Ugovor o prometu nepokretnosti

Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u skladu sa pravilima Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o prometu nepokretnosti.

Promet nepokretnosti je slobodan, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nepokretnosti, u smislu Zakona o prometu nepokretnosti - "Službeni glasnik RS", br. 42/1998 i 111/2009, jesu: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.), posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) i drugi građevinski objekti (u daljem tekstu: nepokretnosti).

Promet nepokretnosti, u smislu tog zakona, jeste raspolaganje nepokretnostima pravnim poslom, i to: 1) prenos prava svojine na nepokretnosti sa jednog na drugo lice, uz naknadu ili bez naknade; 2) prenos prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini; 3) prenos prava u pogledu raspolaganja nepokretnosti u društvenoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj svojini.

Prenosom prava svojine na zgradi istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja, prenosi se i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

PRAKTIČNE NAPOMENE

KOD SASTAVLJANJA OBLIGACIONIH I TRGOVINSKIH UGOVORA

UGOVORNE STRANE/UGOVARAČI:

Uvek naznačiti: ime i prezime ugovarača, ime jednog roditelja, adresu stanovanja, opštinu stanovanja, matični broj, broj lične karte i naziv njenog izdavaoca U tu svrhu preporučljivo je uzeti od svake ugovorne strane fotokopiju važeće lične karte (prve četiri strane), jer je onda mogućnost greške u podacima praktično isključena. Kad je ugovarač pravno lice, treba navesti sve njegove generalije (firmu, sedište, matični broj, PIB, kao i ime ovlašćenog zastupnika pravnog lica).

Obavezno navesti svojstvo svake od ugovornih strana: prodavac i kupac, vlastodavac i punomoćnik, davalac izdržavanja i primalac izdržavanja itd., a kod neimenovanih ugovora može se navesti: ugovarač Petar Perić...

PREAMBULA UGOVORA

Nije obavezni sastojak ugovora i u praksi se ne sreće često, ali je veoma pogodna i korisna kod ugovora čiji ugovarači žele da istaknu svoje motive za zaključenje određenog ugovora, prilike u kojima se zaključuje ili cilj tog ugovora. To se posebno odnosi na dobročine ugovore, ali i na teretne, pre svega, na ugovor o doživotnom izdržavanju u kome je prikladno da se ukaže na lični odnos poverenja između primaoca i davaoca izdržavanja, kao i da se istaknu njihove želje i očekivanja od ugovora. Preambula ugovora može da stoji na samom početku ugovora, ali se češće unosi u formi umetnute rečenice između podataka o ugovornim stranama i prve ugovorne odredbe (...koji su se, „u želji da na osnovama uzajamnog poverenja i na trajan način urede svoje odnose...“ dogovorili o sledećem...)

PREDMET UGOVORA:

Predmet ugovora navesti što preciznije, koristeći se podacima iz zvaničnih dokumenata i drugih akata ili utvrđenja samih stranaka, navodeći uvek izvor tih podataka (prethodni ugovor, podaci iz javnih registara, faktura, saglasna konstatacija stranaka i dr.). Naprimer, kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, recimo stana, obavezno uzeti podatke iz vlasničkog lista prodavca, što novijeg datuma, a ujedno naznačiti kako je on, kada i kojim aktom stekao pravo svojine na predmetnom stanu. Podaci o pravnim prethodnicima su nužni posebno onda kada se radi o prometu nepokretnosti (prodaja, razmena, poklon, ugovor o doživotnom izdržavanju), radi utvrđenja pravnog sledbeništva prilikom upisa u zemljišnu knjigu ili drugi javni registar nepokretnosti. Ponekad je korisno te podatke navesti i u drugim ugovorima, npr. kod zakupa, radi dokazivanja prava na posed u eventualnim državinskim sporovima.

U predmet ugovora ulaze i činidbe i nečinidbe (prava i obaveze) ugovornih strana: kupac kupuje, prodavac prodaje, poslenik iz ugovora o delu treba da napravi vrata određenih dimenzija i određenog kvaliteta a naručilac posla da mu u određenom iznosu i roku plati naknadu za to, koncesionar ima pravo da određeno vreme i u određene svrhe koristi koncesiju na nepokretnosti, a koncedent ima pravo na određenu naknadu, itd.

