Uračunavanje poklona i legata u nasledni deo – collatio bonorum je naslednopravna ustanova čijom primenom se uspostavlja imovinska jednakost između ostaviočevih zakonskih naslednika spram njihovog naslednopravnog položaja (pripadnosti odgovarajućem naslednom redu i veličini naslednog dela) u pogledu svih dobrih raspolaganja koja je ostavila njima, nezavisno od toga da li je njihova međupravna dejstva ili smrt učinila . Primena ovog instituta se zasniva na pretpostavljenoj ostaviočevoj volji – da se besteretno primljene imovinske koristi od ostaviočeve imovine, odnosno zaostavštine, smatraju kao „neprethodno primljeno nasleđe“ zakonskih naslednika, te da ih zato naslednicima ostavi treba uračunati u nasledni deo srazmerno visini njihovih naslednih delova, jer da je želeo drugačije, odnosno da je naslednik posebno izrađuje istog i reda.
S tim u vezi, na zahtev ostalih sanaslednika koji in concreto nasleđuju ostavioca, a koji oni treba da se istakne u ostavinskom postupku do deobe nasleđa, svakom zakonskom nasledniku koji može da želi da nasledi ostavioca uračuna se u njegov nasledni deo poklona koji je na koji način dobio od ostavioca, kao i isporuka koju mu je ostavio nešto zaveštao, izuzev ako iz testa. Nasledniku se u njegov deo uračunava i iznos duga koji je imao prema ostaviocu. Uračunavanje poklona i legata u nasledni deo nekog naslednika vrši se tako što se najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz neraspoređenog dela zaostavštine odgovarajuće vrednosti (vrednost jednaku vrednosti poklona ili legata koji je dobio naslednik, ali srazmernu veličinu naslednog dela koji im pripada), pa se posle toga ostatak deli među naslednicima. Ako je ostavilac učinio više poklona ili legata, izjednačavanje se najpre vrši počevši od onog naslednika koji nije dobio ništa ili je dobio najmanje sa prvim sledećim naslednikom koji je dobio više i tako redom dok se svi ne izjednače. Ako je zakonski naslednik dobio poklon čija je vrednost jednaka ili veća od vrednosti njegovog naslednog dela, odnosno, ako je zaostavština nezadovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik koji me vrši uračunavanje nije da vrati šta od primljenog, ali neće ni učestvovati u raspodeli zaostavštine. Razume se, vrijeme se ne dira u pravila o nužnom delu (čl. 66. st. 1, čl. 68, čl. 69, čl. 74. i čl. 77. ZONS). Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavio za život dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje (čl. 50. ZONS). Pri uračunavanju poklona cene se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena. Kada se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrijednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osiguranih suma, a ako je zbir uplaćenih premija veći od osiguranih suma, kao vrijednost poklona uzima se osigurana suma (čl. 72. i čl. 73. ZONS).
Primer 1: Ostavilac je od naslednika iza sebe ostavio dva sina, A i B. Sinu A je za život učinio poklon čija je vrednost procenjena na 300.000 dinara, a sin B nije učinio ni poklon ni legat. Vrednost ostaviočeve zaostavštine je 1.000.000 dinara. Primenom pravila zakonskog nasleđivanja, lica A i B bi dobila po 500.000 dinara, ali bi u tom slučaju ukupna besteretna sticanja koje bi lice A dobilo od oca iznosila 800.000 dinara (poklon od 300.000 + ½ zaostavštine u iznosu od 500.000 dinara, 00,00 dinara, dok bi se.000 dinara za 50.000 dinara, za 50.000 dinara, ako lice B zatraži da se licu A poklon koji je dobio od oca uračuna u nasledni deo, postupak će izgledati ovako: iz zaostavštine. vrednosti 1.000.000 najpre lice B dobija vrednost od 300.000 dinara, a onda će biti preostali deo zaostavštine u vrednosti od 700.000 dinara podeliti primenom pravila zakonskog nasleđivanja na jednake delove između lica A i lica B, te će svakako dobiti po 350.000 dinara. To znači, da bi nakon primene ustanove collatio bonorum na zahtev lica B, oba brata na ime besteretnih sticanja od oca dobila po 650.000 dinara.
Primer 2: Ostavilac je od naslednika iza sebe ostavio tri sina, A, B i V. Sinu A je za život učinio poklon čija je vrednost procenjena na 300.000 dinara, sin B je učinio poklon u vrednosti od 200.000 dinara, a sin V nije učinio ni poklon ni legat. Vrednost ostaviočeve zaostavštine je 1.000.000 dinara. Izjednačavanje se najpre vrši tako što bi lice dobilo 200.000 dinara iz zaostavštine, da bi se izjednačio sa naslednikom B. Potom lica B i V dobijaju još po 100.000 dinara da bi se izjednačili sa naslednikom A. Ostatak zaostavštine u vrednosti od 600.000 dinara0 dobijaju nasleđe, seju između 0 dela0 zakona. jednakim pravilima, a svako delove zakona dobijaju i primenom. još po 200.000 dinara. To znači, da bi nakon primene ustanove collatio bonorum svakom bratu na ime besteretnih sticanja od oca pripalo po 500.000 dinara.
Zakonom su precizno određena besteretna raspolaganja koja se ne uračunavaju u zakonski deo naslednika:
Plodovi i druge koristi koje je naslednik poklonjene stvari ili prava imao do ostaviočeve smrti, makar i da je ostavio drugačije (čl. 66. st. 2. ZONS).
Ako je ostavilac u vreme kada je učinio poklon ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio je da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti slučaja može zaključiti da je to bila ostaviočeva imena. Istina, vrijeme se ne dira u pravila o nužnom delu (čl. 67. ZONS).
Ako zaveštalac u testamentu odredi da se isporuka neće uračunati u nasledni deo (čl. 68. ZONS).
Uobičajeni manji pokloni nikada se ne uračunavaju u nasledni deo, čak i ako je ostavio odredio drugačije (čl. 75. ZONS).
Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika, makar i da je odredio drugačije. Sud odlučuje o tome da li će se izdati koje je ostavio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i ako hoće u kom iznosu, cene naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika (čl. 76. ZONS).
Naslednik koji se odrekao nasleđa zadržava poklon i može zahtevati isporuku samo u granicima u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika (čl. 70. ZONS). Ako naslednik iz bilo kog razloga ne može ili ne želi da nasledi, te dođe do primene prava predstavljanja, pokloni koji su mu učinjeni uračunaće se u nasledni deo i onom nasledniku koji će se po pravu predstavljanja umesto njega pozvati na nasleđe (čl. 71. ZONS).