Pojam opšte pravne odgovornosti. “Odgovarati” znači polagati računa drugima o svojim postupcima koji nisu u skladu sa društvenim pravilima ponašanja i trpeti određene neugodne mere i posledice društvene osude zbog nepoštovanja tih pravila.[1]
Pravna odgovornost je nerazdvojno vezana za sankciju pravne norme jer bez sankcije, iza koje stoji državna prinuda, nema pravne odgovornosti.
Pravna odgovornost predstavlja primenu i ostvarivanje sankcije u čijoj biti su krivica, državna prinuda i javna osuda iz kojih proističe pravo na kažnjavanje i pravo na izvršenje prinudnih mera zbog učinjenog pravnog delikta, bilo da je on krivičnog, privrednoprestupnog, prekršajnog, ili pak građanskog karaktera.
Pojam krivičnog dela. Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom (čl.14.KZ).
Način izvršenja. Krivično delo može biti izvršeno aktivnom (činjenje) i pasivnom (nečinjenje) radnjom učinioca. Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kad zakon propuštanje da se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo. Nečinjenjem može biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela.
Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja. Delo je malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Odredbe o delu malog značaja se mogu primeniti samo na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna.
Krivica. U krivičnom pravu, i uopšte u kaznenom pravu, zbog pretpostavke nevinosti, nema pretpostavljene krivice već se odgovara na osnovu dokazane krivice koja se utvrđuje u krivičnom postupku. Krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. Krivično delo je učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito predviđa.
Odgovornost pravnog lica. Učinioci krivičnih dela u privredi mogu biti pravna i fizička lica, uključujući odgovorna lica u pravnim licima i preduzetnike. Odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica. Pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena (član 7. Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela).
Krivične sankcije. U odnosu na sve druge delikte, krivično delo je akt najveće društvene opasnosti koje se sankcioniše kaznom zatvora i novčanom kaznom, kao i sa još tri vrste krivičnih sankcija: mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere. Po prirodi stvari, pravnom licu se ne može izreći kazna zatvora, ali može odgovornom licu u tom pravnom licu. Pravom licu se u krivičnom postupku može izreći novčana kazna i kazna prestanka pravnog lica. Od ostalih krivičnih sankcija, pravnom licu se može kao mera upozorenja izreći uslovna osuda (fizičkom licu može i sudska opomena). Pravnom licu sud u krivičnom postupku može izreći i mere bezbednosti: 1) zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta; 3) javno objavljivanje presude.
Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
- Privredna krivična dela u Krivičnom zakoniku
Krivični zakonik (2005-2019) sadrži posebnu glavu „Krivična dela protiv privrede“, koja predviđa 29 krivičnih dela (čl.223-245). To su krivična dela: Prevara u obavljanju privredne delatnosti (član 223), Prevara u osiguranju (član 223a), Pronevera u obavljanju privredne delatnosti (član 224), Zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti (član 224a), Poreska utaja (član 225), Neuplaćivanje poreza po odbitku (član 226), Zloupotreba položaja odgovornog lica (član 227), Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 228), Zloupotreba u postupku privatizacije (član 228a), Zaključenje restriktivnog sporazuma (član 229), Primanje mita u obavljanju privredne delatnosti (član 230), Davanje mita u obavljanju privredne delatnosti (član 231), Prouzrokovanje stečaja (član 232), Prouzrokovanje lažnog stečaja (član 232a), Oštećenje poverilaca (član 233), Nedozvoljena proizvodnja (član 234), Nedozvoljena trgovina (čan 235), Krijumčarenje (član 236), Onemogućavanje vršenja kontrole (član 237), Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga (član 238), Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (član 239), Odavanje poslovne tajne (član 240), Falsifikovanje novca (član 241), Falsifikovanje hartija od vrednosti (član 242), Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (član 243), Falsifikovanje znakova za vrednost (član 244), Falsifikovanje znakova, odnosno državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih metala (član 244a), Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje član (244b), Pranje novca (član 245).[2]
Osim “tipično” privrednih krivičnih dela (čl. 223-245. KZ), postoje i druga dela u Krivičnom zakoniku koja svojim određenim obeležjima (zaštitni objekat, izvršilac, način izvršenja, posledica), spadaju u domen privrednog kriminala: Neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti (član 209), Zloupotreba službenog položaja (član 359), Posluga (član 365), Trgovina uticajem (član 366) i dr.
