Žalba – redovni pravni lek u parničnom postupku

Redovni pravni lekovi su: žalba protiv presude i žalba protiv rešenja. U ZPP redovni pravni lekovi su uspostavljeni samo radi pobijanja odluka donetih u prvostepenom postupku.

1. Žalba protiv presude.

Žalba može biti izjavljena protiv presude samo ako je presuda doneta u prvom stepenu. Žalba ima propisanu formu i treba da sadrži: označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba; izjavu da se presuda pobija u celini ili određenom delu; razlog žalbe; i potpis podno¬sioca žalbe. Iako zakon ne traži, po logici stvari, žalilac će reći i šta od višeg suda traži, odnosno da sud preinači ili ukine pobijanu odluku.

Ako iz žalbe ne može da se vidi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana, prvostepeni sud će pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu. Ako žalilac ne postupi po ovakvom rešenju suda, žalbu će prvostepeni sud odbaciti kao nepotpunu. Ovu obavezu sud nema ako stranka ima punomoćnika koji je advokat. U tom slučaju sud odmah odbacuje žalbu. Ovo ne važi kad je žalba defektna u tome što se ne vide razlozi ili nije jasna u kom delu se presuda pobija, jer takvu žalbu prvostepeni sud dostavlja višem sudu ne pozivajući žalioca da žalbu u tome dopuni, odnosno ispravi.

Presuda može biti pobijana u celini ili u njenom delu.

Najvažnije pitanje o žalbi, kao ustavnoj garantiji u parničnom postupku, jeste pitanje kako zakon bliže određuje razloge zbog kojih se presuda u jednoj parničnoj stvari žalbom može pobijati. Po ZPP postoje tri bitna raz¬loga: prvo, bitna povreda odredaba parničnog postupka; drugo, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje; i treće, pogrešna primena materijalnog prava. Prvi razlog u teoriji se označava kao error in procedendo, a drugi i treći kao error in judicando.

ZPP naglašava da se presuda zbog propuštanja ne može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a presuda na osnovu priznanja može se pobijati zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema podeli ustanovljenoj u nauci, bitne povrede parničnog postupka mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka su one koje su takvog značaja da utiču na tačnost presude u svakoj parnici u kojoj su učinjene. Relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka postoje ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ZPP, a to je bilo, ili je moglo biti, od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Kad te povrede postoje, je faktičko pitanje. Na primer, nepravilnost u radu suda kad stranke nisu dale završnu reč ne spada u bitne povrede odredaba parničnog postupka, ako je sud u toku glavne rasprave, omogućio strankama da iznose činjenice i predlažu dokaze i raspravljaju o stvari.

Apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka imaju primaran značaj s obzirom da na njih pazi viši sud po službenoj dužnosti uvek, i kad se u žalbi ne navode. U čl. 361 st. 2 ZPP nabraja ove povrede od tačke 1 do tačke 12.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ZPP, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite ili pravilne presude. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji:

  • ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi
  • ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost;
  • ako je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka;
  • ako je sud odlučio o tuženom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste, ili sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno odlučio;
  • ako je protivno odredbama ZPP sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka;
  • ako je protivno odredbama ZPP sud doneo presudu zbog propuštanja, presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;
  • ako kojoj streanci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;
  • ako je protivno odredbama ZPP sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo;
  • ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu;
  • ako je odlučeno o zahtevu o kome je ranije već pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica;
  • ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi;
  • ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može preispitati, a naročito: ako je izreka presude nerazumljiva, protivurečna sama sebi ili razlozima presude, ako nema uopšte razloga ili u nj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivurečni ili ako o bitnim činjenicama postupi protivurečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.

Pogrešno utvrđeno činjenično stanje

postoji kad je sud za neku odlučujuću činjenicu pogrešno utvrdio da postoji ili da ne postoji. Ovaj razlog po pravilu vezan je za pogrešnu ocenu dokaza.

Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

postoji onda ako su neka pitanja od odlučujućeg značaja ostala bez odgovora. Čest je slučaj da do toga dolazi zato što neko pitanje koje je stranka istakla sud ne smatra rele¬vantnim za rešenje spora, pa i ne utvrđuje činjenice u vezi s tim pitanjem.

Po Zakonu o parničnom postupku pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio, i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi. Time na posredan način dozvoljava da se u žalbi mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi (tzv. beneficium novorum). U žalbi se tada iznosi nešto što nije ušlo u procesnu građu na kojoj se zasniva presuda i što stranke nisu sudu iznosile, tako da se u ovom slučaju i ne može govoriti o pogrešnoj presudi. Ovo je posledica primene principa materijalne istine – da se presuda zasniva na potpunoj istini o spornim činjenicama.

Pogrešna primena materijalnog prava

se odnosi na pitanje pravne ocene, pravnog shvatanja. Žalbe kojima se isključivo pobija primena materijalnog prava u stvari su retke, jer nesporno činjenično stanje ne dovodi, po pravilu, do dileme u pogledu primene prava. Pravna pitanja obično se pokreću u vezi sa netačno utvrđenim činjenicama.