BITNI I SPOREDNI ELEMENTI UGOVORA

Važno je da ugovor sadrži bitne elemente koji su zakonom, običajima ili dugogodišnjom praksom, predviđeni za nastanak i punovažnost baš tog ugovora. Tako, Zakon o obligacionim odnosima predviđa da za ugovor o kupoprodaji treba da postoje najmanje dva bitna elementa (o kojima su ugovarači dakako postigli saglasnost), a to su: stvar i cena – nema kupoprodaje bez stvari (predmeta kupoprodaje) i cene. Bitni elementi ugovora o razmeni su samo stvari ili samo prava – predmet obaveze jednog ugovarača jeste stvar ili pravo a predmet obaveze drugog ugovarača je takođe stvar ili pravo. Bitni elementi ugovora o zajmu su: predmet zajma, vreme njgovog trajanja i visina kamate. Bitni elementi ugovora o zakupu su: predmet zakupa, zakupnina i vreme trajanja zakupa. Bitni elementi ugovora o delu su: posao poslenika, nagrada koju mu plaća naručilac posla i vreme/rok za izvršenje posla. Bitni elementi ugovora o poklonu su: predmet poklona i namera darivanja (animus donandi). Svaki ugovor sadrži i niz sporednih elemenata koje unose sami ugovarači po svom nahođenju, što je uobičajeno u pravnom prometu

SPECIJALNE KLAUZULE

Stranke unose posebne klauzule (odložni i raskidni uslovi, rokovi npr. isporuke ili izvršenja posla, pravo plodouživanja i tsl.) po svom dogovoru, jer ih zakon na to izričito ne obavezuje. Kod formalnih ugovora podložnih posebnoj proceduri (overa, prethodna saglasnost organa), manjkavost u toj proceduri utiče na validnost ugovora. Tako, u nekim slučajevima neunošenje određene klauzule može ugovor da učini nesprovodivim (npr. izostavljanje clausule intabulandi u ugovoru o prodaji onemogućava preuknjižbu prava vlasništva sa prodavca na kupca) ili čak ništavim, kao u slučaju neunošenja upozoravajuće klauzule, u smislu člana 195. ZN, od strane sudije prilikom overe ugovora o doživotnom izdržavanju.

POSEBNE NAPOMENE UZ UGOVOR O PRODAJI:

Nekoliko napomena uz ugovor o prodaji, s obzirom da je to u praksi najčešći ugovor.

Ugovor o prodaji uređen je odredbama čl.454-551 Zakona o obligacionim odnosima. Zakon koristi naziv "ugovor o prodaji", ali u praksi se češće govori o "kupoprodaji" s obzirom da se ovim pojmom, korišćenim mnogo pre donošenja Zakona o obligacionim odnosima, već u samom nazivu ugovora, opredeljuje dvostranost i suština ovog pravnog akta (kupovina i prodaja). Zakonski naziv ovog ugovora je, međutim, kraći i jednostavniji za upotrebu a uz to je sasvim dovoljno koncizan jer nedvosmisleno ukazuje da je suština ovog pravnog odnosa u prodaji i da nema prodaje bez kupovine.

Ovim ugovorom prenosi se pravo svojine sa prodavca na kupca tako što prodavac prodaje i predaje stvar kupcu, a kupac kupuje, plaća i preuzima tu stvar.

Zakon detaljno uređuje prava i obaveze prodavca i kupca, tako da je dovoljno da ugovor sadrži samo glavne i bitne odredbe koje definišu njihov međusobni odnos. Kod određenja ugovornih strana korisno je, radi preciznije identifikacije, navesti jedinstvene matične brojeve prodavca i kupca, kao i, za svakog od njih, ime jednog od roditelja. Kod određivanja predmeta prodaje treba navesti pravne prethodnike prodavca i pravni osnov sticanja, što je od značaja za docniju uknjižbu. Za kupca je od posebnog značaja da ugovor obavezno sadrži tzv. klauzulu intabulandi (tj. da se kupac može upisati kao vlasnik u javne knjige bez naknadne dozvole ili saglasnosti prodavca), da je jasno naznačeno da je platio prodajnu cenu i da postoji klauzula o primopredaji stvari i uvođenju u posed.

