Pravni običaji su pravila ponašanja koja su se kroz izvesno potrebno vreme oblikovala u društvenoj zajednici na osnovi nekog ponavljanjem utvrđenog shvatanja, a zakonski im je propis svojom normom neposredno ili posredno dao pravni karakter. Ne važe pravni običaji koji su suprotni ustavu, prinudnim propisima i moralu društva.
Pravni običaji imaju pravni značaj samo ako ih zakon priznaje, što je najčešći slučaj kada se njima popunjavaju tzv. pravne praznine, posebno u oblastima stvarnog prava i imovinskih odnosa uopšte. U obligacionim odnosima primena običaja može se ugovoriti.