Pravosudni ispit

(preuzeto iz knjige “Pravosudni praktikum”, autora Vladimira Todorovića,
izdavač “Projuris”, Beograd, 2012.g., str. 519-523)

Pravosudni ispit, nazivan još i sudsko-advokatski ispit, je obiman ispit: iza 7 ispita i ispitivača krije se 13 pravnih predmeta što će reći – skoro pola predmeta pravnog fakulteta. Krivično pravo je jedan ispit, ali on sadrži Krivično materijalno pravo (opšti i posebni deo) i Krivično procesno pravo sa prestupno-prekršajnim pravom. Građansko pravo je takođe jedan ispit, ali je on najobimniji, jer da bi se uspešno položio, treba spremiti čak 6 pravnih predmeta, i to: Opšti deo građanskog prava, Stvarno pravo, Obligaciono pravo, Porodično pravo, Nasledno pravo i Građansko-procesno pravo. Na takvo Krivično pravo i Građansko pravo nastavljaju se: Ustavno pravo sa organizacijom pravosuđa,
Trgovinsko (privredno) pravo, Međunarodno privatno pravo, Radno pravo i Upravno pravo. Sve u svemu, to je gomila univerzitetskih udžbenika i druge pravne literature, stotine zakona i drugih propisa, meseci napornog rada i učenja, besane noći, nerviranje i ispitna groznica. A tome se pridružuje problem slobodnog vremena, nerazumevanje na poslu i u porodici, druge svakodnevne obaveze, novčane neprilike...
Ali, ipak nije sve tako sivo kao što na prvi pogled izgleda.
Spremanju pravosudnog treba pristupiti rešeno, sistematično i organizovano, podređujući tome cilju, koliko je to najviše moguće, sve druge stvari. To znači:

  1. treba doneti odluku o potrebi polaganja pravosudnog ispita
  2. treba sebi zacrtati rok izlaska na ispit
  3. treba utvrditi i usvojiti prikladan metod učenja
  4. treba napraviti mesečni, sedmični i dnevni raspored rada
  5. taj zadatak i rok treba tretirati kao apsolutni prioritet
  6. treba odstraniti od sebe, po mogućnosti, sve druge obaveze
  7. korisno je kombinovati učenje i neku fizičku ili/i umnu rekreaciju
DONOŠENJE ODLUKE:

Pitanje:
Da li mi treba pravosudni ispit?
Odgovor:
Treba. (Pravosudni ispit je finalni deo pravničkog obrazovanja koji vam otvara nove puteve i perspektive i multiplicira vaše poslovne reference).
Pitanje:
Da li ja mogu da spremim i položim taj ispit?
Odgovor:
Možete! (Svakako da možete, jer kad ste završili pravni fakultet, snašli se u firmi i odradili propisanu praksu, onda možete da položite i ovih 13 predmeta, koje ste već oficijelno položili na pravnom falultetu i čija materija vam nije nepoznata)
Pitanje:
Kako da se organizujem pored svih svojih poslovnih i ličnih obaveza?
Odgovor:
Morate napraviti listu prioriteta obaveza i razlikovati važne od manje važnih obaveza. Položiti pravosudni ispit je Vaša strateška poslovna obaveza i važno lično i životno opredeljenje.

VREME PRIPREME:

Pitanje: Koliko vremena treba da spremim ispit?
Odgovor: To je individualna stvar jer polazne pozicije kandidata u znanju nisu iste. Ali, u proseku, pravosudni ispit treba pripremati oko tri meseca, ili preciznije: ne manje od mesec dana ali i ne više od tri meseca. Zašto? Zato što se zbog obimnosti i raznovrsnosti gradivo lako meša i zaboravlja te ga treba spremati brzo, koncentrisano i u što kraćem roku. Dodatni razlog: I sam ispit traje kratko i polaže se odjednom svih 13 predmeta.
Pitanje: Koliko sati dnevno učiti?
Odgovor: Zavisi od ukupnog vremena i vašeg predznanja i koncentracije. Ima kandidata koji su ispit spremili i položili za mesec dana rada po 18 sati dnevno.

METOD RADA

Pitanje: Odakle da učim? Iz udžbenika sa pravnog fakulteta? Iz zakona? Iz priručnika?
Odgovor: Fakultetski udžbenici su preobimni a često su i "tromi" u praćenju tekuće zakonske regulative koju morate poznavati. Zakona ima mnogo, razbacani su u službenim glasilima i nikad niste sigurni da ste baš svim zakonima i svim zakonskim novelama ušli u trag. Priručnika za pravosudni ispit ima raznih, ali su do sada uglavnom bili neažurirani i nepotpuni. Najbolja je kombinacija: osnovna literatura treba biti priručnik koji je redovno ažuriran i čiji su autori kompetentni, a obavezna dopunska - važeći zakoni, radi eventualnog šireg proučavanja i razjašnjenja pojedinih pitanja.

