Kontaktirala sam banku u Nemaćkoj i poslala im traženu dokumentaciju 19.09.2005. god, nikakav odgovor niti potvrdu o prijemu nisam dobila do danas. Poslala sam im fax sa propratnimn pismom i dokumentacijom, ni na to nikakav odgovor. U Volksbanci u Novom Sadu rekoše da nije moguća nikakva online transakcija jer nismo u EU. Interesuje me da li postoji zakon ili propisana procedura po kojoj se postupa, neka banka koja radi takve transakcije ili advokatska kancelarija.

      Odgovor:

      Obratite se za pomoć konzulatu Republike Srbije na čijem jurisdikcionom području se nalazi filijala nemačke banke, tako što će te mu poslati kopiju overene dokumentacije, kao i prevod iste na nemački jezik, opisati slučaj i postaviti zahtev/molbu za pravnu pomoć. Da bi odluka suda u Subotici mogla imati dejstvo u Nemačkoj - treba da je prizna nemački sud, nakon čega ce nemačka banka izvršiti tu odluku i isplatiti vam nasledje. Najbolje je da konzulu dostavite već napisan i preveden na nemački jezik zahtev za sud da se predmetna odluka prizna i izvrši. Informaciju o najbližem konzulatu mozete dobiti u MIP-u Srbije

  • Advokati
    • ADVOKATI

      Artur Šopenhauer, slavni nemački filozof, klasični predstavnik pesimizma, ocenio je da tri profesije: lekar, sveštenik i advokat, najviše ulaze u dubinu ljudske duše, rekavši:

      "Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti,

      sveštenik u svoj njegovoj gluposti,

      a advokat u svoj njegovoj zloći."

      A u novije doba, aktuelna je jedna druga, po moral i profesionalizam pesimistična misao, koja glasi:

      "Postoje dve vrste advokata - oni koji poznaju zakon

      i oni koji poznaju sudiju."

      POJAM ADVOKATURE.

      Prema Zakonu o advokaturi, advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.

      ŠTA OBUHVATA PRAVNA POMOĆ?

      Pružanje pravne pomoći obuhvata:

      1. davanje pravnih saveta;

      2. sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;

      3. sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;

      4. zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima;

      5. zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;

      6. obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.


      KO MOŽE BITI ADVOKAT?

      Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.

      Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:.

      1. da je državljanin Srbije;

      2. da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;

      3. da ima poslovnu sposobnost;

      4. da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;

      5. da nije u radnom odnosu;

      6. da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;

      7. da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.

      Nedostojno je da bude advokat ono lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata.

      Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.

      Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita.

      MORA LI ADVOKAT DA PRIHVATI KLIJENTA?

      Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.

      Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

      Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:

      1. ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku;

      2. ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu;

      3. ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca;

      4. ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije;

      5. u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

      MOŽE LI ADVOKAT OTKAZATI PUNOMOĆJE?

      Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu.

      O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.

      Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.

      Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje, a u ostalim slučajevima - na njen zahtev.