PORODIČNI ZAKON

sa uvodnim objašnjenjima, tekstom Zakona i registrom pojmova,
izdavač PROJURIS, Beograd, 2005


IZVOD IZ

UVODNIH OBJAŠNJENJA


uz knjigu Porodični zakon

DONOŠENJE PORODIČNOG ZAKONA 2005.GODINE

Prevaziđenost prethodnog zakona. Zakon o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije donet je 1980.godine, dakle pre četvrt veka. U međuvremenu na ovom prostoru promenile su se tri države, raspala se ideološka matrica pravnog sistema, menjala se zakonodavna nadležnost u oblasti porodičnih odnosa, evoluirala su shvatanja o značaju i ulozi porodice u društvu, i, što je posebno značajno, tokom poslednje decenije dvadesetog veka pod okriljem Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope usvojeno je nekoliko važnih međunarodnih dokumenata, koji su uspostavili nove standarde u porodičnom zakonodavstvu i praksi. Pokazalo se da je Zakon iz 1980. godine prevaziđen i da ga treba značajno novelirati, pa je početkom 90-tih godina prošlog veka bio pripremljen novi zakon, ali zbog izvesnih formalnopravnih (ustavnih) razloga isti nije ni ušao u zakonodavnu proceduru. Jedinstvena primena Zakona o braku i porodičnim odnosima na teritoriji Republike Srbije obezbeđena je donošenjem Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, 10. marta 1993. godine, kojim je utvrđen prestanak važnosti pokrajinskih zakona i propisana obavezna primena odgovarajućih republičkih zakona na sva pitanja i sve odnose koji su bili uređeni pokrajinskim zakonima. Visoka inflacija, promene u strukturi lokalne samouprave, te korenita reforma radnog zakonodavstva nužno su uslovile izmene Zakona, koje su izvršene tokom 1993, 1994. i 2001.godine.

U trenutku donošenja Zakona o braku i porodičnim odnosima, njegova primena bila je ograničena na područje Srbije, bez pokrajina, osim Osnovnih načela (čl.26-39.), koja su se, na osnovu člana 300. stav 1. tačka 5. Ustava SR Srbije, jedinstveno primenjivala na celoj teritoriji Republike. Amandmanom XXXIII na Ustav SR Srbije, bitno je proširen broj pitanja iz oblasti braka i porodičnih odnosa koje jedinstveno uređuje Republika za celu teritoriju. To je bio razlog da priprema novog zakona iz ove oblasti bude uneta u Program republičke skupštine još 1990. godine. U međuvremenu je donet i novi Ustav Republike Srbije, kojim su stvorene pretpostavke da se u Republici Srbiji sistem porodičnih odnosa uredi na jedinstven način, a iste godine ratifikovana je i Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta čime je i formalno preuzeta obaveza usklađivanja svih relevantnih domaćih propisa sa ovim međunarodnim instrumentom. Novi zakon, iako pripremljen, nije donet zbog nerešenog pitanja razgraničenja zakonodavne nadležnosti u ovoj oblasti između savezne države i republika članica, koje je otvoreno usvajanjem Ustava SR Jugoslavije 1992.godine.

I sve bivše republike SFRJ, sada samostalne države, preuredile su svoje porodično zakonodavstvo, donošenjem novih ili noveliranjem starih zakona. Slovenija i danas primenjuje, doduše znatno izmenjen i dopunjen, svoj Zakon o braku i porodičnim odnosima iz 1976.godine ("Zakon o zakonski zvezi in družinskih razmerjih") - Uradni list SRS, št. 15/1976, 16/2004. Makedonija je 1992.godine donela Zakon o porodici ("Zakon za semejstvoto") - Služben vesnik na RM br. 80/1992 i 38/2004. Hrvatska je donela Obiteljski zakon 2003.godine - "Narodne novine RH", br.116/2003 i 136/2004. U Crnoj Gori u primeni je Porodični zakon iz 1989.godine - "Službeni list SRCG", br. 7/1989, 13/1989 i 56/2003, a u pripremi je i novi zakon. Republika Srpska donela je 2002. godine svoj Porodični zakon ("Službeni glasnik",br.54/2002). U Federaciji BiH u primeni je Porodični zakon SRBiH iz 1979. godine.

Ustavna povelja SiCG. Konačno, usvajanje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, 4.februara 2003. godine, i formalno je otklonilo dileme, otvorene donošenjem Ustava SRJ 1992. godine, u pogledu razgraničenja zakonodavne nadležnosti između savezne države i republika članica, u oblasti braka i porodičnih odnosa, propisujući da će se ranije doneti savezni zakoni, izvan poslova državne zajednice, primenjivati kao zakoni država članica, do donošenja novih propisa od strane država članica. Ovim je, takođe, otvorena mogućnosti da se republičkim zakonom urede i pitanja koja su do sada bila u isključivoj nadležnosti savezne države, a koja se tiču posebnih sudskih i upravnih postupaka za odlučivanje o pravima iz porodičnih odnosa, te građanska prava stranaca.

