Predstavke i pritužbe

Sva fizička i pravna lica mogu podnositi predstavke i pritužbe državnim organima u kojima: ukazuju na probleme i nedostatke u vezi sa ostvarivanjem svojih sloboda, prava i ličnih i imovinskih interesa, izražavaju nezadovoljstvo i pritužuju se na rad tih organa, daju određene predloge i inicijative iz delokruga rada tih organa i sl.

Predstavka ili pritužba može se podneti neposredno organu čijim radom je stranka nezadovoljna ili neposrednim nadzornim ili višim organima. Sem toga, predstavka ili pritužba može se podneti i novim institucijama kojima je upravo rešavanje takvih akata osnovna nadležnost, kao što su Zaštitnik građana (Ombudsman), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja.

Organ kom je predstavka/pritužba podneta mora na istu da odgovori podnosiocu, po pravilu u roku od 15 dana.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji poseban Odbor za predstavke i predloge.

U Birou Generalnog sekretara Predsednika Republike primaju se i rešavaju pritužbe gražana upućene tom organu.

Postupanje po predstavkama na rad sudova

U Vrhovnom kasacionom sudu Srbije postoji Služba za predstavke i pritužbe, koja pomaže predsedniku suda u radu po predstavkama i pritužbama stranaka i drugih učesnika u postupku, koji mogu u svakom trenutku da se obrate sudu povodom vođenja sudskog postupka ili bilo kog drugog pitanja u vezi sa ostvarivanjem njihovih prava u sudu.

Vrhovni kasacionoi sud će razmotriti pritužbu ili predstavku i odluči o njenoj osnovanosti u što kraćem roku, a najkasnije u roku od petnaest dana od prijema, u kojem je dužan da o preduzetim merama obavesti pritužioca pritužbe ili predstavke.

Pritužbe i predstavke obavezno treba da sadrže oznaku predmeta, razlog prituženja ili predstavke, ime, prezime, adresu i kontakt telefon, pritužioca odnosno podnosioca predstavke.

Nekompletne pritužbe i predstavke koje ne sadrže pomenute obavezne podatke, kao i predstavke upućene elektronskom poštom koje ne sadrže obavezne podatke i koje kao odrednicu imaju jedino e-mail adresu pošiljaoca, neće se razmatrati.

Postupanje po predstavkama na rad policije

U MUP-u Srbije postoji posebna organizaciona jedinica – Biro za pritužbe i predstavke koji rešava pritužbe koje protiv policijskih službenika podnose građani i pravna lica onda kada smatraju da su im nezakonitom i nepravilnom radnjom policijskog službenika povređena prava i slobode.

Biro vrši prijem i obradu pritužbi podnetih Kabinetu ministra policije, pruža stručnu i administrativnu podršku radu Komisije za rešavanje pritužbi u sedištu Ministarstva, pruža stručnu pomoć ovlašćenim licima i komisijama za rešavanje pritužbi u organizacionim jedinicama Ministarstva, vodi propisane evidencije i izveštava Kabinet ministra o podnetim pritužbama, ostvaruje neposredne kontakte sa podnosiocima pritužbi, i obavlja druge poslove vezane za pritužbeni postupak.

Biro svakodnevno kontaktira sa građanima i postupa po predstavkama, molbama, predlozima i drugim podnescima upućenih Kabinetu ministra, dostavljajući ih na odgovarajuće provere i, po dobijenom izveštaju, sačinjava odgovore podnosiocima.

Postupanje po pritužbama na rad carinskih organa

Građani i pravna lica, uključujući i strana lica, mogu se obratiti, pismeno ili usmeno, Odeljenju za unutrašnju kontrolu Uprave carina i ukazati na akte i radnje carinskih službenika za koje smatraju da nisu u skladu za zakonom.

Odeljenje postupa po svim prijavama i predstavkama koje su iz domena njegove nadležnosti, a to je:

1. Preduzimanje radnji na otkrivanju i sprečavanju pojava korupcije i drugih vidova protivpravnog i nesavesnog obavljanja radnih dužnosti zaposlenih u Upravi carina;

2. Preduzimanje radnji na otkrivanju i sprečavanju konflikta interesa zaposlenih u Upravi carina;

3. Preduzimanje mera na otkrivanju i sprečavanju obavljanja poslova koji su nespojivi sa službenom dužnošću zaposlenih u Upravi carina;

4. Proveru aktuelnih i potencijalnih carinskih službenika u pogledu integriteta, karaktera, profesionalnih sposobnosti, a u odnosu na zahteve službe;

5. Edukaciju službenika u pogledu etičkih standarda i integriteta;

6. Procenu fizičke ugroženosti zaposlenih, objekata i poverljivih informacija;

7. Proveru rada i postupaka na carini u smislu upravljačke efikasnosti i unapređenja.

U Upravi carina, u sastavu Obaveštajnog odeljenja, funkcioniše i otvorena carinska linija u periodu od 08 do 16 časova, dok je ostali deo dana i noći u funkciji automatska sekretarica. Statistički pokazatelji govore da je od ukupne količine registrovanih poziva, 7% upotrebljivo, u smislu da pozivalac zna koga je pozvao, zbog čega, i da ima upotrebljivu, ili bar smislenu informaciju. Od ovih upotrebljivih informacija, najveći broj, oko 20%, se odnosi na mahinacije vezane za uvoz automobila, 12% na cigarete, 8% na tehničku robu, 7% na narkotike, 6% na trgovinu ljudima i oružjem, 4% na krijumčarenje životinja, 4% na tekstil, 3% na prekršaje vezane za intelektualnu svojinu, dok se 10% odnosi na pritužbe u radu službenika Uprave carina. Ukupan broj primljenih poziva na mesečnom nivou kreće se oko 3000, a pokazuje tendenciju rasta neposredno nakon što se u medijima pokloni više pažnje ostvarenim slučajevima zaplena robe koja je predmet carinskog prekršaja, ili krivičnog dela krijumčarenja. (podaci preuzeti sa sajta Uprave carina)