Zastarelost potraživanja

1. POJAM I OPŠTA PRAVILA

Pojam.

Zastarelost je način gašenja oblgacije koji nastaje zbog toga što poverilac nije u određenom vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove obaveze. Ustvari, zastarelošću se ne gasi obligacija u pravom smislu te reči, već prestaje pravo na tužbu, tj. pravo da se zahteva ispunjenje obaveze (čl. 360. st. 1. ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne postoji sankcija za njenu zaštitu, što znači da ona prestaje da bude utuživa i postaje neutuživa (prirodna) obligacija.

Pozivanje na zastarelost.

Zastarelost ne proizvodi dejstva sama po sebi, tako da sud neće tužbu odbaciti, ako se od dužnika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. To znači da sud ne uzima u obzir zastarelost po službenoj dužnosti, odnosno da se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao (čl. 360. st. 3. ZOO). Dužnik se na zastarelost poziva najčešće u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti, ali može to da učini i tužbom za utvrđenje, kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila zastarelost potraživanja.

Ispunjenje zastarele obaveze.

Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela (čl. 367. ZOO). On nije učinio ni poklon, niti je platio nedugovano, pa se ni poverilac nije neosnovano obogatio.

Odricanje od zastarelosti.

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost (čl. 365. ZOO). Ali, ako je zastarelost već nastupila, odricanje je dopušteno. Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje, smatra se kao odricanje od zastarelosti (čl. 366. ZOO).

Potraživanja koja zastarevaju.

Sva potraživanja, po pravilu, mogu prestati zastarelošću, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da zastare, već se protekom vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne (čl. 369. ZOO). Sva potraživanja, po pravilu, mogu prestati zastarelošću, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da zastare, već se protekom vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne (čl. 369. ZOO).

2. VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST

a) Zabrana promene roka zastarelosti

Protek vremena je glavni činilac za utvrđivanje zastarelosti, s tim što se Zakonom o obligacionim odnosima posebno određuju rokovi zastarelosti pojedinih potraživanja. Pri tome, zakonom određeni rokovi su imperativne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih strana. U tom smislu se izričito predviđa da se pravnim poslom ne može odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je određeno zakonom, ni da zastarelost neće teći za neko vreme (čl. 364. ZOO).

b) Nastupanje, početak i istek roka zastarelosti

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (čl. 360. st. 2. ZOO).

Zakonom predviđeni rok zastarelosti počinje teći prvog dana posle dospelosti obaveze, tj. prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, osim ako zakonom za pojedine slučajeve nije nešto drugo propisano (čl. 361. st. 1. ZOO). Kod obaveza koje se sastoje u propuštanju ili trpljenju, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi (čl. 361. st. 2. ZOO).

Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog roka zastarelosti (čl. 362. ZOO).

c) Rokovi zastarelosti

Vrste rokova.

Zakon o obligacionim odnosima poznaje jedan opšti i više posebnih rokova zastarelosti.

Opšti rok zastarelosti.

To je rok u kojem zastarevaju sva potraživanja za koja zakonom nije određen neki drugi poseban rok zastarelosti. Opšti rok zastarelosti iznosi deset godina (čl. 371. ZOO).

Poseban rok od tri godine.

U posebnom roku od tri godine zastarevaju:

(1) povremena potraživanja (čl. 372. ZOO), s tim što samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja, zastareva za pet godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja (čl. 373. st. 1. ZOO);

(2) međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi sa tim ugovorima (čl. 374. st. 1. ZOO);

(3) potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu (čl. 373. ZOO);

(4) potraživanje naknade prouzrokovane štete; ovaj rok od tri godine počinje da teče od dana kad je oštećenik doznao za štetu i štetnika (subjektivan rok), s tim što ovo potraživanje u svakom slučaju zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (objektivan rok) (čl. 376. st. 1. i 2. ZOO).

Od navedenog roka se odstupa u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, jer u tom slučaju zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja (čl. 377. st. 1. ZOO).

Navedeni rok se ne primenjuje ni kod potraživanja naknade štete koja je nastala povredom ugovorne obaveze, jer takvo potraživanje zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze (čl. 376. st. 3. ZOO).

Poseban rok od jedne godine.

U posebnom roku od jedne godine zastarevaju:

(1) potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoče, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;

(2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

(3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;

(4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena (čl. 378. st. 1. ZOO).

Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organom.

Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja je zakonom predviđen kraći rok zastarelosti (čl. 379. st. 1. ZOO). Osim toga, i potraživanja po osnovu osiguranja života zastarevaju u svakom slučaju za deset godina (čl. 380. st. 2. ZOO).

3. ZASTOJ ZASTAREVANJA

Pojam.

Pod zastojem se podrazumeva sprečavanje (zaustavljanje) zastarevanja usled uzroka zbog kojih zastarevanje nije moglo početi da teče ili je zaustavljen njegov dalji tok.

Slučajevi.

Zastarelost, pre svega, ne teče između određenih lica zbog njihove bliskosti. To je slučaj sa potraživanjima koja postoje između: (1) bračnih drugova; (2) roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; (3) štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva; (4) dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji (čl. 381. ZOO).

Pored toga, zastarevanje ne teče: (1) za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti; (2) u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje (čl. 382. ZOO).

Najzad, zastarevanje ne teče ni za vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje dužnikove obaveze (čl. 383. ZOO).

Dejstvo.

Svi navedeni razlozi sprečavaju početak, odnosno produženje toka roka zastarelosti samo dotle dok stvarno postoje. S obzirom na to, ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teći kad taj uzrok prestane.

Ali, ako je zastarevanje već počelo pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok zastarelosti (čl. 384).

Zastoj isteka roka zastarelosti.

Zastarevanje teče i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zastupnika (čl. 385. st. 1. ZOO), što znači da se oni u pogledu toka roka zastarelosti izjednačuju sa poslovno sposobnim licima.

Međutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika (čl. 385. st. 2. ZOO). Isto tako, ni zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.

4. PREKID ZASTAREVANJA

Pojam.

Pod prekidom se podrazumeva prekidanje daljeg toka zastarelosti usled određenih radnji dužnika ili poverioca.

Radnjom dužnika.

Zastarevanje se, pre svega, prekida kad dužnik prizna dug, s tim što se priznanje duga može učiniti ne samo izjavom, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja (čl. 387. st. 1. i 2. ZOO).

Radnjom poverioca.

Poverilac prekida zastarelost podizanjem tužbe i svakom drugom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja (čl. 388. ZOO). Ali, ako poverilac odustane od tužbe ili druge radnje koju je preduzeo, smatra se da prekid zastarevanja nije nastupio. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena (čl. 389. ZOO).

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni (čl. 391. ZOO).

Dejstvo.

Posle prekida, zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost (čl. 392. st. 1. ZOO).

Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja (čl. 392. st. 2. ZOO). Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način (čl. 392. st. 3. ZOO).