Brak i zaključenje braka

Brak je zakonom uređena, na bazi ravnopravnosti zasnovana, zajednica života žene i muškarca, nastala na osnovu njihove slobodno izražene volje.

Za zaključenje punovažnog braka neophodno je kumulativno ispunjenje sledećih uslova:

Punoletstvo.

Bračna zrelost po Porodičnom zakonu Srbije stiče se punoletstvom, sa navršenih 18 godina života. Izuzetno, i maloletnik koji je navršio 16 godina života ako mu sud u vanparničnom postupku dozvoli zaključenje braka.

Različitost polova.

Brak u Srbiji mogu zaključiti samo lica različitog pola. Lica istog pola ne mogu zaključiti brak, tako da njihova zajednica nema pravna dejstva koja ima brak.

Saglasna izjava volja za zaključenje braka.

Izjava mora biti ozbiljno data, a ne izražena u šali ili na neprikla¬dan način. Izjavu za sklapanje braka pred matičarem moraju dati supružnici istovremeno. Izjave za sklapanje braka moraju da budu podudarne, nema braka ako jedan izjavi „da“, a drugi „ne“. Ta izjava dupružnika ne može biti uslovljena ili oročena. Konačno, izjava mora biti lično data, a izuzetno preko specijalno ovlašćenog punomoćnika.

Zakonska forma.

Nasuprot brojnim oblicima forme sklapanja braka koje poznaje istori¬ja Porodičnog prava, Porodični zakon predviđa da je obavezna građanska forma braka, brak se zaključuje pred nadležnim državnim organom (matičar). Za formu braka važan je postupak koji prethodi zaključenju, kao i postupak venčanja.

Prethodni postupak

Lica koja imaju nameru da zaključe brak podnose usmeni zahtev (o kome matičar sačinjava zapisnik) ili zahtev u pisanoj formi za zaključenje braka matičaru skupštine opštine. Uz zahtev se prilaže izvod iz matične knjige rođenih i druge potrebne isprave koji¬ma se dokazuje ispunjenost zakonskih uslova u konkretnom slučaju (na primer, sudsko rešenje o dispenzaciji od bračne smetnje, sudsku presudu o razvodu ili poništaju braka, ako ove činjenice nisu upisane u matičnu knjigu rođenih).

Nadalje će matičar, na osnovu izjava lica koja imaju nameru da zaključe brak i na drugi način, proveriti da li su ispunjeni svi uslovi za zaključenje braka. Ako matičar kon¬statuje da nisu ispunjeni svi uslovi, matičar će usmeno saopštiti podnosiocima zahteva da ne mogu da zaključe brak.Lica koja imaju nameru da zaključe brak, ako nisu saglasna sa usmenim saopštenjem mogu u svako doba zahtevati da matičar, u roku od 8 dana, donese pismeno rešenje (tj. rešenje u pisanoj formi) o odbijanju zahteva za zaključenje braka. Pro¬tiv odbijajućeg rešenja matičara, podnosioci zahteva mogu nadležnom ministarstvu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od prijema rešenja.

Dan za zaključenje braka određuje matičar u sporazumu sa licima koja žele da stupe u brak. U slučaju neopravdanog izostanka podnosioca zahteva, matičar će konstatovati od¬ustanak od zaključenja braka. Protek vremena od zahteva do zaključenja braka ima za cilj da budući supružnici razmisle i donesu stabilnu odluku o svojim bračnim namerama. Ma¬tičar će preporučiti da se ova lica obaveste o međusob¬nom stanju zdravlja, ako je potrebno i posetom odgovarajućoj medicinskoj ustanovi gde bi se dobili konkretni podaci o dijagnozi i prognozi medicinskog profila supružnika, da pose¬te bračno ili porodično savetovalište i upoznaju se sa stručnim mišljenjem o uslovima za razvoj skladnih odnosa u braku i porodici, da se informišu o planiranju porodice, kao i da se sporazumeju o budućem prezimenu.

Postupak venčanja

Zaključenje braka se vrši na svečan način i u naročito određenoj prostoriji, u kojoj mora da bude istaknuta zastava Republike Srbije. Matičar mora imati na grudima lentu u bojama srpske zastave. Zaključenje braka se može obaviti i na nekom drugom mestu, ako podnosioci zahteva navedu naročito opravda¬ni razlog, ako postoji svečani izgled prostorije i ako se time ne vređa dostojanstvo čina za¬ključenja braka. Zaključenju braka prisustvuju oba buduća supružnika, dva svedoka i ma¬tičar. Svedok prilikom sklapanja braka može biti svako poslovno sposobno lice. Sam čin venčanja započinje izveštajem matičara o identitetu podnosioca zahteva za zaključenje braka i o činjenici postojanja svih uslova za nastanak braka. Ako se brak sklapa preko pu¬nomoćnika, pročitaće se i odgovarajuće punomoćje. Kada matičar konstatuje da na izveštaj nema prigovora, upoznaće buduće supružnike o najbitnijim odredbama koje regulišu bračne odnose ličnog i imovinskog karaktera. Nakon toga, matičar će pojedinačno svakog od budućih supružnika, najčešće prvo nevestu pa onda ženika, upitati da li pristaju da međusobno zaključi brak.

Posle datih saglasnih izjava volja o zaključenju braka, matičar proglašava da je brak zaključen. Nakon proglašenja da je brak zaključen matičar pita supružnike kako glasi njihov sporazum o prezimenu. Porodični zakon predviđa da matičar izveštaj o nastalom braku dostavlja matičaru mesta rođenja supružnika, odnosno, ako je reč o strancu, ministarstvu za oblast pravosuđa, koje ima oba¬vezu obaveštavanja odgovarajućeg diplomatsko-konzularnog predstavništa.

Srpsko pravo (kao i rusko, francusko, nemačko pravo) predviđa obaveznu formu građanskog braka. Dakle, obavezno je da se brak zaključi pred državnim organom, dok je vremenski redosled formi nevažan (najpre građanska, pa eventualno verska forma braka ili obrnuto).

VANBRAČNA ZAJEDNICA

Vanbračna zajednica je u Porodičnom zakonu definisana kao trajnija zajednica života žene i muškarca, što ne podrazumeva obavezno da je bila dugotrajna, već da je namera partnera bila da ona bude trajna. Sa druge strane, u odnosu na rešenje ranijeg Zakona o braku i porodičnim odnosima, proširen je krug bračnih smetnji koje mogu da spreče priznavanje pravnih dejstava vanbračne zajednice na sve bračne smetnje, pa se ona i u tom smislu može porediti sa brakom (član 4.).

To je slučaj i kad je reč o imovini. Naime, imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu i na njihove imovinske odnose shodno se primenjuju odredbe Zakona o imovinskim odnosima supružnika.

Kad je reč o nasleđivanju, vanbračni partner nema po zakonu ta prava prema drugom partneru. Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta). Kod zakonskog nasleđivanja, između naslednika i ostavioca mora da postoji veza krvnog srodstva ili bračna veza, pa stoga vanbračni partner može naslediti samo na osnovu testamenta.