2. Postupak po žalbi; granice ispitivanja prvostepene presude.

U prvostepenom sudu, postupak po žalbi usmeren je u prvom redu na ocenu predsednika veća o blagovremenosti i dopuštenosti žalbe. Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene žalbe sud dostavlja protivnoj stranci koja može u roku od 8 dana da podnese sudu odgovor na žalbu. Prilikom dostavljanja žalbe drugostepenom sudu, ZPP nalaže predsedniku veća da povo¬dom navoda žalbe u kojima žalilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povređene odredbe parničnog postupka – pruži objašnjenja, a po potrebi da sprovede i izviđaje da proveri istinitost tih navoda u žalbi.

Po pravilu, u drugostepenom sudu odlučuje se o žalbi bez rasprave. Pred drugostepenim sudom rasprava se zakazuje kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponovo izvedu ranije izvedeni dokazi. Drugostepeni sud će zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i o zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili kad su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredbe parničnog postupka. Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke, sud će odlučiti o žalbi i doneti odluku uzimajući u obzir naročito ono što je izneto u žalbi i u odgovoru na žalbu.

Rasprava počinje izveštajem izvestioca, koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe. Posle toga čita se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim žalilac obrazlaže svoju žalbu a protivna strana odgovor na žalbu.

Stranka na raspravi može iznositi činjenice i predlagati dokaze iz žalbe.

Ako u vezi sa održavanjem rasprave pred drugostepenim sudom nije što drugo propisano odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom kao i odredbe čl. 323-333 i čl. 343-345 ZPP, shodno se primenjuju i na postupak i na raspravu pred drugostepenim sudom.

ZPP precizno utvrđuje granice ispitivanja prvostepene presude u žalbenom postupku. Drugostepeni sud ispituje presudu (prvostepenu) u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom delu se pr¬vostepena presuda pobija, drugostepeni sud će uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u sporu.

Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 st. 2 tač. 1, 2, 5, 7 i 9 i na pra¬vilnu primenu materijalnog prava. Ako u žalbi nisu navedeni nikakvi razlozi i tada postoji obaveza drugostepenog suda da na apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka, tj., da li postoje procesne smetnje odlučivanju o zahtevu u sporu, pazi po službenoj dužnosti, a ako tih smetnji nema, da oceni još i da li je materijalno pravo pravilno primenjeno.

3. Žalba protiv rešenja.

Žalba protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena je, ako u ZPP nije određeno da žalba nije dopuštena. Kad nije izričito određeno da žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda se može pobijati samo žalbom protiv konačne odluke (uz glavnu stvar). Blagovreme¬no podneta žalba ima suspenzivno dejstvo, ako u ZPP nije drukčije propisano. Rešenje protiv koga nije dozvoljena žalba može se odmah izvršiti.

Svojom odlukom o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda, drugostepeni sud može: žalbu odbaciti kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu; odbiti kao neosnovanu i potvrditi rešenje prvostepenog suda; ili, uvažiti i rešenje preinačiti ili ukinuti i kad je potrebno predmet vratiti na ponovan postupak pred prvostepenim sudom.

Osim odgovora protivne strane na žalbu i održavanja rasprave pred drugostepenim sudom, u postupku po žalbi protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe koje važe za žalbu protiv presude.

4. Odluke drugostepenog suda po žalbi.

Odluke višeg suda o žalbi zavise od razloga pobijanja. Ako viši sud utvrdi da ne postoje razlozi izneti u žalbi niti oni na koje sud pazi po službenoj dužnosti, žalba se odbija kao neosnovana i potvrđuje napadnuta presuda. Ako sud u postupku po žalbi utvrdi povredu materijalnog prava, činjeničnog stanja ili povrede postupka, on donosi rešenje kojim ukida napadnutu presudu, i zavisno od povreda, sam odlučuje ili vraća predmet nižem sudu na postupak i odlučivanje. Ako nema povreda postupka, a činjenično stanje je tačno utvrđeno, ili se ono utvrdi na raspravi pred višim sudom, napadnuta presuda se prei¬načuje.

Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održane rasprave: odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu; odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu; ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje; ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu; preinačiti prvostepenu presudu i odlučiti o zahtevima stranaka.

Drugostepeni sud može ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva kad nađe da u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao n razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud nije vezan predlogom žalbe o tome kakvu odluku treba doneti.

Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenju žalbu odbaciće drugostepeni sud ako to nije učinio prvostepeni sud svojim rešenjem.

S obzirom da je od najvećeg značaja za teoriju a posebno za praksu, ukidanje i preinačenje presude, obradićemo ih detaljnije i posebno.

a. Preinačenje presude.

