Krivični postupak

REFERENCE KRIVIČNOG POSTUPKA (2011)

1. NAZIV SUDSKOG POSTUPKA: krivični postupak
2. PRAVNI IZVORI:
   • Zakonik o krivičnom postupku – “Službeni glasnik RS”, br. 72/2011,101/2011,121/2012, 32/2013 i 45/2013 (stupio je na snagu 6. oktobra 2011.godine a primenjuje se od 1. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine. ZKP iz 2001.g. prestaje da važi 15.januara 2013.g.
   • Zakonik o krivičnom postupku – “Službeni glasnik RS”, br. 72/2011,101/2011,121/2012, 32/2013 i 45/2013 (stupio je na snagu 6. oktobra 2011.godine a primenjuje se od 1. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine. ZKP iz 2001.g. prestaje da važi 15.januara 2013.g.
   • Danom početka primene ovog zakonika prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ”, br. 70/2001 i 68/2002 i “Službeni glasnik RS”, br. 58/2004, 85/2005, 85/2005,115/2005, 49/2007, 20/200, 72/2009 i 76/2010
   • Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 85/2005) – odredbe o krivičnom postupku prema maloletnicima: čl.42-85.
   • Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela dela (“Službeni glasnik RS”, br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 45/2005, 61/2005 i 72/2009) – odredbe o posebnim ovlašćenjima i radnjama u postupku: čl.15a-15m.
   • Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela(„Službeni glasnik RS“, br. 97/2008) – odredbe o postupanju kod finansijske istrage, privremenog i trajnog oduzimanja imovine: čl.15-36.
   • Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik RS“, br. 20/2009) – izručenje okrivljenog ili osuđenog lica, preuzimanjei ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenje krivične presude i drugi oblici pružanja međunarodne pravne pomoći.
   • Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine (“Službeni glasnik RS”, 67/2003, 135/2004, 61/2005,101/2007 i 104/2009) – pravila sudskog postupka za krivična dela ratnog zločina: čl.13-16.
   • Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (“Službeni glasnik RS”, broj 97/2008) – posebne odredbe o krivičnom postupku: 1.opšte odredbe, čl.35-44, 2.tok postupka, čl.45-49, 3.posebni postupci, čl.50-54.
   • Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (“Službeni list SRJ”, br. 18/2002, “Službeni list SCG”, br.16/2003) – ovlašćenja Međunarodnog tribunala za preduzimanje istražnih radnji u Srbiji (čl.9-11), ustupanje krivičnog postupka koji se vodi pred domaćim sudom (čl.12-17), postupak za predaju okrivljenih (čl.18-31).
3. ŠTA JE PREDMET KRIVIČNOG POSTUPKA: utvrđivanje krivične odgovornosti i izricanje kazne učiniocu krivičnog dela
4. NOVI KONCEPT KRIVIČNOG POSTUPKA 2011: Najvažnija novina ZKP-2011 je da postupak nije više inkvizitorni (istražni), u kom je sud bio gospodar dokaznog postupka, sa mogućnošću ali i dužnošću da utvrdi materijalnu istinu na koju će nadovezati krivičnu sankciju, odlučujući šta će se dokazivati, kako će se dokazivati, izvodeći dokaze i po svom nahođenju. ZKP-2011 uvodi adverzatorni postupak u kome sud nema obavezu da sam izvodi i pretresa dokaze i utvrdi krivičnu odgovornost okrivljenog, teret dokazivanja je na strankama, istragu ne sprovodi sud već javni tužilac, a zadatak suda je ne da istražuje već da presuđuje.
