Kratak opis
Sadržaj
Uvod ……………………………………………………………………………………. 7
MINORA …………………………………………………………………………….. 13
INSPIRACIJA ……………………………………………………………………… 23
BLIZANCI …………………………………………………………………………… 35
GOSPODARENJE (sobom i drugima) ……………………………………. 41
TERMIN …………………………………………………………………………….. 49
PROCEDURA ……………………………………………………………………… 59
POKORAVANJE …………………………………………………………………. 69
TRAVESTIJA ……………………………………………………………………… 81
OPCIJE ………………………………………………………………………………. 89
CIKLIKA …………………………………………………………………………… 103
TEOLOG ……………………………………………………………………………. 117
PORTAL (1) ……………………………………………………………………….. 133
PLURALITET (2) ………………………………………………………………. 145
KLASTERI (3) ……………………………………………………………………. 159
VIZIJE (4) ………………………………………………………………………….. 171
LAVANDA (5) …………………………………………………………………….. 181
TELESKOP ………………………………………………………………………… 195
IMPULSI …………………………………………………………………………… 231
KVANTOJURE (pravo i kvantna mehanika) …………………………. 243
Rečnik nekih manje poznatih reči ……………………………………….. 309
Crtica o autoru …………………………………………………………………… 311
Uvod
Pričanje “sa ruba vremena” je svojevrsno oslobađanje, jer otvara horizonte “ovostranih” i “onostranih” vremena i svetova koji nas okružuju, pri čemu se artikulišu duhovna čuvstva koja nisu vezana ni za dodir, ni za vid, ni za sluh, ni za miris, ni za ukus, već za umna razmišljanja, kontemplacije i apstrahovanja u kojima postoji raspršenost misli i osećanja, ezoterijska mašta, vanzemaljske inscenacije, transcendentalne spoznaje, introspekcije i meditacije, kroz čije tunele se može stići do najvećih dubina ljudske duše u kojima se začinju spiritualni agensi koji pokreću misli, odluke, kao i fizičke i druge aktivnosti čoveka kao fizičkog, umnog i duhovnog bića.
Ovde je vreme fizikalno-kosmička konstanta, pa je ivica/rub vremena isto što i ivica/rub prostora, a to može biti samo nekontrolisana beskonačnost kojoj se ljudski mozak često vraća iako nikad i nikako ne može da je pojmi. Ali, ovde je vreme i ovozemaljska kategorija onda kad se radi o pitanjima o kojima čovek u svom veku najčešće ne razmišlja, jer su to marginalije za koje nema niti strpljenja niti želje da se njima bavi u okviru svojih svakodnevnih poslova i rituala. Ta granična pitanja, kao što su ona koja se tiču impulsa koji pokreću čoveka, moći ovladavanja samim sobom, izvora unutrašnjih nadahnuća, predviđanja događaja, mogućih opcija i cikličnih zakonitosti, na um padaju u rubnim trenucima vremena, kao odnekud dolutali frejmovi pred zaspivanje ili u trenucima emotivnog pražnjenja i introspekcije gledanjem u sebe ili pomne ekstrospekcije upravljene prema drugima.
Ove priče zadiru u ljudsku dušu koja, kad je izložena iskušenjima, olako sklizne u psihološku destrukciju, ili se nađe u stegama nedokučivih ezoteričkih i metafizičkih uticaja, ali i ovozemaljskih autoriteta i procedura, što je čini nemoćnom i ranjivom. Tada je najvažnije da osoba prvenstveno sama sebi pomogne, kao što Minora svojom ličnom voljom i istrajnošću uspeva da se “iščupa” iz kandži samosvojne potcenjenosti, opskurne brige i depresije i konačno sama zavlada svojim životom.
U tom unutrašnjem svetu nalaze se i alatke koje vrše aktivaciju kreativnog duha da se posveti samoizbavljenju i umetničkom stvaralaštvu. Inspiracija je storija o aktivaciji kreativnog duha da stvara umetnička dela, koji koliko god da izvire iz čovekove unutrašnje dubine i talenta, neizazvano i spontano, treba da bude prizivan i praćen takođe i snažnom motivacijom i željom umetnika-stvaraoca.
U nekim situacijama određeni stimulusi i pokretačke snage (impulsi) koje potiču iz neaktiviranih sfera uma ili iz još nedekodiranih čula, navode čoveka na neko delanje i opredeljuju neke važne odluke u životu, pri čemu se pred njim otvaraju razne opcije koje sam bira, a koje vode ka drugačijim ishodima, odnosno različitim paralelnim svetovima u kojima su sva dešavanja posebna i drugačija. Zapravo, opcije govore o čoveku koji ujutru razmišlja koliko odluka treba da donese tog dana i koliko su sve one povezane i determinisane, koliko puta je možda, svojim izborom ili slučajnošću, izbegao nešto što ga je moglo zadesiti, ima li pravila u tome i da li vredi ulaziti u neprozir onoga što tek treba da se desi.
Istovremeno, sva dešavanja su podložna zakonu cikličnosti koji je na tromeđi realnosti, metafizike i mašte, a po kom se u čoveku i u celom svemiru naizmenično smenjuju dobitne i gubitne kombinacije i da se upravo uvažavanjem te ciklike može pronaći ključ za predviđanje budućih pojava i dešavanja.
Svi impulsi koji usmeravaju čoveka, čak i fizička konstituenta kao što je starost, u velikoj meri dolaze iz glave. Slično tome, dominacija i vladanje, s jedne strane, kao i potčinjavanje i nesigunost, s druge strane, nisu uzrokovani samo spoljnim faktorima, već im značajno doprinosi i sam čovek, koji je, opet, opterećen svakodnevnim procedurama i terminima koji ga pritiskaju i guše i ugrožavaju njegovu slobodu i individualnost.
