Razvod braka

Brak može prestati:

  • 1) razvodom,
  • 2) poništajem,
  • 3) smrću supružnika,
  • 4) proglašenjem jednog od supružnika nestalim ili umrlim.

Po Porodičnom zakonu Srbije supružnici mogu tražiti razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili se objektivno ne može ostvariti zajednica života.

Inicijalni akt kojim se pokreće brakorazvodna parnica može imati dva oblika: tužbeni i oblik predloga za sporazumni razvod braka.

Predlog za sporazumni razvod braka bračni drugovi moraju podneti predlog u pisanoj formi i moraju istovremeno sačiniti pisani sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, kao i sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava i o debi zajedničke imovine unosi se u izreku presude.

Postupak prestanka braka

Brak može prestati samo u odgovarajućem sudskom postupku koji je uređen pravilima o bračnom sporu. Bračni spor podrazumeva spor o poništaju, razvodu braka i o utvrđenju postojanja braka. Postupak u bračnim sporovima regulisan je čl. 209 do 246 PZ RS. Shodno odredbi 202 PZ RS, i u ovoj materiji primenjuje se, u slučaju pravne praznine, supsidijerno Zakon o parničnom postupku.

Pokretanje postupka.

Postupak u bračnom sporu može se pokrenuti tužbom za utvrđenje postojanja braka (ako postojanje braka nije moguće dokazati izvodom iz matične knjige venčanih), tužbom za poništaj braka, tužbom za razvod braka i predlogom za sporazumni razvod braka.

Ko podnosi tužbu

Tužbu za utvrđenje (ne)postojanja braka i apsolutnu ništavost braka mogu podneti supružnici, lica sa pravnim interesom i javni tužilac. Tužbu za razvod mogu podneti supružnici. Naslednici supružnika mogu da nastave već započeti postupak tužbom ili predlogom za sporazumni razvod, a staratelj poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu na osnovu dozvole organa starateljstva Tužba u bračnom sporu može se podneti i preko punomoćnika, ako mu je izdato specijalno overeno punomoćje, sa navodima o vrsti i osnovama tužbe. Kod predloga za sporazumni razvod braka, supružnici moraju imati različite punomoćnike.

Nadležnost

Stvarno nadležan za vođenje bračnog spora je opštinski parnični sud, a u drugoj instanci okružni sud. Mesna nadležnost je određena Zakonom o parničnom postupku: pored opšte mesne nadležnosti prema prebivalištu, odnosno boravištu tuženog , mesno je nadležan u bračnom sporu i sud na čijem području su supružnici imali poslednje za-jedničko prebivalište.

Posredovanje

se vrši ako je bračni spor iniciran tužbom , a ne vrši se ako jedan supružnik ne pristane, ako je nesposoban za rasuđivanje, ako je nepoznatog boravišta ili boravišta u inostranstvu. Posredovanje vrši sudija pojedinac (na osnovu saglasnosti supružnika sud može delegirati svoju nadležnost organu starateljstva, savetovalištu ili drugoj ustanovi za posredovanje).Uz poziv za ročište za mirenje dostavlja se i tužba za razvod ili poništaj braka.

Pokušaj mirenja kod razvoda braka.

Mirenje sprovodi sud, tj. sudija pojedinac, a ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje mirenje se poverava organu starateljstva ili drugoj odgovarajućoj ustanovi: brano-porodičnom savetovalištu ili specijalizovanoj ustanovi za posredovanje. Ako mirenje uspe tužba za razvod se smatra povučenom, a ako ne uspe započinje postupak nagodbe.

Nagodba

Nagodba se sprovodi kada je podneta tužba za poništaj braka ilikada je podneta tužba za razvod a mirenje nije uspelo. Cilj nagodbe je da nema postbračnih konflikata, tj. da se nekadašnji supružnici, uz dopušteno prisustvo punomoćnika, sporazumeju o vršenju roditeljskog prava i (ili) o deobi zajedničke imovine. Postignuta nagodba se unosi u izreku presude. Neodazivanje uredno pozvane stranke smatra se odbijanjem nagodbe, osim ako se proceni da nagodba može uspeti. Nagodba se mora postići u roku od 2 meseca od okončanja mirenja, odnosno podnošenja tužbe za poništaj braka.

Pravila postupka

Činjenice na kojima stranka zasniva svoj zahtev sud može da utvrđuje i kada te činjenice među strankama nisu sporne (istražno načelo). U bračnom sporu važi i pravilo ograničenog disponiranja stranaka. Naime, u bračnom sporu nije dozvoljeno doneti presudu na osnovu propuštanja ili na osnovu priznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje. Tužilac može povući tužbu do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa njegovim pristankom dok postupak nije pravosnažno završen. Predlog za sporazumni razvod braka, jednostrano ili dvostrano, može biti povučen do pravosnažnosti presude.U parnicama za razvod braka odricanje od tužbenog zaheva ima isto dejstvo kao i kad tužilac povuče tužbu. Presudom u bračnom sporu sud mora da odluči o vršenju roditeljskog prava, a može da odluči i o lišenju roditeljskog prava i merama zaštite od nasilja u porodici. Postupak u porodičnim odnosima, ako se odnosi na dete ili roditelja je hitan, tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, i postupak, po pravilu, ima samo dva ročišta, s tim da se prvo ročište zakazuje 15 dana od prijema inicijalnog akta, a po žalbi se mora odlučiti u roku od 30 dana od dostavljanja žalbe. Odluku o troškovima postupka sud donosi po slobodnoj oceni, posebno imajući u vidu razloge pravičnosti.

Pravni lekovi

Protiv prvostepene presude u bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka žalba se može uložiti zbog bitne povrede pravila postupka ili zato što je predlog dat pod manom volje. Ako je bračni spor iniciran tužbom za razvod ili poništaj braka razlozi za žalbu su isti kao i u ZPP: bitna povreda pravila postupka, nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena materijalnog prava. Što se tiče vanrednih pravnih lekova, specifičnost postupka u bračnom sporu je da vanredni pravni lek nije dozvoljen protiv pravosnažne presude kojom se brak razvodi ili poništava.

TUŽBE U PORODIČNIM STVARIMA

Porodični zakon, s obzirom da uređuje delikatne lične, porodične i imovinske odnose složenog dejstva i dugotrajnih posledica, u mnogim slučajevima inklinira ka sudskom rešavanju tih odnosa. U tom cilju Porodični zakon imenuje brojne tužbe, kao što su:

  • tužba za razvod braka, čl. 210/1,219
  • tužba za utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka, član 211
  • tužba za poništaj ništavnog braka, član 212
  • tužba za poništaj rušljivog braka zbog maloletstva, član 215
  • tužba za poništaj rušljivog braka zbog prinude i zablude, član 216
  • tužba za poništaj rušljivog braka zbog nesposobnosti za rasuđivanje, član 217
  • tužba u sporu radi utvrđivanja i osporavanja materinstva ili očinstva, član 248
  • tužba radi osporavanja materinstva, član 250
  • tužba radi utvrđivanja očinstva, član 251
  • tužba radi osporavanja očinstva, član 252
  • tužba radi poništenja priznanja očinstva, član 253
  • tužba za zaštitu prava deteta, član 263
  • tužba za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, član 264
  • tužba za poništenje usvojenja, član 275
  • tužba za izdržavanje, čl. 278, 279
  • tužba za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, član 284/2
  • tužba za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici, član 284/3
  • tužbe zbog povrede prava na lično ime, član 355