5. NAČELA POSTUPKA: pretpostavka nevinosti (čl.3), načelo ne bis in idem (čl.4), načelo optužbe (čl.5), načelo legaliteta krivičnog gonjenja (čl.6), pravo neukog lica da bude poučeno o njegovim pravima (čl.8), zabrana nasilja i iznuđivanja priznanja i iskaza u krivičnom postupku (čl.9), kontrolisano ograničenje sloboda i prava u postupku (čl.10), pravo na upotrebu svog jezika i pisma (čl.11), pravilo da sud izriče krivične sankcije (čl.12), pravilo suđenje u prisustvu okrivljenog (čl.13), pravo okrivljenog na suđenje u razumnom roku (čl.14), načelo tužilačke istrage (čl.15/2), načelo nepristrasne i slobodne ocene dokaza (čl.16), pravilo u sumnji u korist okrivljenog – “in dubio pro reo” (čl.16/5). Tu su i druga načela, kao: pravo na odbranu okrivljenog, načelo slobodnog sudijskog uverenja i dr. Pravo na pravično suđenje nije definisano kao načelo, ali je konzumirano u pretpostavci nevinosti i suđenju u razumnom roku
6. KO MOŽE ODGOVARATI ZA KRIVIČNO DELO: svako fizičko lice, ljudsko biće koje je živo, sa navršenih 14 godina i da nije izuzeto od krivične odgovornosti
7. KO GA MOŽE POKRENUTI: javni tužilac i oštećeni kao tužilac, kao i privatni tužilac (svako domaće i strano fizičko ili pravno lice)
8. INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE: optužnica, optužni predlog i privatna tužba, kao i predlog (za maloletnike)
9. PRILOZI UZ INICIJALNI AKT: dokazi iz predistražnog i istražnog postupka
10. U KOLIKO PRIMERAKA SE DOSTAVLJA: svim okrivljenima + svim braniocima + primerak za sud
11. KAD JE KRIVIČNI POSTUPAK POKRENUT: 1) donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (čl.296.);2) potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (čl.341.st.1.);3) donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (čl.498.st.2.);4) određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (čl.504.st.1, čl.514.st.1. i čl.515.st.1.);5) određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (član 523.).
12. STRANKE U POSTUPKU: ovlašćeni tužilac (državni tužilac, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac) i okrivljeni – izraz “okrivljeni” je i opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog, optuženog i osuđenog, odnosno za lice protiv koga se vodi krivični postupak. GRADACIJA KRIVICE: 1) osumnjičeni” je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo krivično delo nadležni državni organ preduzeo radnje u predistražnom postupku, kao i lice protiv koga se vodi istraga; 2) “okrivljeni” je lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije još nije određeno; 3) “optuženi” je lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice za koje je povodom optužnog predloga, privatne tužbe ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja određen glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije u skraćenom krivičnom postupku; 4) “osuđeni” je lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivičnog zakonika smatra neosuđivanim. „Oštećeni“ je lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.
13. DRUGI UČESNICI U POSTUPKU: oštećeno lice, organ starateljstva (u postupku prema maloletnicima), javni pravobranilac
14. STVARNA NADLEŽNOST: osnovni sud (samo prvostepeni), viši sud (sudi u prvom i drugom stepenu), apelacioni sud (žalbeni, drugostepeni) i Vrhovni kasacioni sud (po vanrednim pravnim sredstvima)
15. MESNA NADLEŽNOST: sud na čijem je području krivično delo izvršeno ili pokušano, supsidijarno: sud prebivališta ili poravišta okrivljenog, sud mesta rođenja, hapšenja ili samoprijavljivanja okrivljenog
16. FUNKCIONALNA NADLEŽNOST: sudija pojedinac ili sudsko veće
17. SASTAV SUDA: I. SUDIJA POJEDINAC (čl.22) ima značajno proširenu nadležnost: 1. u prvostepenom postupku da sudi za krivična dela za koja je u zakonu propisana novčana kazna i kazna zatvora do osam godina, 2. odlučuje kao „sudija za prethodni postupak“, koji dolazi umesto istražnog sudije, ali bez ovlašćenja da istražuje činjenice, što sada pripada javnom tužiocu, već sa funkcijom zaštitnika ljudskih prava i sloboda u prethodnom krivičnom postupku, 3. odlučuje kao „sudija za izvršenje krivičnih sankcija“ II. SUDSKO VEĆE: u prvom stepenu za dela preko 8 g. zatvora sudi tročlano veće (jedan sudija + dva sudije porotnika), a izuzetno, kad se može izreći kazna zatvora od 30 do 40 godine sudi petočlano sudsko veće (dve sudije + tri sudije porotnika); u drugom stepenu sudi veće sastavljeno od troje sudija; u trećem stepenu sudi veće od petoro sudija.