Pravni standard “veća vrednost”. Kod nekih krivičnih dela u privredi za vrednost stvari, nastalu štetu, pribavljenu korist i za druge imovinske kvalifikative koristi se izraz “veća vrednost” koju zakon ne kvantifikuje, ali je stav o tome zauzela sudska praksa. “Vezano za novčani iznos kod neodređenih vrednosti kao obeležja nekih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku između ostalog i kod krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ, „veća vrednost“ postoji kada vrednost prelazi novčani iznos od 300.000,00 (tristotinehiljada) dinara, a koje pravno shvatanje je usvojeno na sednici Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.04.2006. godine. Stoga su nižestepeni sudovi pravilno našli da se u konkretnom slučaju, imajući u vidu ukupnu vrednost robe u novčanom iznosu od 453.568,24 dinara, radi o robi veće vrednosti.”[3]
Većina krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta ima naglašeno koristoljubiv karakter, mada se kod nekih krivičnih dela korist ne pribavlja za sebe, već za preduzeće u kojem se radi ili nekog drugog subjekta.
U pogledu oblika krivice kod krivičnih dela protiv privrede, radi se po pravilu o umišljajnim krivičnim delima, a u najvećem broju slučajeva po logici stvari, mora biti u pitanju direktni umišljaj (dolus directus), dok je samo izuzetno, određena krivična dela, odnosno određene oblike nekih krivičnih dela,a što je opravdano njihovom prirodom, moguće učiniti i iz nehata. Neka krivična dela protiv privrede zahtevaju i postojanje posebne namere, kao subjektivnog elementa koji dodatno pojačava i usmerava direktni umišljaj učinioca.[4]
Kazne zatvora za ova krivična delakreću se od tri meseca do dvanaest godina. U većini ovih krivičnih dela učiniocu se, uz kaznu zatvora, izriče i novčana kazna, a u nekim slučajevima i zaštitne mere oduzimanja imovine i imovinske koristi stečene krivičnim delom.
2. Privredna krivična dela u posebnim zakonima
Pored opštih krivičnih dela protiv privrede, u posebnim zakonima propisana su takođe brojna krivična dela, što privredni kriminalitet čini znatno širim od koncepta privrednih krivičnih dela u Krivičnom zakoniku.
U Zakona o privrednim društvima (2011-2021), predviđena su četiri krivična dela (čl.581-584), i to: 1) Davanje izjave neistinitog sadržaja, 2) Zaključenje pravnog posla ili preduzimanje radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, 3) Povreda dužnosti izbegavanja sukoba interesa, 4) Povreda dužnosti zastupnika da postupa u skladu sa ograničenjima ovlašćenja za zastupanje.
U Zakonu o stečaju propisana su četiri krivična dela (čl.204-206): 1) Prijavljivanje lažnog stečaja, 2) Neobaveštavanje o namirenju potraživanja, 3) Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka i 4) Lažno prikazivanje i prikrivanje činjenica u unapred pripremljenom planu reorganizacije.
U Zakonu o tržištu kapitala (2021) su tri krivična dela (čl.402-404): 1) Zabrana manipulacije na tržištu, 2) Korišćenje, otkrivanje i preporučivanje insajderskih informacija, 3) Neovlašćeno pružanje investicionih usluga.
Zakon o bankama (2005-2015), u čl.135-136a, predviđa tri neimenovana krivična dela, koja se odnose na finansijsko poslovanje bez dozvole za rad Narodne banke Srbije.
U Zakonu o postupku registracije u APR (2011-2021) propisano je jedno krivično delo (član 45).
Krivična dela propisana su i odredbama: Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o robnm berzama, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Zakona o alternativnim investicionim fondovima, Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, Zakona o privatizaciji, Zakona o vodama, Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Zakona o zdravlju bilja, Zakona o veterinarstvu, Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i dr.
