Pojam . – Odgovornost zbog pravnih nedostataka (evikcija) se sastoji u uznemiravanju pribavioca stvari na osnovu nekog prava trećeg koje je postojalo pre pribaviočevog sticanja te stvari, ao kome on nije znao pri- likom zaključenja ugovora. Međutim, s obzirom da se smatra da samo uznemiravanje, tj. isticanje pravne pretenzije od strane trećeg lica protiv pribavioca, ne znači još i evikciju, zaključuje se da se evikcija sastoji u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.
Za pojam evikcije bitno je postojanje pravnog nedostatka, s tim što može biti reči o pravnom nedostatku samo ako se pokaže da pravo pribavioca uopšte ne postoji ili da nema odgovarajuću sadržinu. U svakom slučaju, pravni nedostatak podrazumeva činjenicu da treće lice ima pravo na stvar koja se isključuje, umanjuje ili ograničava pravo pribavioca. Pravo na osnovu kojeg se pribavilac uznemira obično je neko stvarno pravo (svojina, hipoteka, službenost), ali može biti i obligaciono pravo koje ima apsolutno dejstvo.
U slučajevima u kojima pravo trećeg isključuje pravo pribavioca, iseljavanje dovodi do toga da se pribaviću oduzimaju državine stvari od strane tog trećeg (npr. u slučaju kada prodavac prodaje tuđu stvar kupcu, čiji je vlasnik vlasničkom tužbom kasnije povrati), osim ako pribavilac zadrži stvar po nekom drugom pravnom osnovu a ne na osnovu kome je stvar stekao od odoca (npr. ako je vlasnik).
U ostalim slučajevima, evikcija ne dovodi do oduzimanja državine cele stvari od pribavioca, ali se pravo pribavioca umanjuje (npr. ako se pokaže da treće lice ima pravo svojine na jednoj delu stvari) ili ograničava (npr. ako se pokaže da treće lice ima na stvari pravo službenosti).
Vrste evikcije. – Evikcija može biti potpuna i delimična. Potpuna evikcija postoji u slučaju kada pribavilac, usled prava trećeg, izgubi državinu cele stvari (npr. kad prodavac proda kupcu tuđu stvar ili kad je pribavilac stekao pravo službenosti od lica koje nije bio vlasnik stvari na kojoj ta službenost postoji). Delimična evikcija postoji kada je pribavilac lišen državine jednog dela stvari (npr. kad prodavac proda stvar kao svoju, iako je on samo jedan od suvlasnika) ili kad ima državinu cele stvari ali ima ovlašćenja od onih koje je imao u vidu prilikom zaključenja ugovora (npr. kada prodavac prodaje svoju stvar kupcu bez ikakvih tereta, a na toj stvari postoji službenost nekog trećeg lica).
Razlikovanje evikcije na potpunu i delimičnu od značaja je za određivanje visine naknade koju prenosilac duguje pribaviocu zbog pravnog uznemiranja, kao i za egzistenciju samog ugovora koji je zaključen između prenosioca i pribavioca.
Potrebni uslovi. – Da bi na strani prenosioca nastala odgovornost zbog pravnih nedostataka, potrebno je da se ispune sledeći uslovi:
- Pravno uznemiravanje pribavioca. – Taj uslov je ispunjen čim neko lice istakne određenu pravnu pretenziju koja pogađa pribaviočevo pravo, odnosno zahtev zasnovan na nekom pravu koje isključuje, umanjuje ili ograničava pravo Takvo uznemiravanje može da vrši i sam prenosilac, ali je mnogo češće da ono potiče od strane nekog trećeg lica. S obzirom na to, jasno je da uznemiravanje koje se ne vrši na osnovu nekog prava, već je čisto faktičko uznemiranje (npr. treće lice ukrade kupcu automobila koji mu je prodavac prodao i predao), ne ulazi u pojam evikcije.
U savremenom pravu pokretanje parnice nije nužan uslov za nastanak obaveza zaštite od evikcije. Ona postoji i kad pribavilac, bez obaveštenja prenosioca i bez spora, priznaje očigledno osnovano pravo trećeg ili mu isplati izvesnu sumu novca da bi odustao od svog očiglednog prava (čl. 512. st. 1. i 2. ZOO). Pribavilac je evinciran iu slučaju kad zadrži stvar po nekom drugom pravnom osnovu, a ne po osnovu kojeg je stvar stekao od prenosioca (npr. kada prodavac nije bio vlasnik prodate stvari, ali je tu istu stvar stekao ponovo kupovinom od pravog vlasnika ili ju je nasledio). Pored toga, ima pravo na zaštitu i pribavilac koji umesno strahuje da ne bude uznemiren i evinciran, jer može tužbom za utvrđenje da zahteva da se sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje tog prava.
- Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zaključenja ugovora, odnosno u vreme kada je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je reč od prenosioca ,– Radi se, dakle, o nedostatku koji je postojao pre nego što je pribavilac stekao stvar. Takav nedostatak se tiče prava prenosioca, jer je pravo kojim se pribavilac uznemira nastalo još dok je stvar bila u državini prenosioca. Prema tome, pribavilac nema pravo na zaštitu ako je to pravo nastalo kasnije, tj. pošto je pribavilac stekao stvar (npr. ako treće lice ističe pravo službenosti za koje tvrdi da je nastalo u vreme kad je stvar već bila u državini pribavioca).