Primer ugovora o kupoprodaji nepokretnosti

UGOVOR O PRODAJI STANA

zaključen u Vranju na dan 18. oktobra 2002. godine između ugovarača, i to:

1. Milice Stanić, rođene Cvetić, od oca Marka, iz Vranja, ul. Stari Most 22 (u daljem tekstu: prodavac), s jedne strane, i

2. Dragane Hot, od oca Zlatka, iz Leskovca, ul. Bojnička 13, kao kupca (u daljem tekstu: kupac), s druge strane,

koji su se sporazumeli o sledećem:

I

Prodavac Milica Stanić jedini je vlasnik useljivog stana broj 54, površine 54,40 m2, koji se nalazi na V spratu stambene zgrade u ulici Preševskoj broj 18 u Vranju, stečenog na osnovu Ugovora o međusobnim pravima i obavezama između Stambene zadruge "Prima stan" iz Niša i člana zadruge Stanić Milice, koji je zaključen dana 3. marta 1992. godine u Vranju, i overen od strane Opštinskog suda u Vranju pod Ov.br. 1719/94 dana 24. novembra 1994. godine, pa taj stan ovim ugovorom prodaje kupcu Dragani Hot.

II

Ovim ugovorom prodavac Milica Stanić i kupac Dragana Hot ugovorili su kupoprodajnu cenu za stan iz tač. I. ovog ugovora u iznosu od 23.000. – EUR (i slovima: dvadesettrihiljade eura), što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 1.380.000.- dinara.

III

Potpisivanjem ovog ugovora prodavac potvrđuje da je od kupca primio kupoprodajnu cenu u celosti i da prema njemu više nema bilo kakvih potraživanja ili zahteva.

Ugovarači potvrđuju da je na dan overe ovog Ugovora kod suda kupac stupio u posed i svojinu predmetnog stana iz tač. I. ovog ugovora.

IV

Kupac kupuje stan u viđenom stanu, oslobođen od svih lica i prodavčevih ili čijih drugih stvari.

Prodavac garantuje kupcu da kupljena nepokretnost nije u sudskom sporu, da nije predmet nekog drugog ugovora o kupoprodaji ili nekog drugog teretnog ili besteretnog posla te da treća lica ne polažu pravo na isti po bilo kom osnovu, a ukoliko bi se pojavio bilo kakav teret ili zahtev, prodavac se obavezuje da ga otkloni o svom trošku.

V

Prodavac je predao kupcu svu dokumentaciju vezanu za prodatu nepokretnost - stan iz tač. I. ovog ugovora, kao i račune o plaćenim komunalijama i drugim troškovima i dažbinama koji terete predmetni stan, s tim što prihvata da isplati svaki takav račun ili trošak koji bi naknadno pristigli, a odnose se na period pre 18. oktobra 2002. godine.

VI

Prodavac ovlašćuje kupca da se nakon overe ovog ugovora kod suda može ubeležiti u javnim knjigama kao vlasnik kupljene nepokretnosti i bez prisustva prodavca, njegovog posebnog odobrenja ili naknadne dozvole (clausula intabulandi).

VII

Ugovarači su se saglasili da troškove overe Ugovora o kupoprodaji i porez na promet snosi kupac.

VIII

Ovaj ugovor sačinili su prodavac i kupac svojom slobodnom voljom, u šest istovetnih primeraka, pa ga u znak saglasnosti i pristanka svojeručno potpisuju.

Prodavac,

Kupac,

Milica Stanić

Milica Stanić

l.k. br.167776 OUP Vranje

l.k. br. 3054/98 OUP Leskovac

JMBG: 0710954895022

JMBG: 0403981165001


Zakon o prometu nepokretnosti

"Službeni glasnik RS", br. 42/1998 i 111/2009

(integralni tekst)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Promet nepokretnosti je slobodan, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nepokretnosti, u smislu ovog zakona, jesu: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.), posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) i drugi građevinski objekti (u daljem tekstu: nepokretnosti).