3. Blanketna krivična dela
Svaka pravna norma sadrži dispoziciju (opis, suštinu ili biće krivičnog dela) i sankciju (prinudnu meru iza koje stoji država). Dispozicija krivičnog dela može biti na različite načine opisana/izražena, pa i tako da se izrazi okvirno, uopšteno, s upućivanjem na neku drugu normu sadržanu u nekom drugom propisu. To je tzv. blanketna dispozicija, odnosno blanketno krivično delo. Za razumevanje bića blanketnog krivičnog dela mora se uzeti u obzir i pravna norma u drugom propisu koji može biti i građanski ili drugi nekrivični propis.
Primer – Zaključenje restriktivnog sporazuma (član 229.KZ). Radnja ovog krivičnog dela sastoji se u zaključenju restriktivnog sporazuma kojim se krše propisi o zaštiti konkurencije. Delo je u tom pogledu blanketnog karaktera, tj. pojam ovog centralnog obeležja dat je u zakonu čijim se odredama štiti konkurencija.
Primer – Nedozvoljena proizvodnja (član 234.KZ). Ovo krivično delo ima dva oblika koji se razlikuju po tome da li je reč o robi za čiju je proizvodnju ili prerađivanje potrebno odobrenje nadležnog organa (stav 1), ili robi čija je proizvodnja ili prerađivanje zabranjeno (stav 2). Radnja izvršenja kod oba oblika sastoji se u proizvodnji ili prerađivanju robe. U prvom slučaju to se čini bez odobrenja nadležnog organa, dok se u drugom slučaju radi o robi čija je proizvodnja ili prerađivanje zabranjeno. Kad su u pitanju ovi slučajevi, zavisi od propisa kojima se regulišu proizvodnja i prerada određene robe, tako da je delo u tom pogledu blanketnog karaktera.
U sudskoj praksi smatra se da presuda u kojoj blanketno krivično delo koje nije izričito dopunjeno povezanom pravnom normim, nije pravno razumljiva niti održiva.
“S obzirom na to da je predmetno krivično delo iz čl.264 KZ, blanketno krivično delo, prvostepeni sud je, shodno čl. 368 st. 1 tač. 11 ZKP, izreku presude učinio nerazumljivom time što je samo uopšteno naveo da je okrivljeni R.B. postupao „kršeći propise“, bez navođenja propisa koji je u konkretnom slučaju, radnjama okrivljenog, prekršen. Prvostepeni sud je bio dužan da tačno utvrdi kom propisu i kom članu tog propisa, je postupanje okrivljenog bilo suprotno i da odredbu prekršenog propisa unese u izreku presude, kako bi izreka bila razumljiva.”[5]
4. Ko odgovara za privredna krivična dela?
Krivična odgovornost kod gore navedenih krivičnih dela, sadržanih u KZ-u i u posebnim zakonima, je strogo personalizovana. Kao učinilac krivičnog dela protiv privrede u Krivičnom zakoniku ne navodi se pravno lice, već učinilac može biti samo fizičko lice, a po pravilu to je lice koje u nekoj vezi (radnoj, upravljačkoj, poslovnoj) sa pravnim licem. Međutim, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela podvodi i pravna lica pod krivičnu odgovornost za privredna krivična dela: “Pravno lice može odgovarati za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predviđeni ovim zakonom” (član 2. ZOPLKD).
Pravna lica imaju virtuelnu ličnost i stoga delaju preko fizičkih lica koja se u pravu zovu odgovorna lica i službena lica. Službeno i odgovorno lice su dva različita subjekta koja imaju različita ovlašćenja, i to u različitim oblastima. Dok službeno lice deluje u organima uprave obavljajući svoje službene funkcije, odgovorno lice vrši određeni krug poslova u upravljanju i delovanju subjekata privrednog poslovanja.
Službeno lice. Po Krivičnom zakoniku pod službenim licem smatra se: 1) lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima; 3) javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova (član 112. tač.3. KZ)
Odgovorno lice. Kod privrednih krivičnih dela kao poseban subjekt odgovornosti pojavljuje se odgovorno lice. Pojam odgovornog lica zakonski je određen (čl. 112, st. 5 KZ) tako da se pod ‘’odgovornim licem u pravnom licu smatra lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim licem smatra se i službeno lice kad su u pitanju krivična dela kod kojih je kao izvršilac označeno odgovorno lice, a u KZ-u nisu predviđena u glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti, odnosno kao krivična dela službenog lica’’.
