Upravni spor - Projuris

REFERENCE UPRAVNOG SPORA

NAZIV SUDSKOG POSTUPKA: upravni spor
PRAVNI IZVOR: Zakon o upravnim sporovima (ZUS) – “Službeni glasnik RS”, br.111/2009, stupio na snagu i u primeni od 30.decembra 2009.godine, uz shodnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku.
DELOKRUG ZAKONA: ZUS-om se uređuje predmet upravnog spora, nadležnost za rešavanje upravnih sporova, stranke, pravila postupka, pravna sredstva i izvršenje donetih sudskih presuda.
ŠTA JE CILJ UPRAVNOG SPORA: obezbeđivanje sudske zaštite pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u upravnim i drugim Ustavom i zakonom predviđenim pojedinačnim stvarima
ŠTA JE PREDMET UPRAVNOG SPORA: odlučivanje o zakonitosti konačnih upravnih akata kojima državni, pokrajinski i lokalni organi, privredna društva, javna i druga preduzeća, ustanove, organizacije i pojedinci, kao i posebni organi, u vršenju javnih ovlašćenja rešavaju u upravnim stvarima.
POJAM UPRAVNOG AKTA: upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari; upravni spor se može pokrenuti samo protiv konačnog upravnog akta (protiv kog nema mesta žalbi)
POJAM UPRAVNE STVARI. Upravna stvar, u smislu ZUS.a 2009, “jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi“ (član 5).
KO MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR: fizičko lice ili pravno lice koje smatra da mu je nekim aktom povređeno neko njegovo pravo. Upravni spor može pokrenuti državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog društva sa ovlašćenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku; upravni spor može da pokrene nadležni javni tužilac.ako je upravnim aktom povređen zakon na štetu javnog interesa; upravni spor može da pokrene i nadležno javno pravobranilaštvo, ako su upravnim aktom povređena imovinska prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
RAZLOZI ZA POKRETANJE UPRAVNOG SPORA: 1) ako u upravnom aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt; 2) ako je akt doneo nenadležni organ; 3) ako u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka; 4) ako je činjenično stanje nepotpuno, netačno ili nepravilno utvrđeno; 5) ako je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoračio granice zakonskog ovlašćenja ili ako takav akt nije donet u skladu sa ciljem u kojem je ovlašćenje dato, 6) radi utvrđenja da je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je već poništen presudom, kao i radi utvrđenja nezakonitosti donetog akta koji je bez pravnog dejstva.
INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE: tužba
PRILOZI UZ TUŽBU: uz tužbu se podnosi original ili prepis upravnog akta protiv koga se tužba podnosi, kao i dokumentacija koja opravdava tužbeni zahtev
U KOLIKO PRIMERAKA SE DOSTAVLJA TUŽBA I PRILOZI: za sve stranke/ učesnike i primerak za sud
NAČIN PREDAJE TUŽBE: 1) na šalteru pisarnice suda, u obliku pisanog ili elektronskog dokumenta, 2) preko pošte, 3) na zapisnik kod suda
ROK ZA PODNOŠENJE TUŽBE: tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi, a u slučaju “ćutanja administracije” u roku od 60 dana.
PREDMET TUŽBENOG ZAHTEVA: poništaj upravnog akta, a može se tražiti i povraćaj oduzetih stvari i naknada štete
DEJSTVO PODNETE TUŽBE: po pravilu ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta;
STRANKE U UPRAVNOM SPORU: (1) tužilac (fizičko, pravno ili drugo lice kom je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes, (2) tuženi (donosilac upravnog akta koji se osporava, kao i organ koji po zahtevu, odnosno žalbi nije doneo upravni akt), i (3) zainteresovano lice je lice kome bi poništaj osporenog upravnog akta neposredno bio na štetu.
STVARNA NADLEŽNOST: Upravni sud sa sedištem u Beogradu; u postupku po vanrednom pravnom sredstvu – zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda, odlučuje Vrhovni kasacioni sud.