Za nastanak odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke nije bitna činjenica savesnosti odnosno nesavesnosti prenosioca, što znači da odgovornost zbog pravnih nedostataka ne predstavlja sankciju zbog mala fidei prenosioca. Ona je objektivne prirode. Ali, ako nije neophodan za nastanak njegove odgovornosti, nesavesnost prenosioca može biti od značaja za visinu naknade.
- Savesnost – Savesnost pribavioca, kao jednog od uslova za sticanje prava na zaštitu od evikcije, ceni se prema tome da li je pribavilac, u trenutku predaje stvari na osnovu zaključenog ugovora, znao za pravni nedostatak ili to nije znao. Pravilo je da samo savest pribavilac, tj. onaj koji za nedostatak nije znao, odnosno o pravu trećeg „nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom“ (čl. 508.st 1. ZOO), ima pravo na zaštitu od evikcije.
Ipak, i pribavilac koji je bio nesavestan, tj, koji je u trenutku zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, nije potpuno lišen zaštite od evkcije. Njegova su prava prema prenosiocu samo nešto manje nego inače, jer nema pravo na naknadu štete, ali ima pravo da zahteva vraćanje datog, odnosno njegovo sniženje (čl. 510. st. 4. ZOO).
- Obaveštenje – Da bi prenosilac bio u mogućnosti da zaštitu na koju je obavezan pruži pribaviocu, potrebno je da saznate za pravno uznemiravanje. Zbog toga je pribavilac, čim se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, bez obzira na to da li ono čini sudskim ili vansudskim putem, dužan da o tome obavesti prenosioca, izuzev kad je to prenosiocu već poznato, i da ga pozove da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg (čl. 509. ZOO). Ako se uznemiravanje vrši sudskim putem, prenosilac je dužan da se umeša u sport na strani pribavioca. Ali, on treba da štiti pribavioca i kad je na drugi način saznao za pravno uznemiravanje, jer je, čak iu slučaju kada uopšte nije znao za uznemiravanje, odgovoran za evikciju. Od takve odgovornosti prenosilac se može osloboditi samo ako dokaže da je „raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica“ (čl. 511. ZOO).
Sankcije i pravne posledice evikcije. – Sankcije evikcije zavise od toga da li je ona potpuna ili delimična. U slučaju potpune evikcije, kod koje je pribavilac potpuno lišen državine stvari, ugovor se raskida po samome zakonu, bez ikakve izjave pribavioca, dok u slučaju delimične evikcije, kod koje je pribaviočevo pravo samo umanjeno ili ograničeno, pribavilac može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtijevati srazmerno sniženje.10 cijene.10 cijena.
Pravne posledice evikcije sastoje se u pravu pribavioca na povraćaj datog i naknadu štete koju je pretrpeo zbog evikcije.
Povraćaj datog može biti potpun ili delimičan, prema tome da li je u pitanju potpuna ili delimična evikcija. U slučaju potpune evikcije ugovor se raskida po samom zakonu, tako da prenosilac drži bez pravnog osnova ( sine causa ) ono što je primio od pribavioca i obavezan je da mu to vrati, čak iu slučaju kada je pribavilac znao za pravni nedostatak (čl. 510. st. 4. ZOO). Pribavilac ima i pravo na naknadu štete koja mu je prouzrokovana evikcijom. Ta naknada obuhvata štetu koja se, najčešće, javlja u vidu troškova koje je pribavilac imao povodom zaključenja i izvršenja ugovora, povodom iste stvari, kao i troškove spora. Osim toga, u obzir dolazi i naknada plodova, kao i naknada izmakle dobiti.
Ugovorno ograničenje ili isključenje prenosiočeve odgovornosti. – Evikcija je, uglavnom, regulisana pravilima dispozitivnog karaktera, tako da se sporazumom ugovornih strana odgovornosti zbog evikcije može pooštriti, ali i ograničiti ili sasvim isključiti (čl. 513. st. 1. ZOO).
Odredba ugovora kojom se ograničava ili isključuje odgovornost za pravne nedostatke je ništa, ako je u vrijeme zaključenja ugovora prenosiocu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu (čl. 513. st. 2. ZOO). Smatra se ništavom i odredbom kojom se prenosilac oslobađa obaveze da on sam ne čini faktička ili pravna uznemiranja pribavioca.
Za sporazum o isključenju odgovornosti karakteristično je da oslobađaoca samo obaveze da pribaviću nadoknadi štetu, ali ga ne oslobađa obaveze na povrat primljenog, osim u slučaju kada je pribavilac pristao da ugovor za njega ima aleatoran karakter.
Gubitak prava . – Pribaviočeva prava na osnovu pravnih nedostataka gasa se istekom godine dana saznanja za pravo trećeg, odnosno istekom šest meseci po pravnosnažno okončanom sporu (čl. 515. st. 1. i 2. ZOO). Prvi rok odnosi se na vansudsku, a drugi na sudsku evikciju, tj. na slučaju kada je treće lice, pre isteka roka od godinu dana, pokrenulo sport, a pribavilac je pozvao prenosioca da se u spor umeša.