Krivica odgovornog lica je preduslov za krivičnu odgovornost pravnog lica. Za isto krivično delo pokreće se i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda. Ako je pre pokretanja krivičnog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv odgovornog lica.
Pod ‘’subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzeće, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje redovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vrši tu delatnost’’ (čl. 112, st. 21 KZ).
5. Krivična odgovornost pravnih lica
Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (2008), uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka.
Osnov pravne odgovornosti pravnog lica. Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (član 6) predviđeno je da pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova, odnosno ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist. Uz to, odgovornost pravnog lica postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica. Na taj način, pravna lica mogu krivično odgovarati za sva krivična dela predviđena u Krivičnom zakoniku i u drugim zakonima.
Odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica. Pravno lice odgovara za krivično delo čak i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena. Predviđena je i mogućnost vođenja postupka samo protiv pravnog lica „ako zbog postojanja zakonom određenih razloga nije moguće pokrenuti ili voditi krivični postupak protiv odgovornog lica“ – videti odredbe čl.7/2 i čl.35/2. ZOPLKD).
Koja pravna lica krivično ne odgovaraju. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno državni organi i organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne mogu odgovarati za krivično delo. Druga pravna lica kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja ne mogu odgovarati za krivično delo učinjeno u vršenju javnih ovlašćenja (član 3. ZOPLKD).
Kazne. Za pravna lica koja odgovaraju za krivična dela predviđene su tri vrste krivičnih sankcija: kazne, uslovna osuda i mere bezbednosti. Kao kazne za pravna lica predviđene su novčana kazna i prestanak pravnog lica.
Novčana kazna. Visina novčane kazne je u srazmeri sa vrstom i visinom kazne propisane za fizičko lice za krivično delo u pitanju. Minimum novčane kazne za pravno lice je 100.000 dinara, a maksimum (za najteže krivično delo) 20 miliona dinara.
Prestanak pravnog lica. Najteža kazna koja se može izreći pravnom licu kao učiniocu krivičnog dela je kazna prestanka pravnog lica (član 18. Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela – ZOPLKD). Ova se kazna može izreći ako je delatnost pravnog lica u celini ili znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela, to jest kada je pravno lice svoju registrovanu delatnost iskoristilo kao sredstvo ili način za vršenje krivičnih dela u celini ili u većem obimu.
Nakon pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna prestanka pravnog lica sprovodi se postupak likvidacije, stečaja ili prestanka pravnog lica. Kazna prestanka pravnog lica izvršava se brisanjem osuđenog pravnog lica iz registra pravnih lica u koje je ono upisano. Po prijemu rešenja o izvršenju kazne prestanka pravnog lica, organ koji vodi registar pravnih lica vrši upis izrečene kazne i o tome se odmah obaveštavaju organi nadležni za sprovođenje postupka likvidacije, stečaja ili prestanka pravnog lica na drugi način. Istovremeno, organizacija za prinudnu naplatu nalaže svim bankama: 1) da blokiraju dinarske i devizne račune osuđenog pravnog lica, 2) da dostave podatke o stanju na tim računima i 3) da ne otvaraju nove račune. Izveštaj o stanju sredstava na računima osuđenog pravnog lica organizacija za prinudnu naplatu dostavlja sudu koji je izrekao prvostepenu presudu (član 65 ZOPLKD).
Ublažavanje kazne. Ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano milion dinara, novčana kazna se može ublažiti do sto hiljada dinara. Za kazne propisane preko milion dinara, kazna se može ublažiti do polovine propisane kazne.
Oslobađanje od kazne. U vezi sa kažnjavanjem pravnih lica za krivična dela Zakon je predvideo i dva osnova za oslobođenje od kazne: 1) otkrivanje i prijavljivanje krivičnog dela od strane pravnog lica pre saznanja da je pokrenut krivični postupak, i 2) dobrovoljno i bez odlaganja otklanjanje štetne posledice učinjenog krivičnog dela ili dobrovoljno i bez odlaganja vraćanja krivičnim delom stečene imovinske koristi.