18. VRSTE KRIVIČNIH POSTUPAKA PO ZKP-u: A. OPŠTI KRIVIČNI POSTUPAK; B. SKRAĆENI KRIVIČNI POSTUPAK – za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina (čl.495-520): 1.Opšte odredbe, 2.Ročište za izricanje krivične sankcije, 3.Posebne odredbe o izricanju sudske opomene; C. POSEBNI KRIVIČNI POSTUPCI (čl.521-601): I. Postupci za izricanje mera bezbednosti (čl.521-536): 1. Postupak za izricanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, 2. Postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, 3. Postupak za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta, II. Postupak za oduzimanje imovinske koristi (čl.537-543), III. Postupci za preinačenje pravnosnažne presude(čl.544- 561): 1. Postupak za opozivanje uslovne osude, 2. Postupci za preinačenje odluke o kazni: a) Postupak za izricanje jedinstvene kazne, b) Postupak za ublažavanje kazne, IV. Postupci za ostvarivanje prava osuđenog (čl.562- 582): 1. Postupak za puštanje na uslovni otpust, 2. Postupci za rehabilitaciju i za prestanak mera bezbednosti ili pravne posledice osude: a) Postupak za rehabilitaciju, b) Postupak za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude , V. Postupci za ostvarivanje prava lica neosnovano lišenog slobode ili neosnovano osuđenog (čl.583- 595): 1. Postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete, 2. Postupak za ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje, 3. Postupak za ostvarivanje prava na priznavanje radnog staža ili staža osiguranja, VI. Postupak za izdavanje poternice ili objave (čl.595- 601);
19. KRIVIČNI POSTUPCI U POSEBNIM ZAKONIMA: D. Posebni postupci po Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (2009): 1. postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, 2., postupak ekstradicije (izručenja) okrivljenog ili osuđenog, postupak preuzimanja i ustupanja krivičnog gonjenja, kao i postupak izvršenja krivične presude; E. Posebni postupci po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela iz 2008.g. (čl.15-36): 1. Finansijska istraga, 2. Privremeno oduzimanje imovine, 3.Trajno oduzimanje imovine; F. Posebni postupak po Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela iz 2008.g.; G. Poseban krivični postupak prema maloletnicima prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica iz 2005.g.
20. DOKAZNE RADNJE (čl.85-160):(čl.85-160): 1) Saslušanje okrivljenog, 2) Ispitivanje svedoka – posebno osetljivi i zaštićeni svedoci, 3) Veštačenje – veštaci i stručni savetnici, 4) Uviđaj, 5) Rekonstrukcija događaja, 6) Isprava, 7) Uzimanje uzoraka, 8) Provera računa i sumnjivih transakcija, 9) Privremeno oduzimanje predmeta, 10) Pretresanje. POSEBNE DOKAZNE RADNJE (čl.161-187) – kod krivičnih dela terorizma, organizovanog kriminala, trgovine ljudima i drugih posebno teških dela predviđenih u čl.162. ZKP-a: 1) Tajni nadzor komunikacija, 2) Tajno praćenje i snimanje, 3) Simulovani poslovi, 4) Računarsko pretraživanje podataka, 5) Kontrolisana isporuka, 6) Prikriveni islednik.
21. MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG (čl.188-223):1) poziv;2) dovođenje;3) zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem;4) zabrana napuštanja boravišta, koja može biti pojačana zabranom posećivanja određenih mesta, obavezom povremenog javljanja određenom državnom organu ili privremenim oduzimanjem putne isprave ili vozačke dozvole (čl.199);5) jemstvo;6) zabrana napuštanja stana, tj. kućni pritvor;7) pritvor.
22. TRAJANJE PRITVORA: zadržavanje osumnjičenog: max. 48 sati (policija). Trajanje pritvora: u istrazi najduže 6 meseci (3+3 mes.), posle podizanja optužnice pritvor nije limitiran
23. FAZE KRIVIČNOG POSTUPKA:A. PREDISTRAŽNI POSTUPAK (čl.280-294): krivična prijava,, ovlašćenja organa predistražnog postupka: javnog tužioca i policije, radnje otkrivanja, B. ISTRAGA, (čl.295-330): a) Sprovođenje dokaznih radnji, b) Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog u istrazi: 1. Sporazum o priznanju krivičnog dela, 2.Sporazum o svedočenju okrivljenog (okrivljeni saradnik), 3. Sporazum o svedočenju osuđenog (osuđeni saradnik), C. OPTUŽENJE (čl.331-342): podizanje optužnice, dostavljanje okrivljenom, sudska kontrola optužnice, D. GLAVNI PRETRES (čl.344-417): a. Pripreme za glavni pretres (pripremno ročište, određivanje glavnog pretresa), b. Održavanje glavnog pretresa (javnost glavnog pretresa, rukovođenje glavnim pretresom, pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, tok glavnog pretresa, dokazni postupak, završne reči, odbacivanje optužnice), E. PRESUDA (čl.418-431): izricanje presude, objavljivanje presude, pismena izrada i dostavljanje presude, F. REDOVNI PRAVNI LEKOVI (čl.432-469), G. VANREDNI PRAVNI LEKOVI (čl.470-494)
24. ODLUKA KOJOM SE OKONČAVA: presuda (odbijajuća, oslobađajuća, osuđujuća), rešenje (kod obustave postupka, kod izricanja sudske opomene)
25. REDOVNI PRAVNI LEKOVI: 1)žalba na presudu prvostepenog suda, 2) žalba na presudu drugostepenog suda, 3) žalba na rešenje
26. ROK ZA ŽALBU: 15 dana na presudu, 3 dana na rešenje, a protiv presude u skraćenom postupku – 8 dana
27. VANREDNI PRAVNI LEKOVI: 1) zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, 2) zahtev za zaštitu zakonitosti. ZKP-2011 poznaje i dva „skrivena“ vanredna pravna sredstva: zahtev za vanredno ublažavanje kazne (član 473. stav 1. tačka 6), koji se tiče iznošenja novih činjenica i dokaza, i zahtev okrivljenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude (član 485. stav 4), u slučaju povrede prava na obaveznu odbranu, bitne povrede postupka, povrede krivičnog zakona, nepravilne odluke o imovinskopravnom zahtevu i troškovima krivičnog postupka.