FUNKCIONALNA NADLEŽNOST: sudija pojedinac u prethodnom postupku; u Upravnom sudu i u Vrhovnom kasacionom sudu sudi veće sastavljeno je od trojice sudija (ne učestvuju sudije porotnici)
FAZE U POSTUPKU: a) tužba, b) prethodni postupak – formalno preispitivanje tužbe od strane sudije pojedinca i dostavljanje iste na odgovor (rok tuženom doređuje sud: najviše 30 dana), c) usmena rasprava i utvrđivanje čionjenica, d) donošenje odluke: presude ili rešenja
ODBACIVANJE TUŽBE: sudija pojedinac rešenjem će odbaciti tužbu ako utvrdi: 1) da je tužba podneta neblagovremeno ili pre vremena, ili je neuredna ili nerazumljiva a tužilac nije ni u primerenom roku otklonio te nedostatke, 2) da akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu; 3) da uz tužbu podnetu zbog ćutanja uprave nisu priloženi svi dokazi; 4) da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira očigledno u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovani interes; 5) da je posle podnošenja tužbe osporeni akt poništen po tužbi druge stranke; 6) da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava mogla izjaviti žalba, a žalba nije uopšte ili nije blagovremeno izjavljena, ili je žalilac odustao od žalbe u toku drugostepenog postupka; 7) da već postoji pravnosnažna sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj stvari.
USMENA RASPRAVA: u upravnim sprovima usmena rasprava po ZUS-u 2009. je pravilo, a ne izuzetak kao do sada; veće suda će uvek održati raspravu (1) zbog složenosti predmeta spora, ili (2) radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, kao i (3) u slučaju kad tuženi ni posle drugog poziva ne dostavi odgovor i spise koji se odnose na sporni predmet; rasprava je obavezna i (4) ako je u upravnom postupku učestvovalo dve ili više stranaka sa suprotnim interesima kao i (5) kada sud utvrđuje činjenično stanje radi rešavanja u punoj jurisdikciji; postupak je jednostepen; izostanak uredno pozvanih stranaka sa usmene rasprave ne ometa sud da raspravi spor i bez prisustva stranaka
VRSTE UPRAVNOG SPORA: A. SPOR OGRANIČENE JURISDIKCIJE – nadležnost suda ograničava se na utvrđivanje da je osporeni upravni akt nezakonit, poništavanje istog i vraćanje predmeta nadležnom organu na ponovno odlučivanje, B. SPOR PUNE JURISDIKCIJE – sud ne samo što poništava sporni upravni akt već i meritorno rešava upravnu stvar i svojom presudom u potpunosti zamenjuje taj akt, C) SPOR ZBOG ĆUTANJA UPRAVE – ako uvaži tužbu, sud će naložiti nadležnom organu da donese rešenje, a može i sam neposredno rešiti upravnu stvar.
ODLUKA KOJOM SE OKONČAVA: presuda, kojom se odlučuje o osnovnom predmetu spora tako što se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana, i rešenje, kojim se tužba odbacuje ili postupak obustavlja
REDOVNI PRAVNI LEKOVI: upravni spor je jednostepen i žalba nije dopuštena
VANREDNI PRAVNI LEKOVI: 1) zahtev za preispitivanje sudske odluke (podnosi stranka ili javni tužilac u roku od 30 dana, rešava Vrhovni kasacioni sud), 2) tužba za ponavljanje postupka (podnosi stranka u roku od 30 dana max.5 godina, rešava isti upravni sud koji je doneo pobijanu odluku)
KAD NASTUPA PRAVNOSNAŽNOST ODLUKE: presuda doneta u upravnom sporu je pravnosnažna (protiv nje ne može se izjaviti žalba – član 7.stav 2))
KAD NASTUPA IZVRŠNOST ODLUKE: kad pravnosnažnu odluku dužnik ne izvrši u roku za dobrovoljno ispunjenje – nakon proteka tog roka (paricioni rok)
KO I KAKO SPROVODI IZVRŠENJE: izvršenje sprovodi mesno nadležni osnovni sud primenom odredaba Zakona o izvršnom postupku