Član 2.

Promet nepokretnosti, u smislu ovog zakona, jeste raspolaganje nepokretnostima pravnim poslom, i to:

1) prenos prava svojine na nepokretnosti sa jednog na drugo lice, uz naknadu ili bez naknade;

2) prenos prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini;

3) prenos prava u pogledu raspolaganja nepokretnosti u društvenoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj svojini.

Član 3.

Prenosom prava svojine na zgradi istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja, prenosi se i pravo korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Član 4.

Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovarača overavaju se od strane suda.

Ugovori koji nisu zaključeni na način iz stava 1. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo.

Sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. ovog člana, koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Sud koji je izvršio overu potpisa na ugovoru iz stava 1. ovog člana, odnosno doneo odluku u smislu stava 3. ovog člana, dužan je da primerak overenog ugovora, odnosno pravosnažne odluke dostavi republičkom organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana overe potpisa, odnosno od dana pravosnažnosti odluke.

Član 4a.

Za overavanje potpisa ugovarača na ugovoru o prometu nepokretnosti nadležan je osnovni sud na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi.

Službeno lice koje obavlja overavanje doneće rešenje o odbijanju overavanja potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti, ukoliko uvidom u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti iz stava 8. ovog člana, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice.

Potvrda o odbijanju overavanja potpisa sa brojem rešenja o odbijanju overavanja potpisa, datumom, pečatom suda i potpisom službenog lica koje obavlja overavanje, stavlja se na sve podnete primerke ugovora o prometu nepokretnosti.

Na rešenje iz stava 2. ovog člana ugovorači imaju pravo žalbe sudiji suda koji je nadležan za overavanje, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi iz stava 4. ovog člana, sudija je dužan da odluči u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe.

O odbijanju overavanja iz stava 2. ovog člana, službeno lice koje obavlja overavanje dužno je da obavesti nadležnog javnog tužioca.

Overavanje potpisa od strane službenog lica suprotno odredbi stava 2. ovog člana, predstavlja težu povredu dužnosti iz radnog odnosa u smislu zakona koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.

Sud vodi posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača.

Propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije iz stava 8. ovog člana donosi ministar nadležan za pravosuđe.

II. PRAVO PREČE KUPOVINE

Član 5.

Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima.

U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većom suvlasničkim delom.

Kad ima više suvlasnika koji bi prema stavu 2. ovog člana imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

Član 6.

Vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta.

U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.

U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje.

Član 7.

Ponuda iz čl. 5. i 6. ovog zakona, koja se dostavlja istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje.

Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi.

Ponuda i izjava o prihvatanju ponude iz st. 1. i 2. ovog člana mora se učiniti preporučenim pismom.

Član 8.

Ako se imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni na način iz člana 7. stav 3. ovog zakona da prihvata ponudu, prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima.

Član 9.

Ako imalac prava preče kupovine ne prihvati ponudu, a vlasnik tu nepokretnost ne proda ni trećem licu u roku od jedne godine od dana neprihvatanja ponude, dužan je da u slučaju ponovne prodaje postupi po odredbama čl. 5. do 7. ovog zakona.

Član 10.

Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom kod suda da zahteva poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda, pod istim uslovima.

Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od 30 dana, računajući od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.

Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 1. ovog člana položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.

Ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije zaključen u formi propisanoj ovim zakonom, a nepokretnost je predata kupcu u državinu, smatraće se da je na taj način došlo do povrede prava preče kupovine, pa lice koje ima to pravo može tužbom kod suda da zahteva ostvarivanje tog prava.

Tužba iz stava 4. ovog člana može se podneti u roku od jedne godine od dana saznanja za prenos državine, a najkasnije u roku od dve godine od dana predaje nepokretnosti kupcu u državinu.

Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 4. ovog člana položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti na dan podnošenja tužbe.

III. POSEBNE ODREDBE

Član 11.

Ništav je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zaštite sloboda, prava i dužnosti građana ili zakonitost i ravnopravnost građana.

Član 12.

Nepokretnosti iz državne i društvene svojine mogu se otuđiti samo po tržišnim uslovima, u skladu sa zakonom.

Član 13.

Ugovor na osnovu koga pravno lice otuđuje nepokretnost iz državne ili društvene svojine, odnosno pribavlja nepokretnost u državnu ili društvenu svojinu, poništiće se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vrednošću nepokretnosti u vreme zaključenja ugovora, na štetu državne, odnosno društvene svojine.

Prometnom vrednošću nepokretnosti iz stava 1. ovog člana smatra se cena odgovarajuće nepokretnosti koja se postiže u slobodnom prometu u vreme zaključenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj bližoj okolini.

Član 14.

Otuđenje nepokretnost iz državne ili društvene svojine vrši se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda.

Otuđenje nepokretnosti iz stava 1. ovog člana vrši se neposrednom pogodbom samo kad se otuđenje nije moglo postići javnim nadmetanjem, odnosno kad je putem pribavljanja pismenih ponuda ostalo bezuspešno, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Ugovor o otuđenju nepokretnosti iz državne i društvene svojine zaključen protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana ništav je.

Član 15.

Poljoprivredno i građevinsko zemljište, šume i šumsko zemljište ne mogu se otuđiti iz državne ili društvene svojine, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 16.

Vlasnik nepokretnosti može se jednostranom izjavom odreći prava svojine na nepokretnosti u korist Republike Srbije, ako na njoj nema tereta, osim stvarnih službenosti.

Izjava o odricanju, u smislu stava 1. ovog člana, daje se pred sudom i služi kao osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Od podnosioca izjave će se, pre njenog potpisivanja, zatražiti da podnese izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno drugu odgovarajuću ispravu na osnovu koje se utvrđuje da je on vlasnik predmetne nepokretnosti.

Sud će potpisanu izjavu, zajedno sa priloženim ispravama, dostaviti Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, radi pokretanja postupka za uknjižbu i određivanje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.

Član 17.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru iz člana 13. ovog zakona dužan je da primerak tog ugovora dostavi republičkom javnom pravobraniocu, u roku od 15 dana od dana izvršene overe.

Ako nađe da je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen suprotno uslovima propisanim u članu 13. ovog zakona, republički javni pravobranilac podneće tužbu za poništaj ugovora, u roku od šest meseci od dana prijema ugovora, a najdocnije u roku od tri godine od dana overe.

Ugovor iz stava 2. ovog člana neće se poništiti ako se u postupku po tužbi za poništaj ugovora saobrazi odredbama ovog zakona.

Odredbama st. 2. i 3. ovog člana ne dira se u pravo ugovornih strana da zahtevaju poništaj ugovora po drugom osnovu.

IV. KAZNENE ODREDBE

Član 18.

Novčanom kaznom od 500 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu koje:

1) ne dostavi nadležnom organu primerak overenog ugovora, odnosno pravosnažne odluke u skladu sa članom 4. stav 4. ovog zakona;

2) ne dostavi primerak overenog ugovora republičkom javnom pravobraniocu u skladu sa članom 17. stav 1. ovog zakona.

V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 19.

Lica kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao imaocima prava preče kupovine, učinjena ponuda za prodaju nepokretnosti, ili im je na bilo koji način povređeno pravo preče kupovine, ostvarivaće to pravo po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona (postojanje samog prava, rok za izjašnjavanje o ponudi, podnošenje tužbe za poništaj ugovora, podnošenje tužbe za ostvarivanje ovog prava i dr.).

Član 20.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o prometu nepokretnosti ("Službeni glasnik SRS", br. 43/81, 24/85, 28/87, 6/89, 30/89 i 40/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95);

2) Zakon o pravu svojine na poslovne prostorije ("Službeni glasnik SRS", br. 42/80, 6/89 i 54/89).

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".