Pitanje: Kako da utvrdim koji je metod rada za mene najbolji? Odgovor: To morate sami prepoznati kod sebe. Najbolji metod učenja je onaj uz pomoć kog možete za kratko vreme najviše gradiva razumeti i zapamtiti, a to je veoma individualno. Pravljenje beleški (sižea gradiva) je korisno, ali traži mnogo vremena. Da bi se sačinile zabeleške svih 13 predmeta, pravosudni ispit biste trebali spremati najmanje 6 meseci od čega bi 4 meseca utrošili samo za pravljenje beleški. Veoma je korisno i efikasno, mada ne i uvek najestetskije, stavljati zabeleške na samoj knjizi, na margini pored teksta, tako da beležite jednu, eventualno dve reči koje su ključ razumevanja za ceo pasus pored kojeg se napisane. U završnoj fazi učenja samo pogled na tu reč ima da Vas podseti na sadržaj celog pasusa. Veoma je korisno, takođe, odabrati i pohađati kvalitetan specijalizovani seminar za pripremu pravosudnog ispita, pogotovo ako su predavanja praćena odgovarajućim video prezentacijama. Jer, "upošljavanjem" ne samo sluha (reči predavača) već i vida (ispisane sentence na video-platnu), na predavanjima, postiže se dvostruko aktivnije učešće slušalaca, podstiče interaktivniji odnos na liniji predavač-slušalac, a ujedno brže i kvalitetnije uči.

Sugestije u pogledu metoda rada:

  1. Preporučljivo je spremati predmet po predmet – istovremeno učenje više predmeta kod većine ljudi stvara zbrku i konfuziju. Ali to ne znači da treba potpuno naučiti jedan predmet pa preći na drugi, već učiti po celinama i po nivoima. Jedna celina je Građansko pravo, druga Krivično pravo itd. Kada se do određenog nivoa nauči Krivično, prelazi se na Građansko i tako dalje, pa kada se svi predmeti izredaju, ide se opet iznova.
  2. Zajedničko istovremeno spremanje ispita od strane više kandidata (najoptimalnije dvoje ili troje), kroz razgovor, diskusiju, analizu pojedinih pitanja, propitivanje i utvrđivanje gradiva, je vrlo pogodan oblik učenja. Taj način manje zamara, bolje se pamti i brže uči.
  3. Veoma je korisno, pre izlaska na pravosudni ispit, slušati druge kako polažu taj ispit. To je važno ne samo zbog saznanja o načinu i metodu ispitivanja pojedinih ispitivača, već i zato što se u toj realnoj živoj situaciji dobro uči i pamti, a nadasve, zato što na taj način otklanjate sopstvenu tremu i obavljate autogeni psiho-trening za sopstveni nastup na istom mestu i u istim uslovima.
  4. Svaki predmet preći, po mogućstvu, pet puta, s tim što se za svako docnije čitanje i ponavljanje troši sve manje vremena; posle tri produbljena, analizirajuća i razumevajuća čitanja i dva ponavljanja po određenim pojmovnim markerima, peti put znanje iz tog predmeta može da se ponovi za 30-60 minuta.
  5. Skoncentrišite se striktno na suštinu stvari. Primera radi, ako se pitanje odnosi na neki obligacioni ugovor, treba, pre svega a to je uglavnom i dovoljno, naučiti bitna obeležja određenog ugovora: pojam, i s njim ujedno: ko su subjekti, šta je predmet, koji je pravni osnov (kauza) i eventualno motiv ugovora, u kojoj formi se zaključuje, koje su vrste i podvrste tog ugovora, i znati nabrojati moguće sporedne elemente ugovora (rok, uslov i sl).
  6. Maksimalnu pažnju obratiti na distinkciju i nemešanje pojmova, jer takve "cake" mogu da dezavuišu ceo uloženi trud. Osoba koja polaže pravosudni ispit po svom znanju i elementarnoj pravnoj kulturi mora da juridički precizno razlikuje pravnika od pravnog lica, legalitet od legitimiteta, deliktnu od ugovorne odgovornosti, nužnu odbranu od krajnje nužde, razbojništvo od razbojničke krađe, mesnu od stvarne nadležnosti, kad se tužba odbacuje a kad odbija, kad se rešava presudom a kad se donosi rešenje itd.
  7. Neki predmeti, posebno procesni: krivični postupak, parnični postupak i dr. sadrže iste ili u neznatnim nijansama različite, pravne institute koje treba jednom naučiti i usvojiti za sve postupke (audiatur et altera pars i druga načela, pravna pomoć, tzv.siromaško pravo, dostavljanje pismena, dokazna sredstva u postupku, žalba kao redovno pravno sredstvo i dr.). Toga ima i kod predmeta materijalnog prava: instituti "nužna odbrana", "krajnja nužda", "šteta" postoje, opet sa izvesnim finesama, ne samo u krivičnom pravu, već i u prekršajnom, a takođe i kod građanskopravne deliktne odgovornosti.