Kad je moguća uslovna osuda? Uslovna osuda se pravnom licu može izreći ako mu je sud za učinjeno krivično delo utvrdio novčanu kaznu do pet miliona dinara, a tzv. vreme proveravanja (“kušnje”) može biti od jedne do tri godine. U slučaju da u vremenu proveravanja dođe do odgovornosti pravnog lica za novo krivično delo (ili više krivičnih dela) za koje mu sud izrekne novčanu kaznu od pet miliona dinara ili višu, uslovna osuda se opoziva. Sud može odrediti da se pravno lice kome je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor za određeno vreme u toku vremena proveravanja.
Mere bezbednosti. Od mera bezbednosti za pravna lica predviđene su sledeće: 1) zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta i 3) javno objavljivanje presude.
Oduzimanje predmeta. Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje krivičnog dela ili koji su nastali izvršenjem krivičnog dela mogu se oduzeti ako su svojina pravnog lica. Ti predmeti mogu se oduzeti i kada nisu svojina pravnog lica ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala, ali se time ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete. Zakonom se može odrediti obavezno oduzimanje predmeta.
Koje su pravne posledice osude? Osuda pravnog lica za određeno krivično delo može imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava, počev od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena novčana kazna.
Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: 1) prestanak vršenja određene delatnosti ili poslova; 2) gubitak određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave.
Zabrana sticanja određenih prava može biti: 1) zabrana vršenja određene delatnosti ili poslova; 2) zabrana učešća u postupku javnih nabavki; 3) zabrana učešća u postupku privatizacije privrednih subjekata; 4) zabrana sticanja određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave. Ove pravne posledice mogu se propisati u trajanju najduže do deset godina.
Ko ima pravo uvida u podatke o osuđivanosti pravnog lica? Podaci iz kaznene evidencije mogu se dati samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv pravnog lica koje je ranije bilo osuđeno, organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.
Podaci iz kaznene evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu ili pravnom licu, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
Kad zastareva izvršenje kazni i mera bezbednosti? Izrečena kazna ne može se izvršiti kad protekne: 1) tri godine od osude na novčanu kaznu; 2) osam godina od osude na kaznu prestanka pravnog lica.
Izvršenje mere bezbednosti zastareva: 1) kad protekne vreme za koje je pravnom licu izrečena mera zabrane obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, računajući od dana pravnosnažnosti sudske odluke; 2) kad protekne pet godina od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta; 3) kad protekne tri meseca od dana pravnosnažnosti sudske odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja presude.
Jedinstvenost krivičnog postupka za pravno i odgovorno lice. Za isto krivično delo pokreće se i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda, a iz zakonom određenih razloga postupak se može razdvojiti. Ako je pre pokretanja krivičnog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv odgovornog lica.
(preuzeto iz trotomne knjige advokata Vladimira Todorovića: “PRAVNI VODIČ KROZ TRGOVAČKE OBAVEZE I KAZNE”, I tom: “KAZNENO I INSPEKCIJSKO PRAVO”, izdavač PROJURIS, Beograd 2024)
[1] prof. dr Jakov Radišić: Ibidem
[2] Tekst svih krivičnih dela u oblasti privrede može se videti u četvrtom delu ove knjige
[3] Vrhovni kasacioni sud, Kzz 603/2021 od 02.06.2021. godine, Beograd
[4] Prof.dr. Milan Škulić: “Zloupotreba položaja odgovornog lica – ratio legis i neki nedostaci postojeće inkriminacije”, zbornik Privredna krivična dela – Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Institut za uporedno pravo, Beograd, 2017., str. 71,
[5] Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1-1004/10 od 10. maja 2010. godine. Slično, u pogledu krivičnog dela nedozvoljena trgovina koje je takođe delo blanketnog karaktera – Rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž.3587/2006 od 5. januara 1007. godine (Ilija Simić i Aleksandar Trešnjev: “Zbirka sudskih odluka iz krivičnopravne materije”, JP “Službeni glasnik”, Beograd, 2008., str.172).