Ustavnom poveljom utvrđeni su i ciljevi državne zajednice Srbija i Crna Gora, i propisana obaveza država članica da propise i praksu usklade sa evropskim i međunarodnim standardima (član 3. Ustavne povelje). Kako Zakon o braku i porodičnim odnosima u tom smislu nije usklađen ni sa ranije ratifikovanim međunarodnim konvencijama, a pre svega sa Konvencijom UN o pravima deteta, te kako tek predstoji ratifikacija i drugih značajnih međunarodnih dokumenata, usvojenih u poslednjoj deceniji dvadesetog veka od strane Saveta Evrope, Haške konferencije za međunarodno privatno pravo i Evropske unije (Haška konvencija o zaštiti dece i saradnji kod međudržavnog usvojenja, Evropska konvencija o ostvarivanju dečijih prava, Evropska konvencija o usvojenju, Evropska konvencija o pravnom statusu dece rođene izvan braka itd.), to je bilo neophodno da se, radi ostvarenja ciljeva postavljenih Ustavnom poveljom, propisi i praksa usklade sa međunarodnim zakonodavstvom, te da se uspostave instrumenti za efikasnu i neposrednu primenu ratifikovanih međunarodnih ugovora.

Porodični zakon usvojila je Skupština Republike Srbije na sednici održanoj 17. februara 2005. godine, a objavljen je u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 18/2005.

CILJ, SADRŽINA I STRUKTURA PORODIČNOG ZAKONA

Cilj. Donošenje Porodičnog zakona ima za cilj da se u Republici Srbiji u oblasti porodičnih odnosa uspostavi normativni sistem, kompatibilan savremenom evropskom zakonodavstvu i praksi, uz puno uvažavanje novog karaktera porodičnih odnosa i savremenog koncepta prava čoveka, posebno prava deteta. Pretenzije zakonodavca su da kroz ovaj zakon utvrdi bolju i potpuniju pravnu zaštitu porodice, obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za pravilan i potpun razvoj deteta i utvrđivanje mehanizama za efikasnu realizaciju prava deteta proisteklih iz do sada ratifikovanih konvencija.

Država štiti porodicu. Koncept savremene porodice zasniva se na tome da porodično pravo treba, pre svega, da uredi unutrašnje porodične odnose, a da spoljna pravna intervencija u te odnose treba da bude rezervisana, po pravilu, samo za situacije kada je to neophodno, maksimalno vodeći računa o prirodi tih odnosa. S obzirom da se kod nas još nisu stekli socijalni, psihološki i etički preduslovi, kao i ekonomski faktori, za potpunije isključenje države iz porodičnopravnih odnosa, Porodični zakon u 32 svoja člana, i u mnogo više pojedinačnih odredaba, predviđa nadležnost države u porodičnim odnosima.

Kodifikacija. Porodični zakon ima dvanaest delova, i to: Osnovne odredbe, Brak, Odnosi deteta i roditelja, Usvojenje, Hraniteljstvo, Starateljstvo, Izdržavanje, Imovinski odnosi, Zaštita od nasilja u porodici, Postupci u vezi sa porodičnim odnosima, Lično ime i Prelazne i završne odredbe.

Zakon sadrži materijalnopravne i procesnopravne norme u oblasti porodičnih odnosa, težeći da te odnose uredi u celosti, tako da sa svojih 363 člana predstavlja, izvesno, kodifikaciju porodičnog prava u Srbiji. Zakon se, naravno, "oslanja" i na druge zakone. Tako, prema članu 196, na imovinske odnose supružnika, vanbračnih partnera, deteta i roditelja te članova porodične zajednice koji nisu uređeni Porodičnim zakonom, primeniće se odredbe zakona kojima se uređuju svojinskopravni odnosi i obligacioni odnosi. Neophodnu sponu sa Zakonom o parničnom postupku, Porodični zakon utemeljuje u članu 202, dok u odnosu na Zakon o vanparničnom postupku to čini u članu 360. i drugim odredbama.

Zaštita prava deteta. Porodični zakon centralno mesto daje detetu, postavljajući u brojnim odredbama imperativni zahtev da sud, organ starateljstva i drugi organi uprave, kao i bračna i porodična savetovališta i druge specijalizovane ustanove, kad rešavaju o porodičnim odnosima, treba da se rukovode "najboljim interesom deteta".

Terminologija. Dosadašnji termin "bračni drugovi" Porodični zakon je preformulisao u pravno precizniji i neutralniji termin: "supružnici". Kad se radi o roditeljskom pravu, Zakon govori o utvrđivanju ili osporavanju "materinstva i očinstva", a ne "očinstva i materinstva" kao do sada, stavljajući, za razliku od prethodnog zakona, majku na prvo mesto, što je i pravno i biološki ispravnije jer se polazi od pretpostavke: "majka deteta jeste žena koja ga je rodila" (član 42). Porodični zakon uvodi i neke nove pravne standarde, kao što je "najbolji interes deteta" (član 6.stav 1 i dr.), ili "minimalna suma izdržavanja" (član 160. stav 4).



_________________