DINAMIKA RADA

Mogući raspored učenja
vreme pripreme: 3 meseca
profil kandidata: sudijski pripravnik
satnica učenja:
- pravosudni seminar: 120-180 školskih časova
- plus 4 sata dnevno individualnog rada: 360 sati
ukupno: 540 sati

predmet I
II
III
IV
V
ukupno
UPOP
9h
7h
4h
3h
2h
25h
KRIP
12h
8h
5h
3h
2h
30h
KRPP
15h
9h
6h
3h
2h
35h
GPOD
7h
5h
4h
3h
1h
20h
STVP
10h
6h
4h
3h
2h
25h
OBLP
15h
10h
8h
5h
2h
40h
PORP
5h
4h
3h
2h
1h
15h
NASP
8h
5h
4h
2h
1h
20h
GRPP
16h
10h
7h
5h
2h
40h
TRGP
16h
10h
7h
5h
2h
40h
MPP
12h
8h
5h
3h
2h
30h
UPRP
10h
7h
4h
3h
1h
25h
RADP
5h
4h
3h
2h
1h
15h

Skraćenice za predmete: UPOP - Ustavno pravo i organizacija pravosuđa, KRIP - Krivično pravo, KRPP - Krivično procesno pravo, GPOD - Građansko pravo - Opšti deo, STVP - Stvarno pravo, OBLP - Obligaciono pravo, PORP - Porodično pravo, NASP - Nasledno pravo, GRPP - Građansko procesno pravo, TRGP - Trgovinsko pravo, MPP - Međunarodno privatno pravo, UPRP - Upravno pravo i RADP - Radno pravo
Kolone I -V označavaju broj nivoa učenja - koliko puta i po koliko sati je "pređena" tj. učena celokupna materija jednog predmeta.

Pojedini nivoi znače sledeće:

  1. čitanje i sadržajno razumevanje, označavanje teksta, uočavanje suštine, razaznavanje važnog od manje važnog i beleženje pojmovnih markera na samom tekstu ili u svesci
  2. čitanje i pamćenje najvažnijih pojmova ("crvene niti") svake lekcije beleženje dodatnih sentenci za podsećanje i brže obnavljanje
  3. učenje i "prelaženje" lekcije uz pomoć pojmovnih markera i sentenci, uz povremeno, kad ustreba, ulaženje u sam tekst
  4. učenje i ponavljanje samo uz pomoć pojmovnih markera i sentenci, bez čitanja samog teksta lekcije
  5. ponavljanje već učenog samo pomoću opštih pojmovnih markera; na primer podnaslov u parničnom postupku: "Značaj pravnog shvatanja tužiočevog", napisan na pola stranice, može da se "zbije" u pojmovnu oznaku od tri reči na margini teksta: "ne vezuje sud" (suština je da pravno shvatanje (pravna kvalifikacija) tužioca izkazano u tužbi nije obavezno za sud i ne vezuje ga u vođenju postupka, tako da sud presuđuje u određenom predmetu na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, zakona i slobodnog sudijskog uverenja).

PRIORITETI I STIMULANSI

U programiranom periodu učenja treba, koliko god je to moguće, sve podrediti tom zadatku. Najoptimalnije je, svakako, isključiti se iz posla i svih drugih obaveza i u celosti posvetiti tom radu, ali kako to najčešće nije moguće, onda treba trošiti vreme samo na izvršavanje neophodnih i većih obaveza. Kontinuiran i uporan rad je osnova uspeha, a to se posebno ispoljava kod učenja.

Sedenje, uz knjigu i na predavanjima, kad dugo traje, postaje dosadno, i zato dosadu i bezvoljnost povremeno treba eliminisati konzumiranjem kulturnih sadržaja i drugim oblicima tzv. mentalne rekreacije, kao i fizičkom aktivnošću, što takođe treba, koliko je moguće, uneti u program obaveza. Ko se može navići, manje je naporno a više opuštajuće i zdravije, učenje u prirodi, u laganom hodu sa knjigom, najbolje u razgovoru sa još nekim ko takođe priprema ispit. Studenti koji su koristili takve i druge kombinovane metode učenja, sporije su se zamarali i uvek su, za razliku od onih "sedećih", pokazivali bolje rezultate na ispitima.