“Ovaj svet” se prepliće sa “Onim svetom”, ali i sa nekim trećim od pre rođenja, kroz fantazmagoriju u kojoj dve nerođene bebe maštaju o tome “ima li života posle rođenja” i kako izgleda taj novi svet u kom treba uskoro da se nađu.
U proznom bezvremenom narativu napredna kosmička inteligencija razvijana milionima godina, beskrajna zvezdana prostranstva, multipolarni svetovi koji obitavaju u drugim dimenzijama i paralelnim univerzumima, s jedne strane, i živa planeta Zemlja sa tek nekoliko hiljada godina stasalom ljudskom civilizacijom, komuniciraju u senci distopije i turobije koju ublažava blagi melodramski preliv ljubavi između čoveka koji je zalutao u paralelni svet druge dimenzije i kosmičkog bića u liku lepe i potpuno stvarne silikonske devojke.
U povezanih pet priča fabulizirana je posebnost, neobičnost i čudesnost futurističkog sveta i distopijska budućnost u usporedbi sa današnjim čovekom i njegovom rudimentarnom tehnologijom koja milionima godina kasni za razvijenim inteligentima u svemiru. Portal je prva od futurističkih priča o slučajnom ulazu planinara u paralelni svet, druga priča: Pluralitet, govori o mnoštvu nevidljivih svetova koji nas okružuju, treća: Klasteri, iscrtava granicu između živog i neživog sveta, četvrta: Vizije, predočava budućnost ljudske vrste na Zemlji i peta: Lavanda, završava čudesno i senzualno iskustvo ljudskog bića u multidimenzionalnom svetu čija spoznaja, pored pet postojećih, zahteva aktivaciju i drugih čula kojima čovek još nije ovladao.
Kroz te i druge priče dotiče se singularitet univerzuma, tj. čudnovatost, beskonačnost, onostranost i osobenost prostornog i vremenskog kosmosa, čije neverovatne tajne pokušavaju da razjasne kvantna fizika, matematika i filozofija. Ali, singularnost je mnogo više od toga. Singularitet u fizici i matematici je neizmerna veličina beskonačne vrednosti kao što je centar crne rupe u svemiru iz kog nema povratka. Singularitetom se označava i vremenski momenat u kom nastupa neka drastična i kardinalna promena posle koje nema povratka, kao što je tačka u kojoj će pametne mašine i veštačka inteligencija preuzeti primat nad ljudima. Singularitet je bezvremena i besprostorna čarobna spona između kosmičkog embriona i današnjeg sveta koji je iz njega nastao, od najsićušnijeg atoma i kvanta do vrhovnog kosmičkog uma koji stvara, uređuje i organizuje zvezde, planete i sam svemir.
U sferi metafizičke realnosti je osvrt na odnos kvantne mehanike i prava gde kvantna nasumičnost protivreči pravnom determinizmu u i formalizmu i gde moćni kvantni računari u višoj fazi singulariteta jednog dana mogu deliti i vršiti pravdu umesto sudija i advokata.
U ovom literalnom omnibusu je i saga starog profesora o zvezdama, planetama, kosmičkoj energiji, crnim rupama i drugim čarima zagonetnog kosmosa koji, gledan kroz teleskop, pobuđuje interesovanje dece koja postaju njegovi verni slušaoci ali i sabesednici u zvezdanim lenjim noćima.
__________________________________________________________________
Minora, Brigita i Depra su tri dobre prijateljice koje rade u multinacionalnoj kompaniji “Ezoteris”. Paleta njihovih uslužnih specijalnosti je brojna, ali se ipak svodi na tri glavne: Minora nudi minornost, Brigita nudi brižnost, a Depra nudi depesivnost. (Minora)
“Ima li života posle Rođenja”? ljubopitljivo će Pet, protežući se i trljajući oči, “Šta biva s nama nakon što se rodimo? I da li uopšte ima nečeg tamo, izvan ovog našeg sveta?” (Blizanci)
Naime, čovek koji ide na zakazani ispit, ili na medicinski pregled ili intervenciju, ili na sudsko saslušanje, ili na razgovor za posao, ili na prvi let avionom, stresno iščekuje svoj termin jer se pribojava rezultata, odnosno ishoda tih događaja. (Termin)
Neljubaznost zaposlenika, posebno državnih službenika, je uobičajena, jer time što ga čekaš, što zavisiš od njega… njegov lik prerasta zidove male kancelaije u kojoj on sedi a tvoj se spušta do poda speman za gaženje i trpljenje, sve zarad onog zbog čega si se našao pred tim šalterom. (Procedura)
Sve navedene opcije postoje kao posebni paralelni svetovi od kojih se samo jedan realizuje u zavisnosti od čovekove opredeljujuće odluke. Sve putanje su moguće, ali nakon što odabere jednu, kao što je odabrala drugu, Tea nikada neće saznati šta bi bilo u trećoj, četvrtoj ili nekoj drugoj opciji. (Opcije)
Ceo svet, kako živi, tako i neživi, posut je dobicima i gubicima koji se, reklo bi se, nasumično smenjuju i da se i dobici i gubici ciklično, po određenim pravilima, ponavljaju. (Ciklika)
“Kako sam dospeo ovamo?”, prozborio je peneraženi Maks. “Prošao si kroz vremensku kapiju, nevidljivi virtualni portal koji predstavlja prolaz iz jedne dimenzije u drugi svet…. ” (Portal)