28. KAD NASTUPA PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE: kad se više ne može pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena
29. KAD NASTUPA IZVRŠNOST PRESUDE: danom dostavljanja – ako za izvršenje ne postoje zakonske smetnje; ili istekom roka za žalbu, ili danom odricanja ili odustanka od izjavljene žalbe – u slučaju ako nije izjavljena žalba ili su se stranke odrekle ili odustale od žalbe.
30. KO I KAKO SPROVODI IZVRŠENJE: Za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora nadležan je osnovni sud prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog u vreme kada je odluka kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna; isti sud zadržava nadležnost i ako se prebivalište ili boravište osuđenog docnije izmene; izvršenje organizuje, sprovodi i nadzire posebna Uprava za izvršenje zavodskih sankcija u sastavu Ministarstva pravde, primenom odredaba Zakona o izvršenju krivičnih sankcija;

NAPOMENE: ● predistražni postupak i istraga spadaju u prethodni postupak, a organi tog postupka su: javni tužilac, sudija za prethodni postupak i policija ● tužilačka istraga u principu nije obavezna ni za najteža krivična dela, već javni tužilac i samo na osnovu dokaza prikupljenih u predistražnom postupku može podići optužnicu ● sporazumi između javnog tužioca i okrivljenog mogu se sklapati i izvan istrage, pa čak i posle pravnosnažno okončanog postupka ● sporazum o priznanju krivičnog dela može se postići za sva krivična dela, pa i ona najteža i pri tome nema limita sporazumevanju o visini kazne pa ona može ići i ispod zakonskog minimuma ● svedocima saradnicima, po sporazumu o svedočenju okrivljenog i osuđenog, moguće je neograničeno ublažavanje kazne, mogu biti oslobođeni od kazne, a javni tužilac može i da odustane od krivičnog gonjenja okrivljenog ● sud pravnog leka pobijanu presudu po pravilu ne ispituje po službenoj dužnosti, već samo u okviru žalbe ● preuzimanje krivičnog gonjenja (supsidijarna tužba) je moguće samo kad javni tužilac odustane od podignute optužnice posle njenog potvrđivanja od strane suda (član 52), a u skraćenom postupku ako javni tužilac odustane od gonjenja posle zakazivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije (člana 497) ● branilac okrivljenog kod teških krivičnh dela (zaprećeno deset ili više godina) može biti samo advokat koji ima više od pet godina pravosudne prakse ● broj branilaca: jedan okrivljeni može imati najviše pet branilaca ● Odbacivanje optužnice – U toku ili po završetku glavnog pretresa veće će rešenjem odbaciti optužnicu ako utvrdi: 1) da sud nije stvarno nadležan;2) da se postupak vodi bez zahteva ovlašćenog tužioca, bez predloga oštećenog ili odobrenja nadležnog državnog organa, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju vođenje krivičnog postupka;3) da je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje trajno ne može učestvovati u postupku (čl.416) ● Obustava postupka – Nakon ispitivanja optužnice veće će odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi da:1) delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;2) je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe (čl.338). Predsednik veća će rešenjem obustaviti krivični postupak ako ustanovi:1) da je tužilac odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za gonjenje;2) da je optuženi za isto krivično delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe ili je optužba protiv njega pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen;3) da je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja ili se krivično gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja ga trajno isključuje (čl.352)