Ovom presudom viši sud, po redovnom ili vanrednom pravnom leku, ukida osporenu odluku i o predmetu spora odlučuje svojom odlukom. Ovako drugostepeni sud postupa ako u postupku po žalbi utvrdi da je napadnuta odluka bez nedostataka u činjeničnom stanju na kome počiva i bez povreda postupka zbog kojih bi se morala ukinuti, ali je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Ovo pravo pripada drugostepenom sudu ako i sam otvori raspravu i na njoj utvrdi drugačije činjenično stanje od onog sadržanog u pobijanoj odluci. Isto tako, ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave i posredno izvedene dokaze, a napadnuta odluka je zasnovana na tim dokazima i ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo pogrešan za¬ključak o postojanju drugih činjenica, a na tim činjenicama je zasnovana prvostepena odluka. Preinačenje u postupku po vanrednom pravnom leku vrši se ako je niži sud pogrešno primenio materijalno pravo, a činjenično stanje nema nedostataka koji ga čine nepotpunim ili nepravilnim. Preinačenje može obuhvatiti i prvostepenu i drugostepenu presudu, a može se odnositi samo na drugostepenu. Preinačenje se uvek vrši u obliku presude jer se preinačenjem odlučuje o predmetu spora (tužbenom zahtevu), a dejstva pravosnažnosti izvode se iz presude višeg suda.

Drugostepeni sud ne može da preinači presudu na štetu stranke koja se žalila ako je samo ona izjavila žalbu.

b. Ukidanje presude.

Ovu presudu viši sud donosi u postupku po uloženom redovnom ili vanrednom pravnom leku, ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba postupka za njeno donošenje, ili da je činjenično stanje napadnute presude nepravilno odnosno nepotpuno utvrđeno, osim ako je odlučio da sam održi glavnu raspravu i otkloni nedostatke u činjeničnom stanju. Istovremeno stavlja van snage napadnutu presudu (u celini ili u delu), a predmet vraća nižestepenom sudu na ponovno suđenje u delu u kome je izvršeno ukidanje, ili se tužba odbacuje kao nedopuštena.

Drugostepeni sud rešenjem ukida prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredbama parničnog postupka iz čl. 361 ZPP i vraća predmet istom prvostepenom sudu ili ga ustupa nadležnom prvostepenom sudu radi održavanja nove glavne rasprave. Ovim rešenjem drugostepeni sud odlučuje i o tome koje se sprovedene radnje, zahvaćene bitnom povredom odredaba ZPP ukidaju. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene povrede odredaba ZPP iz čl. 361 st. 2 tač. 2, 3 i 10, drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu i odbacuje tužbu.

Ako je u postupku pred prvostepenim sudom učinjena povreda odredaba iz čl. 361. st. 2 tač. 9 drugostepeni sud, s obzirom na prirodu povrede ukida prvostepenu presudu i vraća predmet nadležnom prvostepenom sudu ili ukida prvostepenu presudu i odbacuje tužbu.

Drugostepeni sud rešenjem ukida presudu prvostepenog suda i vraća predmet tom sudu na ponovno suđenje, kad smatra da zbog novih činjenice i novih dokaza, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja treba održati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. Tako će postupiti i onda kad je zbog pogrešene primene materijalnog prava činjenično stanje bilo nepotpuno utvrđeno. Kad ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno suđenje drugostepeni sud može narediti da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem ili sudijom.

Ako je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev time što je dosuđeno više od onog što je traženo, drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu u delu u kome je prekoračen tužbeni zahtev. Ako je tužbeni zahtev prekoračen tako što je odlučeno o nečem drugom a ne o onome što je tužbom traženo drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

Drugostepeni sud u rešenju o ukidanju može izneti svoj stav i u pogledu pogrešnog pravnog shvatanja prvostepenog suda, ali prvostepeni sud pravno nije vezan stavom iznetim u tom rešenju, što je posledica načela o nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija u primeni i tumačenju prava. U praksi, međutim, stvari izgledaju drukčije jer niži sudovi moraju da vode računa i o pravnim stavovima viših sudova, ako neće da rizikuju da im presuda bude ukinuta u postupku po novoj žalbi zasnovanoj na stavu višeg suda, ili bez obzira na razloge žalbe izjavljene protiv novodonete presude.

5. Sadržina drugostepene presude; vraćanje spisa; postupak pred prvostepenim sudom.

U obrazloženju presude, odnosno rešenja drugo¬stepeni sud ocenjuje žalbene navode od značaja i navodi razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Kad se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka u obrazloženju treba navesti sve odredbe koje su povređene, u čemu se one sastoje i sve uočene nedostatke koji su od uticaja za donošenje pravilne odluke.

U rešenju kojim se prvostepena presuda ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja navodi se u čemu se sastoje nedostaci i zašto su nove činjenice i dokazi važni i od uticaja za donošenje pra¬vilne odluke.

Kad se prvostepena presuda ukida i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kad je zbog pogrešene primene materijalnog pra¬va činjenično stanje nepotpuno utvrđeno drugostepeni sud je dužan ukazati zašto su nove činjenice i dokazi od uticaja na donošenje pravilne odluke.

Drugostepeni sud je dužan da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana donošenja odluke, a prvostepeni sud je dužan da odmah po prijemu rešenja drugostepenog suda zakaže ročište za glavnu raspravu i to u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda.

Prvostepeni sud je dužan da izvede sve parnične radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju,

Na novoj glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze.

Ako je presuda ukinuta zbog toga što je doneo nenadležan sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom održaće se po odredbama koje važe za održavanje glavne rasprave u slučaju kad se promeni veće.